Anka Radaković je američka autorka koju često nazivaju prvom modernom s*ks kolumnistkinjom. „Prava Keri Bredšo" pisala je na baš ovu temu u „Details" magazinu u kolumni koja je izlazila od 1990. do 1999. godine. Rođena je 1967. godine i ponosno nosi srpsko poreklo; odrastala je, međutim, u Hagerstaunu (Merilend), a pošto se preselila za Njujork, uspela i da se domogne velike slave.
Gostuje po univerzitetima, obrazuje i zabavlja publiku iskrenim zapažanjima o seksu, ljubavi i vezama.
Ukoliko niste dosad čuli za nju, bićete iznenađeni i oduševljeni njenim likom i delom. Inspirisana njenim kolumnama, Kendis Bušnel počela je da piše kolumnu „Seks i grad“. Ostalo je istorija pop-kulture.
Zapravo, ova žena je svojim pisanjem otvorila jedan nov teren na kom je nikao čitav jedan nov soj pisaca seks kolumni. Zarad što ubedljivije priče, obilazila je svingerske ili gej klubove, unajmljivala mušku prostitutku, dobro zagledala svoje genitalije i sve sasula javnosti u lice u glosi magazinu.
Rođena 1967, Anka je srpskog porekla, ćerka korporativnog direktora i bivše operske pevačice. Odrasla je u Hagerstaunu, u Merilendu, gde je završila srednju školu, a potom se nakon studija književnosti i likovne umetnosti na Univerzitetu Merilend, preselila u Njujork 1985. godine.
Postala je poznata nakon što je njena kolumna u magazinu „Details“ privukla vernu čitalačku publiku.
Većina njenih kolumni objavljena je u tri knjige, „The Wild Girls Club” (1994) “Sexplorations” (1997) i “The Wild Girls Club, Part 2” (2014). Tokom devedesetih često se pojavljivala na radiju i televiziji u raznim tok-šou-emisijama, uključujući „Late Night with Conan O’Brien“, u programima ABC, CNN, E!, MTV…, a članci su joj objavljivani u svim relevantnim časopisima od CosmoGirl, Harper’s Bazaar, Marie Claire, Playboy.
Počela je kao kolumnistkinja američkog muškog magazina Details i odmah doživela bum, a za svoje pisanje uradila je mnogo i više od toga. Jednom je unajmila mušku prostitutku.
„Odlučila sam da dam vrednost svom novcu“, piše ona, „da iz prve ruke doživim uzbuđenje najstarije profesije na svetu“.
Pišući o svom iskustvu, delila je i lične savete o oralnom seksu: „Šta god da radiš, drži jezik u pokretu… povremeno neke žene vole prst ili dva u ljubavnom gnezdu”.
Svoje genitalije je razotkrila rečima: „Prva sam priznala da ono što ginekolog gleda ceo dan liči na komad dlakavog rostbifa“. Radakovićeva je to očito radila na duhovit način.
U kolumni o seksu novog doba svaki detalj piščeve psihe se rasprši po tekstu, u njemu se vidi svaka krivina, kontura i pukotina onog ko piše. Seks-kolumna je ispovedno novinarstvo u svom najintimnijem obliku.
Novi seksualni kolumnista je daleko od tetke u agoniji, majčinske figure koja bi ponudila kliničke i utešne savete, suspendujući osudu sa istom strašću koja prkosi gravitaciji potrebnoj čitaocima da obustave svoju nevericu.
Zaista, pisanje žena o njihovoj seksualnosti počelo je s kolumnom Nore Efron u Esquireu sedamdesetih, u kojoj je opisala svoju adolescentsku muku zbog rasta grudi – o stvarima koje izgledaju pitomo u poređenju sa modernom, super samouverenom, superiskrenom kolumnistkinjom o seksu.
Anka je bila prva iz tog novog soja. Njena razmišljanja evoluirala su u mesečnu kolumnu, uz Ankine fotografije u različitim fazama skidanja. Nekoliko godina kasnije, svoj klitoris opisivala je kao „malu ružičastu stvar na vrhu koja ne uzvraća poljubac, ali ti se zaista sviđa“.
Ona, takođe, tvrdi da je malo zbunjena pometnjom koju su njeni tekstovi izazvali.
„Radim ovo samo da zabavim ljude“, kaže ona. „Svi su tako ozbiljni u vezi sa seksom. U čemu je problem? Oni se plaše da pričaju o tome. Ponašaju se kao da je to tako sramotno i kažu: ‘Zar se tvoji roditelji ne stide što pišeš ove stvari?’ Samo način na koji formulišu pitanje pokazuje da ih je sramota zbog toga. Nikada se nisam plašila da pričam o seksu i da pričam o svom seksualnom životu. Većini ljudi je neprijatno da pričaju o seksu. Govorim o svojim dejtovima, o mom seksualnom životu i iskustvu, o onome što mi se dogodilo. Nisam mislila da će to toliko dirnuti ljude.“
Ali očito je Anka svojim rečima dodirnula akord koji svako ima. Njene kolumne objavljene su širom sveta na desetinama jezika u knjizi „Klub divljih devojaka: Priče ispod pojasa“ (The Wild Girls Club: Tales from Below the Belt). Paramount je kupio filmska prava i ona sada radi na scenariju. Njene iskrene ispovesti izazvale su i proteste američke desnice, a ona optužena da truje umove američke omladine.
„Da, desnica je imala problem sa Ankinom kolumnom“, kazao je Dejvid Kips, Ankin urednik u magazinu. „Ali to je vrsta ljudi koji s polica skidaju sve što pokazuje bradavicu… A pogledajte reklamu koja se nalazi pored Ankine kolumne. Oglašivači vole da budu viđeni pored ovakvog komada.“
Ali da li je zaista ovakvo pisanje odraz zrelijeg stava prema seksu, duh otvorenosti i informisanosti? Ili nam se promeće meka pornografija između glamuroznih modnih reklama?
„Uvređena sam kada ljudi kažu da sam porno“, kaže Anka Radaković. „Ne znam ni o čemu pričaju. Ne pišem o eksplicitnom seksu. Svi žele da znaju koliko ću da se uprljam, ali ja ne razmišljam tako, ne pišem o tome.“ Ipak, postoje neke teme koje čak ni utemeljivači seksualne otvorenosti ne pokreću.
Nikada nije osećala da mora da podvuče crtu, njeni urednici imali su različite stavove. Za jednu kolumnu dva dana se oblačila kao muškarac, otišla u gej klub i otkrila da muškarci, kada su zaljubljeni u druge muškarce, ne provode večeri samo plešući uz Gloriju Gejnor.
„Videla sam neke stvari tamo ali to je za Details bilo previše. Cenzurisali su jer sam govorila o stvarnim seksualnim činovima koje sam videla.“
Zapravo, otvoreno žensko pisanje o seksu postoji i da bi muškarci pokušali da shvate šta žene misle. One demistifikuju tu temu, a pronašle su mnogo bolji način da razgovaraju o seksu od Plejboj savetnika.
Deo čitalačke publike je još uvek u dobu kada formira svoj seksualni identitet, a nekog poput Anke vide kao prijatelja koji im govori šta žene misle.
(Stil / Zadovoljna.rs)
