Poznata Jugoslovenska glumica Branka Petrić, rođena je 17. aprila 1937. godine u Novom Vinodolskom (Hrvatska). Po završetku Drugog svetskog rata sa porodicom se doselila u Beograd gde i danas živi i radi. Glumica je izgradila veoma uspešnu karijeru, međutim, život je nije mazio.
Filmska publika je pamti po ulogama u filmovima "Balkanski špijun", "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji", "Varljivo leto ’68", a televizijska po serijama "Otvorena vrata", "Metla bez drške", "Neki novi klinci", "Ono kao ljubav", "Sinđelići" i drugima.
Njena ljubavna priča, sa kolegom Bekimom Fehmijuom, bila je jedna od najjačih, ali nažalost, imala je tragičan epilog. Njihova ljubav i brak, koji će trajati pedeset godina, nije bila ljubav na prvi pogled. Godinama pre nego što su se zavoleli, putevi su im se višestruko preplitali. Sretali su se na glumačkoj akademiji, a posebno na časovima plesa, u kojima se Bekim toliko isticao da ga je profesorka Sonja Dojčinović ubeđivala da pređe u baletane rečima: "Verujte, prevazišli biste Nurejeva".
- Prošli smo i blistave i strašne trenutke, ali ono što je konstanta, kao sidro, bila je naša ljubav. I ona je, bez ikakve patetike, ostala do kraja našeg života. A imali smo bure i oluje, potonuća i uzdignuća, na koncu ne znam neki brak koji tako dugo traje, skoro pedeset godina. Ja sam ga uvek istinski podržavala u onome što radi, jer za mene je bila radost sve ono što se njemu dešava, i s njegove strane što se meni dešava. Nešto što sam ja toliko volela kod njega je to što nikada nije pokazao ni trunku zavisti prema nekome, nikada ga nisam čula da ogovara nekoga. Bio je jako čist, što se tiče kolegijalnih odnosa, on je uvek znao da pohvali. Kod njega momenat sujete ili zavisti nikada nisam osetila. Da ne govorim o odnosu prema porodici, bio je do kraja brižan, predan, spreman da pomogne - rekla je ona ranije.
- Blagoslovena sam što imam dvoje dece - izjavila je Petrić i dodala:
- Bekim je hteo dvanaestoro, ali ja sam mu govorila da bi trebalo da budemo srećni sa dvoje. Možda mi je malo žao što nismo imali treće - rekla je Branka.
Iz braka sa pokojnim glumcem Bekimom Fehmijuom ima dva sina, Uliksa i Hedona. Uliks je takođe poznati glumac.
Krvav prizor pamtiće do kraja života
Ipak bol je bila prevelika kada je Bekim u julu 2010. okončao svoj život hicem iz pištolja. Po njegovoj želji, pepeo je prosut u reku u Prizrenu na Kosovu, gradu u kome je proveo veliki deo svog detinjstva.
Na pitanje kad se seti poslednjih dana supruga, da li je po bilo čemu mogla naslutiti da će sebi oduzeti život, Branka je tada rekla:
- Ne. Jer da jesam, sigurno bih na sve moguće načine pokušala da ga sprečim. Tih poslednjih dana Bekim je bio isti i ništa nije nagoveštavalo da je tragedija na pomolu. Dan ranije igrala sam predstavu "Tako je moralo biti" u kojoj glavni lik sebi život oduzima hicem iz pištolja. Kakve li ironije!
- Sutradan ujutro bili smo zajedno kod kuće, a oko 14 sati rekla sam Bekimu da idem kod frizera. Dopratio me do vrata i pitao imam li te večeri predstavu. Odgovorila sam da nemam i da ćemo celo veče biti zajedno, i on me zagrlio. Ni po čemu nisam osetila da ga poslednji put vidim živog. Vratila sam se za manje od sata, jedva čekajući da mu pokažem svoju novu frizuru, a dočekala me sablasna praznina. Najpre sam ušla u dnevnu sobu, ali mog supruga tamo nije bilo. Kako sam prolazila stanom tako bih zavirila u dečje sobe, pa na terasu, ali ni tamo nije bio. Na kraju sam ušla u radnu sobu u kojoj je kućna biblioteka i računar. Bekim je ležao na otomanu boje višnje sasvim prekriven belim čaršavom. "Ma vidi kakva mi je frizura", govorila sam dok sam prilazila ležaju, čekajući kao i uvek njegov komentar, ali odgovora nije bilo. Čak sam ga u čudu pitala zašto je tu legao i još se pokrio po glavi - ispričala je Branka.
- Čim sam podigla čaršav. Glava mu je bila na jastuku koji je doneo iz naše spavaće sobe, i da nisam videla pištolj u njegovoj desnoj ruci kojom je pucao u slepoočnicu i malo krvi na čelu i po kosi, mislila bih da je čvrsto zaspao. Na stočić pokraj računara stavio je ličnu kartu, oružni list i oproštajno pismo naslovljeno na mene, sinove i njegovu braću. Mislim da se pokrio čaršavom da odmah ne doživim šok i da se ne zaprljaju zidovi. Kakva estetika smrti. O svemu je vodio računa. Da sam mu sat vremena ranije rekla da to veče imam predstavu, sigurna sam da bi naum odgodio za neki drugi dan, jer je znao da bi u tom slučaju predstava morala biti pomerena - rekla je tada Branka i otkrila šta je pisalo u njegovom oproštajnom pismu.
- Pismo je bilo napisano lepim rukopisom, pa ga je, možda, i ranije napisao, i u njemu nam je poručio da nas voli, da odlazi vrlo miran i odlučan. Nije hteo da o tome obavestimo javnost niti da oproštaj bude javan. Način na koji je otišao i sve što se oko toga zbilo, govori da se nije bojao smrti i to mi je velika uteha - ispričala je.
Ipak, Branka je skupila hrabrosti da ga na večni put isprati onako kako je zaslužio. Nije joj bilo lako. Utehu je tražila u sećanju na divne dane provedeni sa njim, a sedativi su joj pomogli da ublaži bol.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
