Dragan Petrović Pele, glumac i profesor pod čijim pedagoškim okriljem su stasale neke od najuspešnijih klasa na Fakultetu dramskih umetnosti, u jednom od intervjua javno je govorio o najtežem trenutku svog života.
Vest da mu je stariji brat poginuo Peleta je zatekla u pozorištu, a na pitanje kako čovek izdrži tako nešto iskreno kaže:
- Izdrži. To je onaj mehanizam samoobmane. Isto je kao i kad se posečeš. To ne boli odmah, boli kasnije. Nalet adrenalila. U prvom trenutku ne osećaš ništa, onda kad se malo osvestiš osećaš bes pa tek onda tugu, rekao je slavni glumac u emisji “TV lica kao sav normalan svet”.
Vest o tome da mu je brat Zoran poginuo zatekla ga je u pozorištu i to pred sam početak predstave.
"Saznao sam pred sam početak predstave. Bila je to sećam se 'Kolubarska bitka'. Nije u to vreme bilo mobilnih telefona, neko je javio u pozorište. Pitao sam Mišu Janketića, pošto u toj predstavi on igra glavnu ulogu, a ja sam imao dve-tri scene, da li mogu da idem, da li može da igra bez mene. Kaže mi - naravno. Ulećem u neku krntiju od auta koji sam tada vozio i odlazim. Kasnije sam se osvestio. Imao sam 28 godina tada. I kada sam se vratio na Akademiju, vratio sam se kao sed čovek", ispričao je Pele.
Tri godine stariji brat bio je, kako kaže, njegova sušta suprotnost.
‒ On je i kao dečak bio miran, staložen, povučen, dok ja nisam bio takav. Razlikovali smo se i fizički. Bio je „dugajlija“, visok skoro dva metra, a ja sićušan. Za razliku od njega uvek sam izvodio neke „kerefeke“.
Popularni glumac imao je tu nesreću da mu najbliži članovi porodice „odu“ jedan za drugim, a sve se prelamalo kroz njegovu profesiju.
‒ Prvo je poginuo brat, pa je umro tata, i na kraju je 2013. godine preminula i mama. Dok je tata bolovao sve vreme sam radio, išao sam na fakultet i igrao predstave, ali sam ih redovno obilazio. Kada se mama razbolela, mesec dana je ležala u bolnici „Sveti Sava“, gde sam odlazio svaki dan. Na dan sahrane igrao sam komediju. Malo je teško da se čovek „prebaci“, ali to je život, zaključio je Pele tada.
