Davor Dujmović, čini se kao da je rođen sa zadatkom da bude izvanredan glumac. Nije mu bila potrebna nikakva škola, iz njega je isijavao talenat. Mnogi su se šalili da bi na Akademiju dramskih umetnosti trebalo da ide, ali samo kao profesor. Davao je dušu svakoj ulozi, poredili su ga sa Dastinom Hofmanom, predviđali mu svetsku karijeru. Međutim, zla kob ga je uzela pod svoje.
Legendari glumac svoj urođeni dar za glumu pokazao je već sa nepunih osamnaest godina, tumačeći glavni lik u kultnom filmu Emira Kusturice "Dom za vešanje". Zbog načina na koji je dočarao čuvenog Perhana proglašen je za jednog od pet najboljih glumaca u Evropi. A onda je početkom devedesetih upao u kandže heroina...
- Ono što donosi heroin ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju. U početku je bilo "ja sam mal' pa sam radoznal", ali radoznalost se u ovom slučaju plaća zavisnošću - govorio je.
Ulogu Perhana, po kojoj je postao poznat i van granica naše zemlje, dobio je sasvim slučajno. Naime, Davorova porodica bila je veoma siromašna, i dok je ovaj talentovani momak pohađao drugi razred niže muzičke škole, imao je običaj da posle nastave svrati kod svog oca koji je tada radio na pijaci "Markale".
– Bili smo siromašni, nisam imao instrument, ali je moja mama poznavala čistačicu u školi koja mi je noću otključavala učionicu i ja sam tu vežbao – pričao je svojevremeno Davor, koji je odmalena sanjao da svira klavir.
Sudbina mu je na put postavila čuvenog rediteljka Emira Kusturicu.
Desilo se da je jednom svratio da popije sok u obližnjoj kafani, gde je upravo stvaralac hit filmova sa svojim asistentom. Čim su ga ugledali, asistent Ćiro Mandić je prišao i pitao ga da li bi mogao da učestvuje u audiciji za film “Otac na službenom putu”, na šta je on pristao i na probnom snimanju se pokazalo da je mladić savršen za ulogu.
- Perhan je došao kao sudbina da dobijem glavnu ulogu posle filma "Otac na službenom putu". Perhan je kult nečeg ciganskog i biće to još dvesta godina - rekao je u jednom intervjuu.
Glumu je zavoleo pri prvom susretu sa radom na filmu "Otac na službenom putu", zato je odlučio da upiše filmsku akademiju. Međutim, nije uspeo da je upšie iz prvog puta, a posle više nije ni probao.
- U šali kažem da bih išao na Akademiju pod uslovom da predajem. Mislim da nije bilo potrebe, jer sam mislio da se glumom bavim dok se ne zasitim, dok se publika i kamera ne zasite mene. Ja u stvari nikad nisam imao nameru da budem glumac - priznao je svojevremno glumac.
Rat je Davora zatekao u Sarajevu, odakle odlazi u Beograd. U tom periodu snimio je još nekoliko filmova, od kojih je najpoznatiji “Underground”. Takođe, ostao je upamćen i po ulogama u “Top listi nadrealista”.
Po završetku rata seli se u Banjaluku, a zatim u Sloveniju, kod devojke. U to vreme borio se s jakom depresijom i alkoholizmom.
Znao je da kaže: "Čekam da se zemljina kugla smiri".
Sa samo 30 godina, 31. maja 1999. godine izvršio je samoubistvo vešanjem u Novom Mestu, nakon duge borbe sa depresijom.
