Najbolja irska pevačica Šinejd O'Konor plenila je glasom u kojem se osećala neverovatna bol. Njene interpretacije su bile toliko emtivne da nijedno srce na njih ne može biti ravnodušno. Muzika je bila njen spas. Međutim, istovremeno je bila i najpopularnija i najnesrećnija, jer neke tuge se, izgleda, nikad ne prebole.
Iako se mnogo spekulisalo o njenoj preranoj smrti, konačno je pravi razlog izašao na videlo. Naime, zvanično je objavljeno da je umrla prirodnim putem.
Postala je svetski poznata osamdesetih godina zahvaljujući svom snažnom vokalu i izražajnim pesmama. Njen najveći hit "Nothing Compares 2 U" iz 1990. godine postao je planetarni fenomen. O'Connor je poznata po hrabrim stavovima i otvorenim izjavama o politici, religiji i socijalnim pitanjima. Tokom karijere, suočila se s izazovima, ali i ostavila dubok trag u muzičkoj industriji. Preminula je 26. jula u 56. godini, samo 18 meseci nakon što je njen sedamnaestogodišnji sin Šejn izvršio samoubistvo.
Teror koji je preživela u detinjtvu je u velikoj meri obeležio njen život. Utehu je tražila u religijama, muškarcima, majčinstvu, a ni kada joj je bilo najteže, nije se prestala boriti protiv zlostavljanja dece i podizati svet na različite teme i probleme.
- Znam da sam samo jedna od miliona ljudi koji su isti kao i ja, ali oni možda nemaju resurse koji su meni dostupni u mome srcu, ali i u mom novčaniku- rekla je i dodala da, kao i brojni drugi, oseća da je kažnjavaju zato što ima mentalnu bolest.
Glasnio je govorila o svim problemima sa posebnim ostvrtom na zlostavljanje dece, jer je i sama u porodičnoj kući prošla užas koji je teško zamisliti.
- Odrastala sam u konstantom teroru. Jedna sam od miliona dece koja je bila u toj situaciji, neprestano prestravljena. Preživela sam jer sam živela u zemlji mašte - priznala je.
Njeni roditelji vrlo mladi su se sreli, zavoleli i ušli u brak. Dobili su petoro dece, ali zajednica je bila sve disfunkcionalnija. Kako su svađe postajale sve veće, brak je pukao, a pevačica se već sa 8 godina našla na raskrsnici. Ostala je da živi sa majkom, ne sluteći da će joj odnos sa njom ostaviti na scru ožiljke za čitav život.
"Doživela sam zlostavljanja na svaki mogući način koji možete zamisliti. Moja je majka bila vrlo nesrećna žena, jako, jako nasilna i loše se nosila sa životom, očito zbog vlastitog iskustva iz detinjstva. Tukla me svakojakim predmetima. Bila sam izgladnela, zaključana u sobu danima bez hrane i odeće. Morala sam spavati u vrtu. Bila sam i psihički zlostavljana. Govorila bi mi da sam obično go*no i da je moja krivica što su se razveli. Da sam prljava, nečista, perverzna... Bila sam obično go*no jer sam bila devojčica i od mene nije bilo koristi- priča ona i tvrdi da je njena majka imala sobu za mučenje, da ju je seksualno zlostavljala i pokušavala joj uništiti reproduktivne organe.
Zbog torture u detinjstvu bila je stidljiva i povučena. Krala je u prodavnicama, jer ako bi kući donela novac ili druge stvari, majka bi bila zadovoljna. Činila je to sa sestrom. Nikad nisu odlazile na spavanje pre dva ujutru, nisu radile domaće zadatke i bile su loše učenice. Kada je imala 19 godina, majka joj je poginula u saobraćajnoj nesreći.
Majčina smrt
U 18. godini pevačica gubi majku koja gine u saobraćajnoj nesrećni. Neposredno pre njene smrti skupila je hrabrosti i pitala zašto im je sve to radila, a ona je samo prošaputala da ne zna šta im je napravila.
Na dan njene sahrane je skinula jednu jedinu fotografiju koju je ova držala na zidu – sliku pape. Pažljivo je čuvala tu sliku, čekajući pravi trenutak da je pocepa.
Sloboda
Sa 13 godina preselila se kod oca koji se ponovno oženio, i odjednom je osetila olakšanje i slobodu sa kojom se nije znala nositi. Neke stvari su joj postale navika, iako je bila svesna da su loše, izostajala je sa nastave i nastavila da krade.
- Nisam dobra osoba. Problematična sam. Izluđujem tatu koji me ostavi ispred škole, ali ja odmah pobegnem. Idem u kuglanu i čekam momke da dođu jer sam zaljubljena u B. ali on ne želi devojku pa se zabavljam s Jeromeom Kearnsom. Briga me za školu. Najvažnije je da me Jerome grli i jako je dobar prema meni. Pričamo o Bobu Dylanu, Pink Floydu i grlimo se - napisala je u memoarima ‘Rememberings’.
Kada otav više nije znao šta će sa njom, jer je bila izbačena iz nekoliko katoličkih škola, nadao se da če najbolji izbor za pevačicu bizi obrazovna ustanovu i rehabilitacioni centar koji su vodile časne sestre "Magdalene Asylums". Iako ju je umetnost oduvek privlačila, na tom mestu je počela da oseća veliku strast prema muzici i pisanju. Sa druge strane, ni tamo nije izbegla kažnjavanje - njen buntovni karakter gotovo niko nije uspeo da obuzda.
- Moglo bi se reći da me muzika spasila. Nisam imala previše izbora, u to vreme nije bilo puno obrazovnih mogućnosti za devojke poput mene. Bilo je - ili zatvor ili muzika. Imala sam sreće.
Jedna od sestara kupila joj je gitaru i pronašla joj učitelja, a jedna volonterka bila je sestra bubnjara Paula Byrnea iz benda In Tua Nua pa je bratu spomenula talentovanu devojku koju je čula kako peva ‘Evergreen’ Barbare Strejsed. Imala je samo 15 godina kada je sa bendom snimila pesmu ‘Take My Hand’, ali članovi su zaključili kako je premlada da im se priključi.
Godinu kasnije otac ju je upisao u školu Waterford, gde je uz podršku nastavnika irskog jezika Džozefa napredovala i snimila demo album sa četiri pesme, od kojih je dve sama napisala. Tada je odlučila napustiti obrazovni sistem i potpuno se posvetiti muzici.
Tokom jednog nastupa sa bendom Tonton Macoute primetili su je vlasnici male londonske muzičke kuće Ensign Records. Preselila se u London, i sa njima potpisala ugovor i izdala album prvenac ‘The Lion and the Cobra’ 1987. godine. Kritičari su hvalili njenu snažnu i izražajnu izvedbu, kompleksnost teksta i muzike, te je prodat u pola miliona primeraka, ali za svetsku slavu trebala je pričekati još nekoliko godina.
Prekretnica
Na njenom drugom albumu ‘I Do Not Want What I Haven’t Got’ obradila je ‘Nothing Compares 2 U’, koja je vinula među zvezde, te je proglašena i pevačicom godine. Bio je to čuveni hit Prinsa, kojeg je videla samo jednom u životu.
Jednog dana Prins ju je pozvao i rekao da će po nju poslati auto kako bi se družili. U 21 sat dočekala je crna limuzina, a nakon duže vožnje došli su pred slabo osvetljenu kuću. Nekoliko puta je pozvonila, ali nije bilo odgovora. Nakon nekog vremena nepoznati muškarac se pojavio i odveo je u kuhinju.
"Čula sam nešto i osetila slatkasti miris. Okrenula sam se i Prins je bio na vratima. Činilo se da nosi svu šminku koju je ikada na sebe stavio Boy George. Pitao me što želim piti, rekla sam nešto bezalkoholno. Uzeo je čašu iz ormarića i onda se brzo poput munje okrenuo i lupio čašom o sto tik ispred mene i rekao: “Uzmi je sama.” Videla sam takvo ponašanje i pre. Odrasla sam sa njim. Odmah sam počela tražiti izlaz ne skidajući pogled sa njega. Nisam znala gde sam. Nisam znala gde su ulazna vrata. Znala sam samo da sam u brdima daleko od ulice"- opisala je u memoarima ni nastavila:
- Terao me je da jedem supu koju je pravio njegov brat, a njega je tretirao kao slugu. Odbila sam, a on je onda doneo 2 jastuka sa željom da se "tučemo". Mislila sam da će ga to odobrovoljiti, pa sam pristala. Kada sam shvatila da je u jednom jastuku nešto tvrdo, jasna mi je bila namera da želi da me povredi. Prestravljena, uspela sam da istčim iz kuće.
Pronašla je limuzinu u kojoj je spavao vozač, a dok se dvoumila treba li ga probuditi, pojavio se Prince i naredio joj da se vrati u kuću. Nakon nekog vremena dopustio joj je da probudi vozača, a nakon što mu je rekla da želi pozvati taksi, počeo je divljati. Govorila mu je da se smiri i istrčala je napolje ali ju je Prince ponovno ščepao. Rekao joj je da će je on odvesti, ali nije joj palo napamet da sedne sa njim u auto pa je opet pobegla i sakrila se u šumi. Pola sata kasnije počela je hodati i kada je naišla na autoput, odlučila je stopirati. Nije imala sreće, jer je Prins vozio auto koji je stao. Naredio joj je da uđe, a kada je odbila, izišao je i počeli su se gurati. Zapazila je da su u blizini kuće pa je otrčala prema jednoj i počela panično zvoniti na vrata. Tek tada je on otišao.
Uništavanje slike pape
A onda se odlučila na potez koji je obeležio njenu celu karijeru – uništavanje fotografije pape Jovana Pavla Drugog. u emisiji 'Subotom uveče uživo' 3. oktobra 1992. kao protest protiv seksualnog zlostavljanja dece u Katoličkoj crkvi. Ona je i ranije kritikovala Crkvu, ali je to izazvalo reakcije koje nije očekivala. Frenk Sinatra je rekao da mora da je veoma glupa žena i da bi je ošamario da je muškarac. Dve nedelje nakon incidenta, izviždala ju je publika na koncertu Boba Dilana. Iako ju je njen kolega Kris Kristoferson predstavio kao osobu koja je postala sinonim za hrabrost, publika nije delila njegovo mišljenje. Publika se nije stišala, a ona je ostala bez reči. Za kraj je otpevala 'Var' Boba Marlija, istu pesmu koju je pevala u znak protesta na 'SNL'. Slomila se posle nastupa i neutešno plakala. Napadi su je izuzetno pogodili.
"Bio je to ranjiv i šokantan obračun sa brojnim predrasudama. I nepravedno. Nećeš valjda da zlostavljaš nekoga sa slomljenom nogom i nazivaš ga čudakom sa slomljenom nogom? "– rekla je ona, a tek u autobiografskoj knjizi objasnila zašto je pocepala baš tu fotografiju.
- Moja namera je uvek bila da uništim majčinu fotografiju pape. Ona je predstavljala sve laži, lažove i zlostavljače. Tip ljudi koji su imali te slike su đavoli poput moje majke. Nisam znala gde i kako ću je uništiti, ali sam znala da ću prepoznati pravi trenutak. Svi su želeli da vide pop zvezdu, ali ja sam protestna pevačica i to su stvari koje su mi smetale. Nisam imala želju da budem poznata – objasnila je ona.
Četvoro dece sa različitim muškarcima
Svi ovi dramatični događaji uticali su i na njen privatni život. Stalno je tražila starije muškarce, jer joj mlađi nisu parirali intelektualno. Četvoro dece dobila je sa črazličitim muškarcima, ali abortus nikada nije prežalila.
Udala se za bubnjara Džona Rejnoldsa 1987. godine, kada su dobili sina Džejka, ali su se ubrzo razveli.
- Nisam htela da abortiram. Trudnoća je bila planirana i bila sam ludo zaljubljena u oca svog deteta, ali veza nije uspela. Svađali smo se. Nisam znala šta da radim, a on nije bio zainteresovan za dete. Na meni je bilo da odlučim da li ću ili ne roditi dete za koje znam da otac neće brinuti. Odlučila sam da ne rađam i da je bolje da kasnije imam dete sa nekim ko će to želeti i biti tu za to. Nisam osećala da mogu sama. Ali bila sam veoma srećna što sam trudna, jer sam pre toga imala tri pobačaja i plašila sam se da neću moći da izdržim trudnoću. Bila sam slomljena i to nije bila odluka koju sam donela lako - opisala je 1991. godine u magazinu "Spin".
Ona je 1995. godine sa novinarom Džonom Votersom dobila ćerku Rosin i par je skoro odmah započeo bitku za starateljstvo. To je trajalo tri godine, a četiri dana nakon što je pokušala da se ubije Valijumom, odlučila je da je bolje da devojčica živi sa ocem u Dablinu.
Bila je udata i za novinara Nika Somerlada, ali romansa nije potrajala, a 2004. godine rodila je sina Šejna tokom veze sa muzičarem Donalom Lunijem. Nekoliko godina kasnije, rođen je njen sin Ješua Frensis Nil Bonadio, čiji je otac Frenk Bonadio.
Kada je imala 44 godine, udala se za dugogodišnjeg prijatelja i saradnika, muzičara Stiva Kunija, ali osam meseci kasnije su se rastali. U decembru 2011, posle tri meseca zabavljanja, udala se za terapeuta Berija Heridža, ali su posle samo sedam dana zajedničkog života shvatili da je brak završen. Tri godine nakon razvoda, pomirili su se i navodno se nikada formalno nisu razveli.
- Najlakše je napraviti svadbu. Trebalo je da se udam samo jednom. Ne žalim što sam se udala prvi put, ali žalim što sam to uradila drugi put. Sve su to divni ljudi, ali ja sam prelako upala u to. Trebalo bi da bude teže dobiti dozvolu za brak - rekla je pevačica, koja je u lepim vremenima govorila da je srećna jer su sva četiri bivša partnera odlični i pažljivi očevi.
Ipak, pre nekoliko godina objavila je poruku u kojoj je svu decu i njihove očeve optužila za surovost, navodeći da im je svejedno da li će ona živeti ili umrla i da bi svima bilo bolje bez nje.
Muška frizura kao zaštitni znak
Njen zaštitni znak postala je obrijana glava, a jednom prilikom je otkrila zašto je otišla kod berberina.
– Želeli su da pustim dugu kosu, da nosim mini-suknje i slične stvari jer su mislili da ću biti lepša. Zato sam otišla pravo kod berberina i obrijala glavu – ispričala je svojevremeno Šinejd O'Konor, umetnica koja nije skrivala svoj buntovni stav o mnogim temama, nikada nije želela da je ukalupe.
To je, međutim, samo manji deo priče – daleko je važnije to kako se slavna umetnica kao žena osećala u današnjem društvu.
– Odrasla sam na način koji... Verujem da će mnoge žene to razumeti... Bilo je opasno biti žena. Uvek sam imala osećaj da je vrlo važno da se zaštitim tako što ću biti što neprivlačnija - isticala je.
Tokom traumatičnog detinjstva, odrastajući pored nasilne majke, Šinejd su često upoređivali sa sestrom, koja je imala dugu riđu kosu.
– Kad sam imala dugu kosu, predstavljala nas je kao lepu i ružnu ćerku. Zato sam je sekla. Nisam htela da budem lepa – pričala je 2017.godine.
Na početku karijere isticala je da nikada nije želela da se uklopi u standardnu predstavu lepotice.
– Žene kojima se dive su one koje imaju plavu kosu i pune usne, nose crveni karmin i kratke suknje, to je prihvatljiva slika žene. Zato što nemam kosu ljudi misle da sam ljuta.
Šinejd je svojevremeno otkrila da je jednom prilikom pokušala da pusti kosu, ali onda ju je žena na ulici pitala da li je ona čuvena irska pevačica Enja, zbog čega je ponovo obrijala glavu.
– Ne osećam se kao ja ako mi glava nije obrijana. Čak i kada budem stara dama, brijaću je – rekla je.
Pormena vere
Šinejd, koja je bila poznata po raznim kontroverzama tokom karijere i u privatnom životu 2018. godine je odlučila da pređe u islam,
"Želim da vam saopštim da sam ponosna što sam postala muslimanka. To je prirodan tok svakog inteligentnog teologa", navela je svojevremeno pevačica na Tviteru i dodala da je dobila ime Šuhada.
Život u kolibi
Prijalo joj je da bude sama, sa svojom baštom, cigaretama, ajpedom i “imaginarnim dečkom”, Tejom Digsom, koji joj pravi društvo preko epizoda serije “Murder in the First”.
- Nisam bila previše uspešna kao devojka ili supruga. Da se ne lažemo, nisam baš jednostavna za izdržavanje - rekla je jednom prilikom
Kada se preselila u svoju zabačenu kolibu, shvatila je da oko nje živi još nekoliko singl žena. Uskoro su počele da razmenjuju recepte, da donose jedna drugoj kolače i hlepčiće, pa je prvi put još od tinejdžerskih godina shvatila da ima prijateljice.
- Tamo dole, ispod planine, niko ne može da zaboravi na Šinejd O’Konor. Ali gore, u mom selu, nikoga nije briga. A to mi baš prija. I divno je imati prijatelje - zaključila je neposreno pred kraj života.
