Emir Kusturica je jedan od najpoznatijih i najnagrađivanijih filmskih stvaralaca s prostora bivše Jugoslavije, čija dela osvajaju publiku širom sveta. Štaviše, holivudske zvezde obožavaju da glume u njegovim projektima, te je i Moniku Beluči oduševio svojim talentom.
Odrastao je u Sarajevu, gde je već u mladosti pokazao interesovanje za umetnost. Nakon završene srednje škole, upisao je studije režije na prestižnoj Akademiji filmskih umetnosti u Pragu (FAMU). Tokom studija, Kusturica je snimio nekoliko zapaženih kratkih filmova, među kojima se ističe Guernica (1978), za koji je osvojio nagradu na češkom festivalu Karlove Vari.
Kusturičin prvi dugometražni film - Sjećaš li se Dolly Bell? (1981), osvojio je nagradu Zlatni lav na Venecijanskom filmskom festivalu i najavio dolazak novog talenta u svetsku kinematografiju. Njegov naredni film, Otac na službenom putu (1985), osvojio je Zlatnu palmu na Kanskom festivalu, učvrstivši njegovu poziciju među vodećim rediteljima Evrope.
Njegovi filmovi često istražuju teme balkanskog identiteta, porodičnih odnosa i sukoba, sve kroz prizmu magičnog realizma i crnog humora. Među najpoznatijim naslovima su: Dom za vešanje, Arizona Dream, Underground , Crna mačka, beli mačor, Na mlečnom putu.
Osim što je reditelj, Kusturica je i strastveni muzičar. Sa svojim bendom "The No Smoking Orchestra" nastupa širom sveta, spajajući balkanske ritmove s punk-rock energijom. Muzika često ima ključnu ulogu u njegovim filmovima, dajući im poseban emocionalni naboj.
Kusturica je takođe poznat po svom projektu "Drvengrad" na Mokroj Gori, gde je izgradio jedinstveno etno-selo koje služi kao turistička atrakcija i kulturni centar. Festival "Kustendorf", koji tamo organizuje, okuplja poznate filmske autore i mlade stvaraoce.
Kusturica je često bio u centru kontroverzi zbog svojih političkih stavova, nacionalnog identiteta i javnih izjava. Njegova odluka da pređe u pravoslavlje izazvala je veliku pažnju, kao i njegovi javni komentari o jugoslovenskom ratu i političkim temama na Balkanu.
Zašto je prešao iz islama u pravoslavlje?
Emir Kusturica je godinama istraživao svoje korene, kada je saznao pravu istinu, niko nije mogao da ga spreči da promeni veru.
Za svoj rad dobio je sve najprestižnije nagrade iz domena filma i režije, te i velike holiudske zvezde vrlo rado prihvataju uloge u njegovim ostvarenjima. Međutim, 2015. godine odlučio je da promeni veru, tada se i krstio, a njegov postupak izazvao je najrazličitije reakcije. Dok su neki smatrali da se samo vratio korenima, kako je i sam isticao, Bošnjaci su mi veoma zamerili, ocenivši potez izdajničkim.
- Ja nisam preobraćen, ja sam samo kršten. Moja predviđanja su da smo mi hrišćani na ivici istrebljenja - jasan je bio reditelj.
Naglasio je da su njegovi preci morali da prihvate islam kako bi preživeli, jer su u to vreme Turci vladali ovim prostorima. Proučavajuo je mnoge knjige da željom da sazna pravu istinu o svom poreklu, te je nakon godina i godina istraživanja utvrdio da je njegova porodica srpska. Podvukao je da mu je veoma važno kada umre da se zna ko je zaista bio.
- Moja porodica delimično je preobraćena u islam, ali je i dalje praktikovala pravoslavlje. Niko u mojoj porodici nije ispovedao islam. Kada sam kršten, hrišćanstvo nije bilo u dobroj poziciji, ali pošto verujem u kulturu, verujem i u Boga. Verujem da se on javlja kroz kulturu. Moji preci su 250 godina bili muslimani, ali pre toga su bili pravoslavci - istakao je Kusturica svojevremeno za armenpress.am
Da je bio živ, šta bi na to rekao njegov otac Murat Kusturica?
Govoreći o svojim precima, istakao je da je njegova porodica delimično preobraćena u islam, “ali su i dalje praktikovali pravoslavlje”. Tvrdio je da je njegov otac Murat bio ateista, a da se izjašnjavao kao Srbin.
- Oca pre svega, koji je bio zagledan u ideale. To je izvor mog identiteta. Moj otac se zvao Murat, ali on je pre svega bio Srbin, čak i više od onoga što moj ukus može da primi. Drugi aspekt, kulturološki, mnogo je značajniji, jer se i Andrić, koji je moj literarni i filozofski ideal, vezao za ovu stranu, ona stradava najviše i kada čovek bira gde će, logično je da je uz one kojima je najteže. To je bila moja odluka. Tu odluku sam doneo kada sam shvatio da je nemoguće biti Jugoslaven. Moja ideja krštenja je bila više socijalnog porekla, jer je moje shvatanje religije bilo uspostavljeno više na nivou kulture religioznosti, tako da mi pripadanje tradiciji nije teško palo”, objasnio je Kusturica.
NE PROPUSTITE
Pogledajte koji problemi postoje u novosadskim vrtićima:
