Jedan od najboljih glumava jugoslovenske kinematografije, Bekim Fehmiju doživeo je tragičnu sudbinu, a ljudi i danas pamte način na koji je skončao. Bila je to jedna od najvećih tragedija koja je ganula Srbiju. Mnogi ga pamte po legendarnim ulogama, ali i po velikoj ljubavi sa suprugom Brankom Petrić, pred čijim očima je stajao prizor koji nikad neće zaboraviti.
Naime, 15. juna 2010. desila se do tada nezapamćena tragedija, Branka je zatekla Bekima mrtvog. Pucao je sebi u glavu, dok je prethodno prekrio telo čaršavom kako ne bi isprljao zidove.
Po njegovoj želji, pepeo je prosut u reku u Prizrenu na Kosovu, gradu u kome je proveo veliki deo svog detinjstva. O tome da li je mogla da nasluti da će Bekim sebi oduzeti život, Branka Petrić je rekla:
"Ne. Jer da jesam, sigurno bih na sve moguće načine pokušala da ga sprečim. Tih poslednjih dana Bekim je bio isti i ništa nije nagoveštavalo da je tragedija na pomolu. Dan ranije igrala sam predstavu "Tako je moralo biti" u kojoj glavni lik sebi život oduzima hicem iz pištolja. Kakve li ironije!"
Sutradan ujutro bili su zajedno kod kuće, a oko 14 sati mu je rekla da ide kod frizera.
"Dopratio me do vrata i pitao imam li te večeri predstavu. Odgovorila sam da nemam i da ćemo celo veče biti zajedno, i on me zagrlio. Ni po čemu nisam osetila da ga poslednji put vidim živog. Vratila sam se za manje od sata, jedva čekajući da mu pokažem svoju novu frizuru, a dočekala me sablasna praznina. Najpre sam ušla u dnevnu sobu, ali mog supruga tamo nije bilo. Kako sam prolazila stanom tako bih zavirila u dečje sobe, pa na terasu, ali ni tamo nije bio. Na kraju sam ušla u radnu sobu u kojoj je kućna biblioteka i računar. Bekim je ležao na otomanu boje višnje sasvim prekriven belim čaršavom. 'Ma vidi kakva mi je frizura', govorila sam dok sam prilazila ležaju, čekajući kao i uvek njegov komentar, ali odgovora nije bilo. Čak sam ga u čudu pitala zašto je tu legao i još se pokrio po glavi", ispričala je ona tada.
Kada je podigla čaršav videla je da mu je glava bila na jastuku koji je doneo iz spavaće sobe.
"Da nisam videla pištolj u njegovoj desnoj ruci kojom je pucao u slepoočnicu i malo krvi na čelu i po kosi, mislila bih da je čvrsto zaspao. Na stočić pokraj računara stavio je ličnu kartu, oružni list i oproštajno pismo naslovljeno na mene, sinove i njegovu braću. Mislim da se pokrio čaršavom da odmah ne doživim šok i da se ne zaprljaju zidovi. Kakva estetika smrti. O svemu je vodio računa. Da sam mu sat vremena ranije rekla da to veče imam predstavu, sigurna sam da bi naum odgodio za neki drugi dan, jer je znao da bi u tom slučaju predstava morala biti pomerena", ispričala je tada Branka Petrić.
Govoreći o Bekimovom oproštajnom pismu ona je otkrila da je bilo napisano lepim rukopisom što možda znači, kako kaže, da ga je i ranije napisao.
"U njemu nam je poručio da nas voli, da odlazi vrlo miran i odlučan. Nije hteo da o tome obavestimo javnost niti da oproštaj bude javan. Način na koji je otišao i sve što se oko toga zbilo, govori da se nije bojao smrti i to mi je velika uteha", rekla je svojevremeno Branka Petrić.
Ranije te godine, Bekim je doživeo moždani udar i zbog toga nije više izlazio iz njihovog porodičnog doma na Zvezdari.
Bonus video: