Kada se činilo da je za Lejdi Gagu samo nebo granica, ona se ogolila u odličnom dokumentarcu, koji prikazuje sasvim drugačije, obično, ali i nesigurno i prilično ranjivo lice ove svestrane umetnice. U tom filmu se moglo čuti da se nikada nije osećala dovoljno udobno u svojoj koži i da nije mogla da se pojavi na sceni i peva bez scenskog kostima, onakva kakva je zaista ona.
Glumačka i muzička megazvezda bila je i najsjajnija zvezda na crvenom tepihu Mostre, nakon premijere filma "Joker" na nedavno održanom Venecijanskom filmskom festivalu, gde je stigla u pratnji verenika Majkla Polanskog, a o njenom outfitu će se još dugo pričati. Bila je oličenje glamura u grandioznoj crnoj kreaciji napravljenoj u ateljeu čuvene francuske kuće Dior, koja se sastojala od obimne suknje nalik na krinolin i gornjeg dela sa dekolteom.
Ipak, sve oči bile su uprte u njenu spektakularnu kapu, poput stilizovane gondole, i čipkanim velom koji joj je u talasu padao preko lica. Ništa manje publika nije očekivala od nje, kako modne tako i filmske. Jer, mnoge velike muzičke zvezde su se u nekom trenutku svoje karijere okušale na velikom platnu, sa manje ili više uspeha, ali su samo neke, poput Lejdi Gage, ostvarile nezaboravne uloge, iznenađene svojim glumačkim umećem i sposobnošću transformacije, koji je u njenom slučaju bio nagrađen i Oskarom.
Zahvaljujući svojoj vrhunskoj sposobnosti da bude običan, prizeman čovek i da istovremeno izgleda kao glamurozna, harizmatična i provokativna diva, izborila je mesto među najupečatljivijim glumačkim imenima, ali i status jedne od najupečatljivijih glumačkih imena.
Rođena je 1986. godine u Njujorku kao Stefani Džoan Angelina Germanota u bogatoj njujorškoj porodici sa italijanskim korenima. Njen otac Džo Džozef najpre se obogatio u ugostiteljstvu, a potom se uključio u još unosniji IT biznis, dok se njena majka Sintija oduvek bavila dobrotvornim radom. Njeni roditelji su se venčali u njujorškoj istorijskoj katedrali Svetog Patrika, što dovoljno govori o njihovom društvenom statusu na početku njihovog braka.
Odrasla je sa svojom sestrom Natali na dobroj adresi, na Aper Vest Sajdu, i pohađala je elitnu katoličku privatnu školu, gde je išla i Paris Hilton. Pa, ipak, Gaga pamti svoje najranije godine po sviranju klavira od četvrte godine i osećaju usamljenosti, a ne po igricama i druženju – bila je pogrešno shvaćena od većine vršnjaka, a kasnije i zlostavljana.
„Mnogi su govorili mojim roditeljima da sam čudo od deteta jer sam izvodila izuzetno teške kompozicije Baha, Betovena i Šopena, ali nisu verovali. Mislili su da nešto nije u redu sa mnom i da sam čudna jer nikada nisam bila zainteresovana da provodim vreme napolju sa drugom decom. Bila sam tiha, povučena, čak su me odveli kod dečjeg psihologa da vide šta se dešava sa mnom", ispričala je Lejdi Gaga o svom detinjstvu.
Višestruko talentovana, podjednako u glumi i muzici, najpre je uspela da se upiše na prestižnu filmsku akademiju Univerziteta u Njujorku, gde su diplomirali mnogi poznati glumci i reditelji, među kojima je i Martin Skorseze. Međutim, ubrzo je odustala, posle samo godinu dana, jer nije mogla da izdrži rigorozne akademske okvire, a delom i zbog gubitka ionako krhkog samopouzdanja.
Tada se suočavala sa različitim vidovima internet nasilja, čak je nastala i Fejsbuk grupa „Stefani, nikad nećeš biti zvezda”. „Pljuvali su me i govorili mi da smrdim, da sam nakaza, greška prirode. Zatvorila sam se u kuću i puštala muziku neprekidno sedam sati da bih izbacila iz sebe svu negativnu energiju, kao i mržnju koju sam osećala prema drugima Ružno je kada mrziš nekoga, a ja sam mrzela ceo svet“, priseća se Gaga.
A onda, sa nepunih 19 godina, upoznala je producenta Roba Fusarija, koji je prepoznao njen talenat, i ubrzo nakon toga potpisala je ugovor sa producentskom kućom Def Jam. Kada je snimila pesmu „Bois Bois Bois”, njena popularnost je počela da raste neverovatnom brzinom. Stefani je odabrala umetničko ime Lejdi Gaga po pesmi „Radio Ga Ga” grupe Kvin, a tako ju je nazvao njen tadašnji dečko, jedan od njenih prvih muzičkih producenata, jer „gaga” u prevodu znači luda.
Svoju muzičku karijeru razvijala je vrtoglavom brzinom, gradeći svoj identitet ekstravagantnom odećom, nadrealnim i provokativnim muzičkim spotovima i pesmama koje se lako pamte. „Lejdi Gaga je hermafrodit!“, „Lejdi Gaga je iscenirala svoje ubistvo na koncertu!“, „Postala je muškarac“... naslovi su koji tih godina, otkako se etablirala kao muzička i modna ikona, tzv Gaga generacije, bombarduju čitaoce. Bilo da putuje avionom u metalik odeći ili ide na čaj u providnom plastičnom odelu, njena ekscentrična svakodnevica je bila pod budnim okom hordi obožavalaca.
Tada 24-godišnja „devojka iz suseda” uspela je da od sebe napravi megazvezdu digitalnog doba, a taj status je učvrstila na dodeli MTV nagrada 2010. u Los Anđelesu, gde je ugrabila osam statueta, među kojima i onu najvažniju za Najbolji ženski video za "Bad Romance". Ali pored nagrada, nije prošla nezapažena pojava, u sada već kultnoj haljini od sirovog mesa, kojom je ubola u epicentar pomešanog gneva i divljenja kritičara i mase.
I dok ju je magazin Tajm te godine proglasio modnom ikonom, organizacije za zaštitu prava životinja najoštrije su osudile kontroverznu kreaciju Franka Fernandesa, kao i Lejdi Gagu, kojoj nije ostala dužna. „Neću da komentarišem da li je krzno koje kupujem lažno ili pravo, jer mislim da ne bi bilo fer da zaboravim ostale stvari koje sam nosila, poput pitona, noja, kravlje kože, aligatora.. Vi vidite leš mrtve životinje, ja vidim vaše mišljenje, molim vas, poštujte moje“, rekla je Lejdi Gaga aktivistima PETA.
Ali pošto se slikala u sličnom „sirovom” bikiniju za japanski Vogue, a kanadska umetnica Jana Šterbak je takođe nosila meso na svojim nastupima 90-ih, modni dodaci od mesa su tada pokrenuli debatu o tome da li je Lejdi Gaga zaista velika umetnica ili običan plagijator. Nazivajući je „divom deža vua“, kritičari su je kritikovali ne samo zbog njene fizičke sličnosti sa idolima poput Dejvida Bouvija, Šer, Madone, grupe Kvin, već i zbog melodramatičnog prikaza sebe kao buntovnice i umetnice na rubu društva dok je prava istina, počev od njenog detinjstva, potpuna suprotnost.
Paralelno sa muzičkom karijerom razvijala je i filmsku karijeru. Dobrostojeći roditelji su je desetak godina slali na privatne časove u najpoznatiju školu takve glume, Institut za pozorište i film Li Strazberg u Njujorku, a debitovala je 2001. kao tinejdžerka sa malim ulogama devojke pored bazena u jednoj od ranih epizoda serije "Sopranovi". Ali svoju prvu ozbiljnu ulogu odigrala je godinama kasnije, 2014. godine, kada se pojavila kao establirana, svetska pop zvezda u filmu „Grad greha: Dama za koju treba da ubiješ“, a zatim u dve sezone antologijske serije „Američka horor priča “ od Rajana Marfija, sa kojim je osvojio i Zlatni globus.
Ali najbolje je tek dolazilo: njena prva glavna uloga u blokbasteru iz 2018. „Zvezda je rođena” sa Bredlijem Kuperom, smatra se Gaginim velikim prodorom u karijeri. Ona je jedina u istoriji uspela da osvoji najveće nagrade u šou biznisu iste godine, Oskara za najbolju originalnu pesmu („Shallov“), Gremija za album i Zlatnog globusa i BAFTA nagrada za glumu, kao i nominacija za Oskara za najbolju žensku ulogu – za njen prvi veliki film.
Kada su se Bredli i Gaga pogledali u oči i tako ljubavno pevali na dodeli Oskara 2019. pokrenuli su hiljade tračeva o tajnoj aferi, a sve je bila samo gluma. Bredli je u televizijskom intervjuu rekao da su svi videli i prepoznali pravu ljubav, „upravo ono što smo mi kao glumci želeli da ljudi vide“, što se pokazalo kao izuzetan marketing. S lažnim emocijama pokrenuli su jednu od najuspešnijih filmskih reklamnih kampanja, koja je tada zaradila pola milijarde dolara.
Da bi ostala u filmu Olimp, Lejdi Gagi je očajnički bio potreban novi filmski hit i pronašla ga je u „Dinastija Guči“ Ridlija Skota, jednom od onih dugoročnih holivudskih projekata koji su nastajali dve decenije, sa brojnim glumcima i rediteljima, sve dok se kocke mozaika nisu poređale. Lejdi Gaga je dobila ulogu izbezumljene Patricije Ređani, koja u naletu besa i ljubomore angažuje ubicu da ubije Mauricija Gučija, njenog bivšeg muža i naslednika modne imperije.
Za ulogu Patrizije, kako je otkrila u intervjuima, sprovela je opsežna istraživanja, devet meseci vežbala naglasak, a sve kako bi se u potpunosti uklopila sa složenom ličnošću njenog lika. Istovremeno je svoj konceptualni pristup umetnosti unela u glumu u stilu najvećih diva u istoriji kinematografije.
Za Vogue je opisala pristup glumi poznat kao "metod", kojim su se proslavili mnogi veliki glumci - od Marlona Branda, Roberta De Nira i Danijela Dej-Luisa, do Kejt Vinslet. Trud se isplatio: iako je film bio potpuno razočaranje, krug njujorških filmskih kritičara proglasio ju je za najbolju glumicu 2021. godine, dok je kritika opisala njen nastup kao „glumu sa velikim G“.
A kada se činilo da je za Lejdi Gagu samo nebo granica, otkrila se u odličnom dokumentarcu „Five Foot Tvo”, koji prikazuje sasvim drugačije, obično, ali i nesigurno i prilično ranjivo lice ove svestrane umetnice. U tom filmu se moglo čuti da se nikada nije osećala dovoljno udobno u svojoj „običnoj” koži i da nije mogla da se pojavi na sceni i da peva samo počešljane kose.
"Nikada se nisam osećala dovoljno lepom, dovoljno pametnom, ili dovoljno dobrim muzičarem. Dobra stvar u svemu ovome je što se nisam osećala dovoljno dobro, ali sada se osećam. Konačno znam da ovo zaslužujem, da nešto vredim - rekla je filmskoj ekipi, govoreći i o svojim svakodnevnim borbama kroz koje prolazi zbog dijagnostikovane fibromialgije.
Reč je o hroničnoj bolesti koja, pored pojačanog umora, uzrokuje da Gaga pati od nedefinisanog bola koji cepa desnu stranu tela, pa mora da se podvrgne raznim medicinskim procedurama. Zatim, pre nekoliko godina, kao i mnoge druge poznate ličnosti pre i posle nje, potpuno se otvorila u emisiji „Oprah šou” govoreći o svojim psihičkim problemima, hroničnim bolovima, PTSP-u i traumama iz detinjstva.
"Ne volim da se vraćam u prošlost jer mislim da je to gubljenje vremena. Proživela sam užasne dane kao tinejdžer jer sam se preko noći suočila sa najstrašnijim oblikom psihičkog zlostavljanja dece u srednjoj školi. Uvek sam bila drugačija i nisam se uklapala. Imala sam samo nekoliko prijatelja. Sigurna sam da su mnogi mladi ljudi prolazili kroz sličan pakao, ali su se toga stideli. Zbog svoje različitosti, pala sam u duboku depresiju", rekla je pevačica. Otkrila je i da je pretrpela seksualno nasilje u mladosti.
„Kada sam imala 19 godina, više puta sam bila silovana i dobila sam posttraumatski sindrom jer se nisam bavila traumom. Nisam imala psihoterapeuta da mi pomogne i odjednom sam se našla u ulozi zvezde. Sačekala su me putovanja svetom od hotelske sobe i garaže do limuzina i bina tada sam počela da osećam ovaj neverovatno intenzivan bol od kojeg mi se grči celo telo, što je zapravo odraz bola koji sam osetila kada sam silovana“, rekla je Gaga u želji da pomogne drugima.
Naime, ona je dokazani filantrop, a uprkos teškim pritiscima slave, nekada ekscentrična zvezda, svedoče mnogi njoj bliski saradnici, ostala je, ili je postala, prizemljena, nesebična i veoma empatična. Novopronađeni duševni mir i četiri godine srećne veze sa uspešnim biznismenom i filantropom Majklom Polanskim, bili su karika koja nedostaje u ovoj burnoj životnoj priči.
Stil / Jutarnji.hr
NE PROPUSTITE
Bonus video:
