Ljudi su čitav život mislili da Odri Hepbern ima poremećaj u ishrani, jer je na visinu od 170 centimetara imala samo 49 kilograma.
Međutim, njen sin Luka Doti je svojevremeno izjavio kako je slavna glumica volela da jede italijansku testeninu, žitarice i meso. Uvek je jela pomalo od svega.
"Hodali smo miljama. Mogla je da pešači satima, imala je zdrav metabolizam, ali nije preterivala sa hranom ili sa vežbanjem. Nikad nije govorila: "Moram danas da pređem 5 kilometara."
Obično bismo doručkovali crni hleb sa džemom, ručak piletina i teletina ili testenina, a za večeru neka pileća supa sa povrćem. Znala je da se zasladi čokoladom posle večere ili da popije viski pred spavanje," pričao je njen muž.
Slavna glumica Odri Hepbern rođena je u Belgiji 4. maja 1929. godine kao jedino dete baronice Ele van Hemstre i engleskog bankara Džozefa Viktora Enthonija Rastona.
Od najranijeg detinjstva učili su je bontonu, a majka joj je govorila kako njeno najjače oružje treba da budu ženstvenost i osmeh. Stoga ne treba da čudi to što je važila za jednu od najlepših žena i najvećih dama svog vremena i stekla epitet prave dive.
Roditelji su joj se razveli kada je imala samo šest godina, a otac je, kao nacistički simpatizer, napustio njihovu porodičnu kuću. Odri je često ovaj događaj navodila kao najtraumatičniji u svom životu, a oca nikada nije prestala da traži.
U svom naumu je i uspela i u Dablinu je pronašla svog, teško bolesnog oca kome je do kraja njegovog života slala novčanu pomoć.
-Odlazak roditelja podnela sam veoma teško. Tata nas je napustio 1935. godine, a mama mi je tada objasnila da je on otišao na put i da ne veruje da će se ikada vratiti. Ubrzo je počeo rat i ja sam brinula da li je dobro i da li je uopšte živ. Svakog dana sam mu pisala pisma o svemu, ali moja majka ih nikada nije slala, jer ni ona nije znala gde je. Dan za danom učila sam da živim bez oca, ali sam postala ljubomorna na ostale devojčice koje su imale tatu. Kada se rat završio, u meni se rodila ogromna radoznalost za koju do tada nisam ni znala da je imam. Preko Crvenog krsta saznala sam da živi u Irskoj, ali mi je trebalo još mnogo godina kako bih se odvažila da mu ponovo napišem pismo. Kada se to dogodilo, s 25 godina bila sam dovoljno zrela i shvatila sam da to što je otišao ne znači da me ne voli. Skupila sam snagu i posetila ga. Nikada ga nisam mrzela jer je moja majka uvek o njemu govorila pozitivno i zbog toga sam joj bila beskrajno zahvalna – ispričala je glumica svojevremeno, preneo je 24sata.hr.
Kada je počela nemačka okupacija Evrope, sa majkom se preselila u Norvešku jer su smatrale da će tamo biti sigurne, te je tu počela da pohađa i školu baleta. Tamo se razbolela i od anemije, a kako su živele u trošnom stanu, Hepbernova se tu prvi put susrela i sa patnjom, zbog čega je kasnije postala veliki borac za ljudska prava.
-Nikada neću zaboraviti užasne scene koje sam tada videla. Svakodnevno su odvozili pune kamione Jevreja u logore. Trenutak koji mi je i danas u sećanju je onaj kada sam videla jednog plavokosog dečaka koji mirno odlazi u sigurnu smrt. Na sebi je imao nekoliko brojeva veći kaput i osmeh na licu. Bila sam dete koje se, posmatrajući ga, divi drugom detetu. Zbog toga sam svoj život posvetila radu u UNICEF-u – otkrila je ona, preneo je pomenuti medij.
Kada je rat završen, Odri se sa majkom preselila u London, a zbog nemaštine je njena majka bila prinuđena da obavlja razne poslove, od čistačice do guvernante.
I sama Odri je time bila podstaknuta da počne da radi, a shvatila je da joj je gluma mnogo bolje rešenje od baleta. Majka joj je uvek šila lepe haljine te se, kako je sama više puta naglašavala, nikad nije primećivalo da nemaju dovoljno novca, a ona je uvek sanjala o tome da će jednog dana imati više.
Na velika vrata Holivuda ušla je 1953. godine ulogom u filmu “Praznik u Rimu” nakon čega je i potpisala veliki ugovor sa medijskom kućom “Paramount” i preselila se u Los Anđeles.
Nakon toga dobija ulogu u filmu “Sabrina” u kom igra sa Hemfrijem Bogartom, a tokom snimanja upoznaje i čuvenog modnog kreatora Ibera de Živanšija i postaje njegova muza.
Na snimanju pomenutog filma upoznala je i glumca Vilijama Holdena i zaljubila se u njega. Iako je Holden u to vreme bio u braku, ona je verovala da će se on razvesti i sa njom zasnovati novu porodicu, ubrzo je saznala da se on podvrgnuo vazektomiji i shvatila je da nikada neće moći da bude sa takvim čovekom.
-Bila sam ludo zaljubljena u njega, kao i u mnoge druge, pošto sam jako zaljubljive prirode. Imam tu lošu osobinu da kada počnem romansu odmah zamišljam sebe s tim čovekom u dubokoj starosti, a kasnije patim. Vilijam nije želeo decu, a ja sam sanjala da ću jednog dana postati majka, pa smo zato morali da se raziđemo – pričala je ona tada.
-S Vilijamom je to bila strast, a prava ljubav dogodila mi se samo godinu dana ranije kada sam pronašla i venčanicu i želela da se udam. S tim momkom sam odredila i datum svadbe, ali sam onda shvatila da ne mogu da se posvetim i poslu i porodici i ostavila sam ga – istakla je Hepbernova.
Narednih godina postaje veoma popularna, uloge se samo nižu, a dobila je i Oskara.
Svog prvog supruga Mela Ferera upoznala je u januaru 1954. godine, a venčali su se u septembru iste godine. Iako se šuškalo da ovaj brak neće dugo potrajati zbog njegove teške naravi, njih dvoje su se mnogo voleli i bili su srećni.
Sina Šona dobili su 1960. godine, a glumica je pre toga doživela dva pobačaja. Jedan od njih dogodio se u martu 1955. godine, a drugi kada je pala sa konja i slomila kičmu na snimanju filma “The Unforgiven”. Lekari su tada tvrdili da je oba pobačaja doživela zbog velikog stresa, te su mnogi tabloidi tada pisali da je suprug psihički i fizički zlostavlja, te da zbog toga ne može da iznese trudnoću. Nakon toga brak im je bio u krizi, sve dok se Šon nije rodio.
-Trenuci kada saznate da ste izgubili bebu traju kao godine. Strašno je kada vam neko kaže da vam je beba u stomaku umrla. Oba puta mi se srce slomilo jer sam silno želela da postanem majka. Znam da se svašta pisalo, ali shvatite, Mel je bio čovek kojeg sam mnogo volela i nikada neću reći nijednu ružnu reč o njemu. Bila sam srećna sa njim ili sam samo tako mislila, sad više nije ni važno. Ne volim da ljudi misle da sam tužna, ne volim sažaljenje u bilo kom smislu, želim da me vole zbog pozitivne energije koju prenosim na njih – rekla je ona tada.
Hepbernova se od Ferera razvela nakon 14 godina braka. Kao glavni razlozi navodili su se to što je on imao mnogo ljubavnica, ali i da je ona počela da oseća nešto prema glumcu Albertu Finiju.
Ona je svoj život nastavila sa sinom, a počela je u svoj dom da dovodi i brojne ljubavnike. Ponovo se udala u januaru 1969. godine i to za italijanskog lekara Andreja Dotija kog je upoznala na putovanju u Grčkoj.
Njih dvoje su već naredne godine dobili sina Luku, ali je njihovoj sreći došao kraj 13 godina kasnije kada su se razveli nakon što je ona saznala da njen suprug ima nekoliko mlađih ljubavnica.
-Oba puta sam čekala da mi sinovi porastu da bih se razvela. Nisam želela da dečaci ostanu bez očeva dok su mali. Njihova rođenja su dve najlepše stvari koje su mi se dogodile u životu. Majčinstvo i porođaj su najlepša iskustva na svetu – pričala je glumica tada.
Na neko vreme se povukla iz sveta filma jer je imala rizičnu trudnoću dok je nosila Luku. Na veliko platno vratila se 1979. godine ulogom u filmu “Bloodline”.
Od 1980. godine živela je sa kolegom Robertom Voldersom, ali se za njega nije udala jer je izgubila veru u instituciju braka.
Početkom 1992. godine sa UNICEF-om je otputovala u Somaliju, a na povratku je počela da oseća jake bolove u stomaku. Kako se kasnije ispostavilo, lepa glumica je bolovala od raka creva i pluća. Krenula je na hemioterapiju, ali su joj creva popucala i hitno je morala na operaciju. Rak joj se proširio i lekari su konstatovali da joj nema spasa.
Odri Hepbern preminula je 20. januara 1993. godine, sahranjena je u Švajcarskoj gde joj brojni obožavaoci i poštovaoci njenog lika i dela i danas svakodnevno ostavljaju cveće na grob.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
