Ružica Sokić, jedna od najvećih srpskih glumačkih diva, ostavila je dubok i neizbrisiv trag u domaćoj kinematografiji. Iako je njen doprinos umetnosti i kulturi neprocenjiv, pojedini detalji iz njenog života i karijere ostali su skriveni od očiju javnosti.
Ružica Sokić je rođena 1934. godine u Beogradu kao ćerka Petra Sokića, trgovca i suvlasnika večernjeg lista "Pravda“, koji su braća Sokić osnovali davne 1904. godine. Ova porodična povezanost sa novinarstvom i štampanim medijima možda je bila jedan od razloga za njenu kasniju sklonost ka umetnosti.
Međutim, sudbina Ružicine porodice nije bila nimalo idilična. Tokom Drugog svetskog rata, okupacione trupe su oduzele Sokićima njihovu štampariju, a njihove domove pretvorile u smeštaj za brojne sustanare. Ovo je bila teška i turbulentna epoha u životu Ružice Sokić, koja je morala da se suoči sa strahotama rata i okupacije.
Uprkos ovim teškoćama, Ružica Sokić je pronašla svoju strast prema glumi i umetnosti. Postala je jedna od najprepoznatljivijih i najcenjenijih glumica na domaćoj sceni. Njena sposobnost da prenese različite emocije i duboko se poistoveti sa svojim likovima na ekranu ili pozornici ostavljala je publiku bez daha. Njen talenat nije bio zanemaren, te je karijera Ružice Sokić obuhvatala brojne filmske, televizijske i pozorišne uloge.
– Mi smo imali svoju sobu, jednu zajedničku prostoriju i kuhinju – sećala se Ružica.
Oca su joj stalno zatvarali, robijao je u Padinskoj skeli jer je psovao komuniste. Ne može da zaboravi kako su im noću pretresali kuću i tražili neke dokaze o tatinim "reakcionarnim aktivnostima“. Prilikom tih pretresa toliko se plašila da se jednom upiškila od straha.
Glumica je više puta isticala da je ovaj period detinjstva za nju bio tragičan, i da agonijama kroz koje je njena porodica prolazila tih godina nije bilo kraja.
"U trosoban stan ubacili su nam porodicu nekog frizera jer je to bila ruska formula stanovanja. Ti ljudi iz sela Rušnja maltretirali su nas, naročito mog oca koji je zbog verbalnog delikta bio prokažen i zatvaran. Čak su i mene saslušavali, ali nisam dozvolila da mržnja nikne u mom biću. Nikoga ne mrzim, pa ni te ljude koji su mi uništili život", ispričala je Ružica u intervjuu za Story 2006. godine.
Bila je prva u svojoj generaciji glumaca koja je opsovala na sceni, a nije se suzdržavala ni da se usprotivi kada je smatrala da je to potrebno, naročito kada su joj oduzeli ulogu u najskupljem jugoslovenskom ratnom filmu "Sutjeska" u kome je trebalo da igra pored Ričarda Bartona.
Kada su me izbacili zbog toga što sam bila toliko ružna, počela sam da ih pljujem po novinama jer sam bila nemoćna i nisam imala nikakav autoritet. A Tito je pratio sva dešavanja oko filma i verovatno je to negde pročitao. Sledeće godine kada sam dobila Zlatnu arenu u Puli za film Žuta, on je svima čestitao na završnoj svečanosti, a kod mene se zadržao, uzeo me za ruke, pogledao u oči i rekao: Sokićka, mnogo si opasna – ispričala je svojevremeno glumica.
Ružica je bila u srećnom braku sa Miroslavom Lukićem, ali je donela odluku da ne želi da ima decu. Kako je sama objašnjavala, majčinstva se odrekla iz želje da bude slobodna jer je odrasla u veoma teškim uslovima.
"Želja za karijerom je najviše uticala na to da prihvatim činjenicu da nikada neću imati dete. Bojala sam se da zastanem, a i plašila sam se porođaja", ispričala je Ružica Sokić jednom prilikom.
Nakon što je na skijanju u Austriji slomila kuk, dok je bila prikovana za krevet nastala je njena knjiga "Strast za letenjem", objavljena 2010. godine.
Ružica Sokić preminula je 19. decembra 2013. godine, na odeljenju neurohirurgije Kliničkog centra Srbije, a koliko je bilo poznato javnosti duže vreme se borila s Alchajmerovom bolešću.
Stil / Dnevno.rs / Autor: Pulsonline/Blic žena
Bonus video: