Umetnica Slađana Milošević umrla u Zemunskoj bolnici, a prošle godine je hitno hospitalizovana zbog lošeg zdravstvenog stanja, o čemu se naširoko pričalo.
Ona je bila poznata po tome da retko daje intervjue i retko se pojavljuje u javnosti, ali nedavno je, nakon duže pauze, pričala o privatnom životu, ali prvenstveno o svom zdravstvenom stanju.
- Od napuštanja bolnice i lečenja koje je sa kraćim prekidima trajalo dve godine, moje zdravlje je i dalje ugroženo, ali ako ništa drugo osećam se slobodnije sada kada sam lišena lošeg tretmana. Ne pripadam ljudima koji zahtevaju više nego što im pripada, ali u našoj zemlji postoji vidan problem podele na poželjne i nepoželjne. Trebalo bi da se učini dosta napora u procesu urbancida koji je sve prisutniji, jer smo svi mi građani ove zemlje. Za vreme bolničkog lečenja osećala sam veliku mržnju osoblja zbog svog beogradskog porekla. Nažalost, nisam jedina koja je iskusila grubost, neetičnost i nedostatak empatije. Izgleda da su etika i moral potpuno beznačajni u medicinskom obrazovnom sistemu - rekla je Slađana.
- Bolest koju ima nosi naziv Sjegrenov sindrom. Njena simptomatologija i način lečenja i dalje su nepoznati mnogim doktorima. Često je svode na pojednostavljeni imunološki poremećaj, a ona je u stvari smrtonosna. Nažalost, bolest je veoma teška, sa brojnim imunološkim promenama. Napada sve telesne sisteme. Jedino kineska tradicionalna medicina može pomoći, jer od ranih dana tretira čoveka kao jedinstvenu celinu. U zapadnoj medicini jedino psihosomatika ima takav pristup. Čovek je jedinstvo tela i psihe i samo tako se može lečiti - rekla je pevačica, koja je potom otkrila zbog čega je na sopstvenu odgovornost napustila bolnicu.
- Nisam mogla da se izvučem iz zamke bolesti. Nije mi odgovaralo to što posle dve godine nije bilo nikakvog pomaka u lečenju i što sam se iznova vraćala u bolnicu. Nije mi odgovaralo ni ophođenje većine osoblja, njihova nezainteresovanost, površnost i uporni sukobi, gde se moje mišljenje nije uvažavalo mada sam sama psihoterapeut praktičar i bivši student veterinarske medicine. Nije bilo ni dobre volje, čak ne znam ni imena lekara, osim njih dvoje, jer se nisu predstavili. Moj dolazak u bolnicu bio je propraćen uvredama - ispričala je tada Slađana.
Umetnica je , između ostalog, otkrila na koga može najviše da se osloni.
- Na svog brata i nekoliko prijatelja. lako se Fejsbuk i Instagram tumače kao mreže sa površnim vezama, osamljenost modernog čoveka postaje činjenica. Retka su prijateljstva. Psihološka istraživanja kažu da danas ljudi prosečno imaju jednog ili nijednog prijatelja, dok su osamdesetih imali desetak. Ljudi rede, odlaze u crkvu, razgovori medu komšijama gotovo da su iščezli. Pretvorili smo se u društvo s narcisoidnim poremećajem - istakla je Slađana.
Stil / Blic
NE PROPUSTITE
Bonus video:
