Kada je daleke 1962. izgovorio "Moje ime je Bond, Džejms Bond" ušao je u istoriju kao najpoznatiji tajni agent na svetu s dozvolom za ubijanje u službi Njenog Veličanstva.
Postoje dve verzije događaja, kada je u pitanju Konerijev izbor za Džejmsa Bonda. Jedna je da su ga producenti Salcman i Brokoli pozvali na audiciju nakon što su ga slučajno videli kroz prozor “dok je koračao gipko kao panter, i odmah ga zarobili”.
Iako je Koneri bio izuzetno bahat na audiciji, na kojoj se pojavio neuredan, u preširokim pantalonama i prevelikom džemperu, te odbio da pročita određeni tekst, dobio je ulogu. Među konkurentima je bio i glumac Dejvid Niven, koji je Flemingu navodno poslužio kao inspiracija za lik Bonda.
Druga verzija je da je Koneri ulogu dobio zahvaljujući glasovima čitalaca Daily Expressa, a u konkurenciji su bili Reks Harison, Trevor Hauard, Keri Grant i Rodžer Mur. Zanimljivo je da se Jan Fleming, tvorac lika legendarnog agenta, svim silama borio da Koneri ne bude izabran za ulogu. Smatrao ga je nedovoljno otmenim i premišićavim, ali je odlučujuću reč imala Flemingova supruga, tvrdeći da je upravo Koneri idealan Džejms Bonda.
Nakon prvog filma iz serijala Dr. No, niko nije sumnjao u ispravnost izbora, a Fleming je čak u kasnijim romanima dodao da Bond ima škotske krvi. Usledili su, zatim, Iz Rusije s ljubavlju, Goldfinger, Operacija Grom, Samo dvaput se živi i Dijamanti su večni, u periodu od 1962. do 1971. godine.
Za ljubitelje Džejmsa Bonda širom sveta, samo je Šon Koneri pravi i jedini agent 007.
Tomas Šon Koneri je rođen 25. avgusta 1930. godine u siromašnoj edinburškoj četvrti u Škotskoj. Otac Džozef bio je vozač kamiona, a majka Eufamija Meklin sluškinja. Mali Tomas je od najranijeg detinjstva morao da zarađuje, te je radio kao dostavljač mleka za jednu funtu nedeljno.
Kao 13-godišnjak, nimalo zadovoljan načinom života, napušta školu i porodicu kako bi se prijavio u Britansku mornaricu, iz koje je otpušten posle tri godine zbog zdravstvenih problema. Do danas su ga na te dane podsećale dve tetovaže na ruci, Mum and Dad i Scotland Forever.
Kako bi preživeo, počinje da radi različite poslove, bio je zidar, vozač kamiona, čuvar, slikarski model, maneken za kupaće kostime… Nakon što se sasvim slučajno priključio mornarskom horu u Londonu, počinju da ga zanimaju gluma i scenski nastup. Godine 1951. je debitovao u pozorištu u predstavi South Pacific.
Kao mladić strastveno se bavio bodi bildingom i dobio nadimak Big Tam. Pod imenom Tom Koneri učestvovao je na izboru Mister Universe 1953. godine i zauzeo treće mesto.
Posle tog sportskog uspeha nastupio je u nekoliko pozorišnih predstava, te ostvario manje uloge u televizijskim filmovima i serijama. Godine 1968. s Lanom Tarner snima Another Time, Another Place, a naredne igra negativca u filmu Tarzanova najveća avantura. Iz tog razdoblja vredi spomenuti i epizodnu ulogu u filmu Najduži dan, s mnogobrojnim glumačkim zvezdama: Henri Fonda, Džon Vejn, Robert Mičam…
Iako je zahvaljujući filmovima o Džejmsu Bondu postao slavan u celom svetu, Koneri nije bio zadovoljan time. Nije želeo da ga publika pamti po jednoj ulozi. U narednim filmovima pokušavao je da se izgledom što više udalji od lika prepoznatljivog britanskog agenta. Bio je veoma uporan i prihvatao najrazličitije uloge koje su mu dopuštale što veće transformisanje izgleda.
Skoro neprepoznatljivo je izgledao u filmu iz 1974. Zardoz, reditelja Džona Burmana, gde je imao dugu pletenicu, ogromne brkove i bio omotan u neobičnu crvenu odeću. Usledile su uloge u avanturističkim, akcionim, ratnim i vestern filmovima… Iako je obećao da više nikada neće biti tajni agent, 1983. prihvata tu ponudu poslednji put i snima svog poslednjeg Bonda, Nikad ne reci nikad, koji nije dostigao uspeh prethodnih.
Sredinom 80-ih Konerijeva karijera je donekle posustala, mada je i tokom tog perioda ostvario nekoliko veoma značajnih uloga. Godine 1986. glumio je u prvom i najboljem filmu Highlander serijala, kao i u hvaljenom Ime ruže, za koji je dobio nagradu BAFTA.
Zanimljivo je napomenuti da kompanija Columbia Pictures nije htela da finansira Ime ruže upravo zbog Konerija. Smatrali su da mu je karijera krenula nizbrdo i da njegovo ime neće privući dovoljnu pažnju publike. Film je, ipak, postao pravi hit i danas uživa kultni status. Godinu posle, Šon Koneri osvaja jedinog Oskara za ulogu irskog policajca Džima Malonea u De Palminom filmu Nedodirljivi.
Šon Koneri je od 1962. do 1973. godine bio u braku s glumicom Dajan Silento, s kojom je imao sina Džejsona (1963). Od 1975. bio je u braku sa francusko-marokanskom umetnicom Mišelin Rokebrin, s kojom je živeo povučeno, uglavnom u Španiji i u Los Anđelesu. Uživao je u druženju s unucima, golfu i škotskom viskiju. Kako je stario i bivao zreliji, Koneri je ženama postajao sve privlačniji, a na listama najseksi ljudi iz šoubiznisa i seks-simbola često je zauzimao mesto pri i na samom vrhu.
Imao je 60 godina kada ga je magazin People proglasio najseksepilnijim živim muškarcem, na šta je reagovao rečima: “Hvala Bogu, dobro je dok nisam najprivlačniji mrtav muškarac.” Godinu posle, časopis Empire ga je proglasio sedmom najprivlačnijom filmskom zvezdom svih vremena. Ispred Konerija su se našla samo dva muškarca – Robert Redford i Džoni Dep.
Mnogim obožavaocima slavnog glumca nije poznato da je potpuno ćelav, te da je u gotovo svim filmovima, čak i onim iz 60-ih, nosio tupe. Kosu je počeo gubiti veoma rano, kao 20-godišnjak, ali to privatno nikada nije krio.
Kraljica Elizabeta ga je 1999. godine proglasila vitezom, uprkos tome što je Koneri otvoreno podržavao Škotsku i rad Škotske nacionalističke partije koja traži samostalnu i nezavisnu Škotsku izvan Velike Britanije.
Iako su mnogi prigovarali njegovom izgovoru i tvrdili kako ima jedan od najgorih naglasaka na filmu, Koneri ga nikada nije menjao bez obzira na to koji lik tumačio. I upravo je taj"užasni škotski akcenat" vremenom postao njegov zaštitni znak i zbog njega je dobio ponudu da svoj glas pozajmi zmaju Draku u filmu Dragonheart uz 1996. godine. Zanimljivo je da su kompjuterski animatori proučavali i njegove pokrete i mimiku kako bi ih preneli na lik i pokrete zmaja.
Poslednjih godina Koneri nije mnogo snimao. Nakon što je objavio da se povlači iz glume, usledila je ponuda za četvrti nastavak Indijane Džonsa. Na veliku žalost ljubitelja ovog serijala, kao što je ranije odbio i ulogu Gandalfa u trilogiji Gospodar prstenova, Šon je odbio ulogu istraživačevog ekscentričnog oca, iako je tvrdio da se nikada nije zabavljao kao na snimanju filma Indijana Džons: Poslednji krstaški pohod.
Džordž Lukas je više puta izjavio da mu je lik Džejmsa Bonda bio velika inspiracija prilikom stvaranja lika Indijane Džonsa i čitavog serijala. “Ko drugi bi mogao da igra Džonsovog oca nego tip zbog koji me je inspirisao u stvaranju svega toga, Džejms Bond glavom i bradom.”
Međutim iako je mnogima bio omiljeni glumac i od njega su napravili sveca, ali on je bio daleko od toga.
Naime, Šon je u dva intervjua priznao kako ne vidi ništa loše u tome da neko udari svoju ženu, a kasnije je, naravno to sve demantovao. Žestoko je negirao navode svoje prve supruge, Dajane Silento, da ju je tukao tokom njihovog braka dugog 11 godina.
Dok je Šon Koneri još bio veoma mlad glumac, pratila ga je reputacija čoveka sa teškom naravi i sklonosti ka nasilju.
1958. godine, Šon Koneri je snimao film sa Lanom Turner. Iznenada se na snimanju pojavio Džoni Stompatnato, uperio pištolj u Konerija i rekao mu da se kloni Lane. Koneri je zgrabio pištolj i Stompanatu zavrnuo ruku. Gangster je pobegao, piše Dejli Mejl.
Prijatelj blizak Dajani Silento tvrdi da je ona često imala modrice na oku i otečeno lice, koje je skrivala ispod slojeva šminke. Dajana nije bila slaba žena, ali je već tada bilo jasno da je postala žrtva nasilja u porodici.
U to vreme Šon Koneri jer već snimio tri filma o Džejms Bondu i bio je izuzetno popularan glumac.
Na proslavi, posle uspešnog završetka jednog filma, Dajana Silento slavila je sa kolegama.
"Izgledalo mi je kao da moja čaša sa sangrijom nema dna. Što sam više pila, španski mi je postajao tečniji. Jasno se sećam gomile ljudi koji su mi tapšali i bodrili me dok sam se vrtela u ritmu flamenka. Potražila sam Konerija pogledom, ali nisma mogla da ga vidim. Tada je odjednom ispred mene iskrslo njegovo namršteno lice. Kad smo se popeli stepenicama do naše sobe, shvatila sam da je kasno. Ušavši unutra, u mraku, osetila sam udarac na licu koji me je srušio na pod. Sećam se da smo oboje vikali. Ustala sam i pokušala da mu uzvratim udarac, ali još jedan udarac me oborio ponovo na pod.
Uspela sam da se odvučem u kupatilo i zaključam vrata. Noć sam provela cvileći sklupčana na peškirima na podu kupatila.
Kada sam se ujutru pogledala u ogledalo bila sam zgrožena. Bila sam sigurna da moje lice više nikad neće biti isto. Bila sam ispunjena stidom, očajem i nisma htela da me kolege vide ovakvu. Morala sam da se sakrijem od glumaca, ekipe, štampe.. Jedna moja fotografija u ovakvom stanju otvorila bi mnoge teme," pričala je bivša žena Šona Konerija.
"Koneri je još spavao dok sam se ja iskrala iz sobe. Iznajmila sam automobil i odvezla se do Malage.
Sve što sam znala i osećala bilo je poljuljano i uništeno. Moje uverenje da je Šon moj zaštitnik, jedina osoba kojoj se mogu obratiti usled krize, bilo je srušeno. Iako sam još uvek duboko volela Šona, on nikad više za mene nije bio ista osoba.... Kada sam to veče pozvala Šona da mu kažem gde sam, nisam plakala i nisam ništa govorila o svojim osećanjima. Bila sam poslovna i rekla mu da ću mu se pridružiti nakon nedelju dana, kada mi završi snimanje. Niko od nas nije spomenio ni reči o onome što se veče pre dogodilo.
Događaj iz hotelske sobe za nas je bio tabu tema. O tome nikada nisam govorila, sve dok nisam videla Šonov intervju za Plejboj 1965. godine.
U tom intervjuu, Šon je rekao: "Mislim da nema ničeg posebno pogrešnog u udaranju žene - iako ne preporučujem da to radite na isti način kao kada biste udarali muškarca. Šamar je opravdan ako su sve alternative potrošene i ako je pre toga nekoliko puta bila upozorena,"" prisetila se Dajana Siliento u autobiografiji.
"Kada sam pročitala ovaj intervjuu, razbesnela sam se jer je ispalo kao da sam prećutno pristala na nasilje. A Koneri je tada bio uzor svim muškarcima."
Kasnije je Šon Koneri demantovao navode u Plejboju.
1993. godine u jednom američkom časopisu izlazi inervju sličan onom u Plejboju:
"Postoje žene koje ti potrefe tu žicu. To je ono što one traže, krajnju konfrontaciju. One žele šamar."
Šon Koneri i Dajana Silento rastavili su se 1960. godine. Osim nasilja, Šon je bio krajnje škrt u braku. Nije dozvoljavao Dajani da snima filmove, odbijao je da joj daje novac za domaćinstvo, ostavivši je u dugovima i oskudici.
Dajana je umrla od raka 2011. godine u 79. godin života. Sa Šonom Konerijem je imala sina Džejsona.
Dajana je jednom prilikom za medije izjavila kako je Koneri rekao sinu da se bavi glumom jer se preziva Koneri pa bi mogao nešto i da napravi, ali da mu neće ništa dati od svog bogatstva. Koneri je žestoko negirao navode, nazivajući Dajanu "ludom ženom". Legenda o Šonu Koneriju kao zgodnom, harizmatičnom i pravom muškarcu, nastaviće da živi, ali postoji i ona druga strana medalje koja se ne sme zanemariti, piše Dejli Mejl.
Sa druge strane Mišelin sa kojom je u braku proveo 45 godina imala je samo lepe reči za njega:
'Bio je suprug kakvog sam mogla sam da sanjam. Proveli smo prelep život zajedno. Bio je oličenje muškarca. Bez njega više ništa neće biti isto i biće mi jako teško ali svesna sam da ništa ne traje zauvek" rekla je utučena Mišelin.
Šon Koneri i Mišelin bili su u braku 45 godina, te se njhova ljubav ubraja u najdugovečnije holivudske brakove.
Slavni glumac upoznao je Mišelin davne 1970. u Maroku na jednom golf turniru. Hemija je proradila čim su se upoznali, ali nisu odmah započeli vezu.
Mišelin je tada bila u braku i imala troje dece, a glumac se tek razveo od svoje prve supruge Dajan Klijento.
Romansu su započeli dve godine kasnije, uprkos daljine, s obzirom na to da je Mišelin živela u severnoj Africi, a on u Holivudu.
Sudbonosno "da" izgovorili su 1975. godine, a devedesetih su se preselili na Bahame.
Zajedno su ostali do njegove smrti.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
