Muamer el Gadafi bio je dugogodišnji vođa Libije, čija je vladavina trajala više od četiri decenije, od 1969. do 2011. godine. Poznat po svojim kontroverznim političkim potezima, ideološkoj viziji i specifičnom ličnom stilu, Gadafi je bio jedna od najupečatljivijih i najkompleksnijih figura u savremenoj istoriji Bliskog istoka i severne Afrike.
Rođen 1942. godine u siromašnoj porodici u pustinjskoj oblasti kod Sirta, Gadafi je odrastao u tradicionalnom beduinskom okruženju. Njegovo obrazovanje je započelo u lokalnim školama, a kasnije je nastavio vojne studije u Bengaziju i inostranstvu, u Velikoj Britaniji. Inspirisan arapskim nacionalizmom i idejama egipatskog predsednika Gamala Abdel Nasera, Gadafi je kao mladi oficir učestvovao u vojnom puču 1969. godine, kojim je svrgnuta prozapadna monarhija kralja Idrisa I. Nakon toga, postaje lider zemlje.
Nakon dolaska na vlast, Gadafi je odmah uspostavio svoj specifičan politički sistem poznat kao "Džamahirija", koji je predstavio kao "vladavinu masa". Zagovarao je mešavinu socijalizma, arapskog nacionalizma i islamskih principa. Tvrdeći da je eliminisao potrebu za tradicionalnim političkim institucijama, on je teoretski prepustio vlast narodu putem lokalnih komiteta, ali je zapravo sve ključne odluke donosio sam ili preko svojih najbližih saradnika.
Gadafi je nacionalizovao naftnu industriju, čime je znatno povećao prihode Libije, i započeo ambiciozne infrastrukturne projekte. Međutim, uprkos ogromnom bogatstvu od nafte, mnogi Libijci su i dalje živeli u siromaštvu, dok je režim bio poznat po represiji nad političkim neistomišljenicima.
Tokom 1970-ih i 1980-ih, Gadafi se profilisao kao veliki protivnik zapadnog imperijalizma i NATO-a, aktivno podržavajući revolucije i antiimperijalističke pokrete širom sveta, od Afrike do Latinske Amerike. Njegov režim bio je povezan s finansiranjem i podrškom terorističkih grupa, uključujući i odgovornost za bombardovanje leta Pan Am 103 iznad Lockerbieja 1988. godine, što je rezultiralo međunarodnim sankcijama Libiji.
Tokom tih decenija, Gadafi je imao složen odnos sa susednim arapskim i afričkim zemljama. Na početku svoje vladavine bio je pobornik arapskog jedinstva, ali je vremenom počeo više da se okreće Africi, postavljajući sebe kao lidera afričkog kontinenta. On je bio jedan od glavnih zagovornika osnivanja Afričke unije i često je pozivao na jaču integraciju afričkih zemalja.
U prvim godinama 21. veka, nakon decenija izolacije, Gadafi je počeo da normalizuje odnose sa Zapadom, otvoreno je odustao od razvoja oružja za masovno uništenje. Ovo je dovelo do ukidanja sankcija i otvaranja Libije za strane investicije. Ipak, unutrašnja politika ostala je pod kontrolom njegovog režima, a ekonomske reforme nisu donele značajna poboljšanja životnog standarda većini stanovništva.
U kontekstu Arapskog proleća 2011. godine, Libija se suočila sa masovnim protestima protiv Gadafijevog režima, što je eskaliralo u građanski rat. NATO je intervenisao vazdušnim udarima protiv Gadafijevih snaga, što je doprinelo njegovom padu. Gadafi je uhvaćen i ubijen 20. oktobra 2011. godine od strane pobunjenika u svom rodnom gradu Sirtu.
Njegov pad je ostavio Libiju u stanju haosa, s borbama između različitih frakcija i militantnih grupa, što je dovelo do stalne nestabilnosti u zemlji. Dok neki Libijci vide njegovu vladavinu kao period represije i kršenja ljudskih prava, drugi ga pamte po ekonomskoj stabilnosti i pokušajima modernizacije zemlje.
Koje Srpknje su imale priliku da ga upoznaju?
Cela delegacija Srbije dobila je poziv da bude gost u Libiji, a među njima su bile i neke naše lepotice, poput Nede Ukraden. Gostujući u jednoj emisiji, otkrila je sve o susretu sa Gadafijem i time demanotvala brojne priče koje kruže godinama.
-Bila je Vesna de Vinča, Rada Radenović, Marinko Rokvić, lekari, inženjeri. Imali smo priliku da se upoznamo sa Gadafijem. Sve institucije koje smo posećivalu, nije bio tu on. Upoznali smo ga u nekom luksuznom šatoru od svile. Svako od nas je rekao par reči, ja sam mu rekla da sam jugoslovenska pevačica i da je moja najpoznatija pesma "Zora je", a on me je pogledao i rekao: "Znam tu pesmu" i to je bilo sve. Posle toga nam je držao patriotski govor i više ga nisam nikad videla - rekla je Neda.
Otkrila je detalje susreta koji zauzima jedno od posebnih mesta u njenoj karijeri i životu.
- Kada sam ja upoznala Gadafija, bilo nas je 106, bila je to neka kulturna delegacija. Slušali smo dosta o njemu, a on dolazi kao neki ''beduin'', mi vidimo stvarno Gadafi. Imamo i sliku od tada, mi smo se zvanično i predstavljali tamo, a trema je bila baš prisutna.
Saznala je i da se jedan od zvaničnika baš zaljubio uz njen najveći hit.
- Desilo mi se i da zvaničnik koji je dolazio, takođe pevao i to mnogo dobro, a na kraju se ispostavilo da je studirao u Sarajevu, tamo oženio i uz tu pesmu upoznao ljubav svog života - otkrila je Neda u "Amidži šou".
I voditeljka Bojana Lazić je bila deo delegacije, ističe da joj je velika čast što je imala priliku da upozna čuvenog Gadafija, kao i to što se našla na početku karijere među našim najvećim zvezdama.
"To je bila 2007.godina. Tada sam imala 20 godina. Bila mi je velika čast sto sam bila deo srpske delegacije 2007. godine koja je posetila pokojnog pukovnika Muamera el Gadafija. U delegaciji je bilo oko 80 ljudi, bila su i Neda Ukraden, Olja Karleuša, pokojni Marinko Rokvić, njegov sin Nikola Rokvić, Vesna de Vinča, misice Srbije i Crne Gore. Mi smo imali prvu modnu reviju u istoriji Libije. Nosili smo kreacije kreatorke Vladanke Celić, koja je takođe bila sa nama", podsetila se Bojana za "Espreso" i dodala:
"Bili smo smešteni u Tripoliju. Sećam se da smo prošli rigoroznu kontrolu pre susreta sa Gadafijem. Muamer el Gadafi je organizovao proslavu u jednom velikom šatoru, rukovao se sa svih 80 ljudi koji su bili tu, uključujući i sa mnom. Meni je bilo interesantno što smo mi stajali u polukrugu, a on išao i rukovao se sa svakim ponaosob. Delovao mi je kao veoma prijatan čovek i ponavljao je kako mu je žao zbog raspada Jugoslavije. Kada smo bili u Tripoliju, rekli su nam da se ne udaljavamo od hotela iz bezbednosnih razloga i kretanje nam je bilo ograničeno. Moram priznati da mi je žao zbog svega što se tamo izdešavalo nakon nekoliko godina. Takođe mi je bilo vrlo zanimljivo što su njegovo obezbeđenje činile isključivo žene, a neke su bile i Srpkinje. To je putovanje i iskustvo koje se nikada ne zaboravlja - zaključila je voditeljka.
