Isidora Bjelica imala je veoma neobičan odnos sa svojom majkom, ali zato je bila čista podrška i vetar u leđa svojoj ćerki Vili Evanđelini Pajkić.
"Mama mi je i pronašla fakultet na kom trenutno studiram. Uvek me je podržavala. Savetovala me je da budem svoja i slobodna. Htela je da se bavim onim što me čini srećnom, a to što sam izabrala da se bavim dizajnom naročito joj je prijalo. Radovala se što je prenela na mene ljubav za umetnost i modu," rekla je jednom prilikom Vila Evanđelina.
Borba za majčino izlečenje obeležila je Vilino detinjstvo, a o tome najbolje svedoči jedna stara obajva njene pokojne majke:
"Mila moja tufnice, srećan ti rođendan, u želji da Božija blagodat bude uvek uz tebe... Znaš koliko me boli da si poslednje četiri godine provodila po bolnicama u stalnom strahu i brizi. Dok su druge devojčice mirno spavale, ti si noći i noći negovala bolesnu majku. Dok su druge devojčice odlazile na sport ti si sate i sate sedela na hemioterapijama, ali mila moja kroz sve to stradanje naučuli smo o ljubavi više nego što bi nam doneo srećan život u zdravlju i izobilju".
I oni koji je poznaju, kažu da je skromnost osobina koja najviše obeležava Vilu Pajkić, koja je sa 20 godina imala svoju modnu reviju koja je oduševila Beograđane.
"Jako sam zahvalna što sam odmalena počela da crtam i našla nešto što me čini srećnom i čime volim da se bavim. Kasnije je ta ljubav prešla u modni dizajn, u kom sam se veoma pronašla i koji mi dozvoljava da se kreativno izražavam. Pored toga, najviše me zanimaju neka slična polja, kao što su grafički dizajn i fotografija."
O načinu na koji su je roditelji vaspitali Vila ovako priča:
"Liberal-tradicionalno, zavisi veoma od situacije, težilo je ipak više ka liberalnom. Svakako je bilo veoma zabavno i zanimljivo. Uvek su se trudili da mi daju slobodu da mogu sama da učim i da se pronađem u svojim padovima i usponima. Primarni cilj im je uvek bio da budem srećna i slobodna."
Mnogi kažu da fizički veoma podseća na Isidoru, a o tome Vila ovako priča:
"Jako je teško definisati i staviti u samo jednu kocku sve karakterne osobine moje mame i samo reći da sam slična ili ne. Smatram da je njen karakter bio jako njen, a ona je uvek htela da ja budem svoja. Uvek sam težila ka istim stvarima kao ona, delile smo istu ljubav za mnoge stvari. Humor nam je bio jako sličan, obe smo impulsivne i iste stvari su nas uvek smarale. Meni su sve njene osobine uvek bile predivne na svoj način, samim tim ako je prenela neke od njih na mene, mogu samo da budem srećna. Nije na meni da ih definišem i da se hvalim."
