Marija Šnajder, tada devetnaestogodišnja Francuskinja oživela je lik Džini, verenice jednog pomalo napornog reditelja. U filmu su verenici došli u Pariz da razgledaju stan i upoznali su američkog emigranta Pola. Džini i Pol započinju strastvenu vezu koja kulminira seksom bez prisile, famoznom scenom s maslacem.
Upravo je scena je najviše šokirala publiku i kritiku. Poslednji tango u Parizu proglašen je sramotnim, u nekoliko zemalja zabranjeno je njegovo prikazivanje, ali scena je skrivala i znatno dublju i mračniju tajnu.
Moje suze bile su stvarne
"Scena nije bila u originalnom scenariju. Rekli su mi tek kada smo trebali da je snimimo. Marlon mi je govorio da se ne brinem i da to nije stvarno, ali moje suze bile su stvarne. Iskreno, osećala sam da sam silovana", ispričala je Marija pre nekoliko godina za Daily News.
Stekla je svetsku slavu, ljudi su je prepoznavali na ulici, ali njen život je krenuo lošim smerom. "Postati slavnom bilo je zastrašujuće. U to vreme nismo imali telohranitelje, a ljudi su često mislili da sam ja ista kao lik kojeg sam igrala na filmskom platnu i pokušavali su tako da se ophode prema meni. Doživela sam toliko mnogo neprijatnosti..., prisećala se Marija.
Zbog čitavog tog cirkusa sa slavom okrenula se drogama. "Počela sam s travom, prešla sam kasnije na kokain, LSD i heroin. Bio mi je to nekakav beg od stvarnosti. Bile su to lude sedamdesete i u to vreme svašta se događalo", rekla je Marija.
Pokušaji samoubistva
Slava joj nikako nije odgovarala i nekoliko puta je pokušala samoubistvo. "Dva ili tri puta sam se predozirala i svaki put sam se probudila kad je hitna stigla", ispričala je Šnajderova. Priznala je da je imala sreću zato što je preživela sve to. "Izgubila sam puno prijatelja, ali imala sam sreću da sam upoznala jednu osobu, mog anđela, u osamdesetima. Ta osoba je zaslužna zato što sam se odvikla od droga".
Daily News spekuliše da je reč o nekoj ženi, ponajviše zato što je već ranije priznala da je biseksualka. Možda i najveći eksces njene karijere dogodio se kada je odustala od snimanja filma kako bi se prijavila u psihijatrijsku bolnicu da bi bila blizu tadašnjoj ljubavnici Džoan Taunsend. "Ona je bila šizofreničarka, a ja sam samo htela da pomognem. Na kraju se odselila nazad u Ameriku i ne znam što se s njom događalo. Jednostavno, nije nam bilo suđeno", rekla je Marija.
Priznala je i da je oduvek imala problema s poverenjem u muškarce. Prisetila se kako njen otac, slavni glumac Danijel Gelin, nikad nije priznao da mu je ona ćerka, a ona je s 15 godina pobegla u Pariz nakon svađe s majkom. Brigu o njoj preuzela je Brižit Bardo, koja nije mogla da shvati kako Gelinova ćerka može praktično da živi na ulici.
Svi ti životni usponi i padovi nisu u njoj pobudili mržnju prema drugim ljudima. Jedina osoba kojoj nikad nije oprostila bio je Bertoluči.
"Nikad mu nisam oprostila za to kako se prema meni ponašao. Sreli smo se pre nekoliko godina u Tokiju, ali sam ga ignorisala", rekla je Šnajderova.
S Marlonom Brandom, s druge strane, ostala je u dobrim odnosima. Kaže da nekoliko godina nisu mogli da razgovaraju o Poslednjem tangu.
Umrla je od raka 3. februara 2011. sa samo 58 godina. Nakon kremiranja, njen pepeo rasut je po obali Atlantika u blizini Bjarica.
Bernardo Bertoluči je tek 2013. godine, dve godine nakon Marijine smrti i gotovo čitavu deceniju nakon Brandove smrti, priznao da Marija nije pristala na snimanje zloglasne scene analnog silovanja.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
