Upoznali su se kada im je bilo 12 godina na turniru u Francuskoj. To je bila odlična prilika, da pored tenisa, pričaju o svom drugom omiljenom sportu - fudbalu. Jedan kao fan Crvene Zvezde, drugi kao vatreni navijač Glazgov Rendžersa. Obojica su tvrdili da su želeli da budu profesionalni fudbaleri, ali da je izbor na kraju, ipak, prevagnuo na stranu belog sporta. Prijateljstvo, koje su razvili od najranijih dana, postalo je vremenom profesionalno drugarstvo, kako je i sam Endi Marej (Andy Murray) opisao svoj odnos sa svetskim reketom broj 1. Upravo taj profesionalizam i zdrav odnos prema sportu i životu, nakon brojnih teških iskustava, učinio je da se imena Novaka Đokovića i Endija Mareja uzimaju kao primer izreke - vrhunski sportista se postaje, a šampion rađa.
Generacija 1987. u ovim mladim i uspešnim muškarcima ima, svakako, najreprezentativnije predstavnike, koji u svojim zemljama uživaju status megazvezda. Đoković je odavno postao srpski sin i ponos nacije, a Marej je, osvajanjem Vimbldona, i zvanično dobio epitet trenutno najpopularnijeg britanskog brenda. Međutim, i pored normalnog odrastanja uz veliku podršku porodica, Novak i Endi imaju stresne uspomene na detinjstvo, o kojima su često javno govorili. Đoković je u brojnim intervjuima naglašavao koliko je teško bilo trenirati u vreme NATO bombardovanja 1999. godine. Novinari iz svih krajeva sveta uvek iznova tražili su od srpskog tenisera da objasni njima fascinantnu činjenicu kako je u jednoj siromašnoj zemlji tokom rata stasavao budući teniski kralj. Mnogima se nije sviđala njegova srčanost i energičnost na terenu ili imitacije na račun svojih kolega, ima dosta i onih koji ga ni dan danas ne vole. Ali, svi su skinuli kapu dole pred čovekom, koji se, poštujući svačiju nacionalnost, nikada nije ustručavao da istakne koliko voli svoju, u svetskim razmerama, ozloglašenu zemlju i postane voljen u celom svetu.
Marej nije imao problem suočavanja sa demonima britanske prošlosti, niti je morao da svojim uglađenim ponašanjem pere uprljan ugled Velike Britanije. Endi se suočavao sa sopstvenim traumama, nakon masakra koji je 1996. godine, izvršen u njegovoj osnovnoj školi u Glazgovu. Marej je prisustvovao zastrašujućem ubistvu 16 svojih školskih drugara kada mu je bilo svega osam godina. Endi i njegov dve godine stariji brat, Džejmi, preživeli su zato što su se sakrili ispod stola u kancelariji direktora škole. Po otkrivanju ovog zastrašujućeg iskustva Endi je proširio krug svojih navijača, aliI je ovaj 25-godišnji Škot i dalje bio na listi najantipatičnijih tenisera zbog često namrštenog izraza lica. Međutim, Marej je pokazao da se iza ledene fasade krije normalan i kulturan momak.
Za lepšu stranu privatnog života svakog muškarca zaslužna je prava žena. A, Novak i Endi su svoje našli u Jeleni Ristić i Kim Sirs (Kim Sears). One su Novakove i Endijeve najdraže i najveće pobede, koje godinama odolevaju iskušenjima. Stabilne emotivne veze napravile su od dvojice tenisera muškarce za primer, koje slava i novac nisu odveli u buntovničko ponašanje, pijančenje po noćnim klubovima i menjanje silikonskih lepotica. U dobrom vaspitanju leži koliko njihov izbor emotivnih partnerki, toliko i ponašanje na sportskom polju. Da ih ne interesuje finale najprestižnijeg teniskog turnira na svetu, ukoliko na njemu ne učestvuju, izjava je koju nikada niste mogli da čujete od Đokovića i Mareja. Baš kao ni potcenjivanje protivnika i davanje nekorektnih izjava, gde se izgubljena partija opravdava svojim greškama, a nikada dobrom igrom protivnika. Đoković i Marej su svetu pokazali šta je dobitna kombinacija za uspeh - znanje, harizma i maniri. Spoj dovoljan da osigura gem, set i meč na terenu i van njega.
