Stevo i Jelena Žigon obeležili su domaći kinematografiju svako na svoj poseban način, a svojevremeno su važili za jedan od najlepših parova u bivšoj Jugoslaviji.
Njih dvoje upoznali su se na Fakultetu dramskih umetnosti 1950. godine Ona je bila studentkinja, a on jedan od prvih asistenata još od osnivanja fakulteta 1949. Njoj je bilo 17, a njemu 24 godine.
Simpatije su se odmah rodile, ali je za ljubav ipak trebalo da prođe vreme.
Ljubav studentkinje i asistenta
Stevo je znao da bi se smatralo neprimerenim da on kao asistent otvoreno iskazuje ljubav studentkinji. A, ni ona nije ostala nema na pojavu markantnog, odmerenog i šarmantnog glumca koji je već bio zvezda u usponu.
– U Stevu sam se zaljubila još sa 17 godina na Akademiji, gde je radio kao asistent. Od onda sam pod njegovom rediteljskom palicom – ispričala je Jelena godinama kasnije na predstavljanju knjige “Tako je govorio Žigon”, prisećajući se početka njihove romanse.
Sa druge strane, Jelena je važila za jednu od najlepših Beograđanski onog vremena. Elegantna, krupnih očiju i uvek sa zanosnim osmehom na licu, od mladosti je važila za pravu damu, a već je bilo i onih koji su je zvali “srpskom Sofijom Loren”.
Stevo je bio opčinjen. Čitavih godinu dana je na Jeleninu adresu slao anonimna ljubavna pisma, udvarajući se uporno, ali nenametljivo.
Violina koja mu je spasla život
Veza je polako napredovala. Kada je došlo vreme da se upozna s njenim roditeljima, glumac je u Jelenin dom došao sa violonom. Kasnije je ispričao kako mu je ona već jednom spasla život, pa se nadao da će možda opet u tome uspeti.
Naime, za vreme Drugog svetskog rata Stevo je dve godine proveo u zloglasnom koncentracionom logoru Dahau. Svirao je violinu u orkestru, a zimi je ispod logoraškog odela krišom nosio i ono svečano, koje mu je bilo dodeljeno da nosi prilikom nastupa za naciste.
Zajedno do kraja života
Osam godina nakon upoznavanja Steva i Jelena su se venčali. Bila je 1958.
- Ja sam se oženio u 31. godini, dakle kad sam u svemu bio stasao, kad sam znao šta hoću i šta treba sve da činim. Neosporno, brak sa Jelenom bio je za mene velika inspiracija, a i dobit. Njeno poreklo od Katuna i od Vasojevića Reke, uz njenu lepotu, i duše i tela, to je bila oživotvorena bajka...i ja sam toj predivnoj ženi, a i majci, mnogo zahvalan. Brak sa njom bila je moja najveća sreća - pričao je kasnije Stevo.
Jelena se potpisivala kao Jovanović Žigon. Oboje su imali blistave karijere. Privatno, živeli su u skladnom braku daleko od očiju javnosti. Imali su dvoje dece - sina Nikolu i ćerku Ivanu koja je krenula njihovim stopama i postala glumica.
Deceniju kasnije, 2. februara 1968, dobili su ćerku Ivanu.
- Nisam se naročito istakao u porodičnom životu i pokušao sam da to nadoknadim s Ivanom. A Jelena... I sad joj ovako mator govorim Marčbenksa: Žudim za tobom, ne da bi bila moja u mraku poverenja, već u nespokojstvu žive sumnje koja nanosi rane. I sada je lepa moja Jelena. Au, mnogo je lepa! Mnogi koji su bili zaneseni njenom lepotom, nisu stigli da vide koliko je veliki njen dar. Taj usud prati i Ivanu, mada ona ume da tuče nokautom. I sad kad me pitaju koje sam sve nagrade dobio i koje su mi najdraže, odgovaram: Nagrađen sam Ivanom, Nikolom, Jelenom i Vanom. I unuka mi je mnogo lepa – rekao je za Novosti legendarni bard sedme umetnosti.
Na kraju, mogla je da ih rastavi samo smrt - Stevo Žigon umro je 28. decembar 2005. kada mu je bilo 79 godina. Jelena mu se prodružila čitavih 13 godina kasnije. Umrla je 10. april 2018. u 84. godini života.
