Žarko Laušević, jedna od naših najboljih glumaca svih vremena, imao je sudbinu kakvu nije imao nijedan lik koji je tumačio. Njegova životna priča puna uspeha i ljubavi pretovrila se u pravi horor. Posle kobne noći u Crnoj Gori za ovog velikog umetnika više ništa nije bilo isto. Iako je služio kaznu za svoj postupak, do smrti je na duši nosio bol o kojoj je gotovo uvek ćutao.
Nije ni slutio da će mu prošlost, koju se toliko trudio da zaboravi, pokucati na vrata i to na neverovatan način na snimanju filma "Heroji Halijarda". Ta Lauševićeva uloga, ispostaviće se poslednja, posebna je po mnogo čemu.
Posle Žarko smrti, reditelj filma Radoš Bajić otkrio je najemotivniji deo sa snimanja koji nikada neće zaboraviti.
Kako je otkrio Bajić, zbog jedne replike Žarko je zaplakao na snimanju. Tada je u studiju zavladala najglasnija tišina.
I ništa ne bi bilo toliko neobično da upravo istu takvu rečenicu nije čuo od oca mladića kojeg je glumac ubio 1993. u Podgorici.
- Ne može se razdvojiti užasna tragedija koja je zadesila Žarka sa njegovim životom i sa svim onim što se događalo kasnije. U okviru scenarija "Heroji Halijarda", nakon prebijanja, njegov sin (Nikola Rakočević) dolazi kući. Obilazi ga kapetan Raković (Milan Vasić), a tu je i otac Kosta (Laušević). I ja napišem da Kosta izgovara reči: "Kapetane, kako mi onako unakaziše sina. Nisam ja svoju decu našao na bunjištu da ih tako neko skrnavi i ubija". I mi to tada treba da snimimo. Ceo set doteran, farovi, svetla, kadrovi, šminka sve. Ali ja vidim, Žarko se zacrveneo u licu nešto, mahnuo mi rukom, želeći da porazgovaramo - otkrio je Bajić.
Laušević mu je potom nasamo otkrio strašnu istinu.
- Gleda me u oči, igra mu grlo i kaže: "Ja ne mogu da izgovorim ovu rečenicu. Pitam ga, zašto? "Zato što je istu tu rečenicu, baš takvu, na suđenju meni izgovorio jedan otac od jednog mladića kog sam ja ubio".To je rečenica: "Nisam ja svoju decu našao na bunjištu". Shvatio sam, evo i sad se ježim kada se setim toga. Seo da pogledam šta da učinim, a da rečenica ne promeni smisao. I u jednom trenutku me doziva, maše i poziva me rukom i kaže mi: "Govorim!" Uznemirim se uvek kada pričam to, ježim se od tog emocionalnog trenutka - ispričao je Bajić i dodao da je ta scena svakako ušla u film.
