Večeras nas je napustio Velja Pavlović, cenjeni novinar i čovek neobičnog kova. O njegovom privatnom životu najviše svedoči činjenica da je dobio starateljstvo nad jednogodišnjom ćerkicom nakon razvoda, te da je sam odgajao.
Kada bi život imao drugu šansu, Velja bi naučio da govori petnaest jezika i uz Kristinu podigao još četvoro dece. Početkom osamdesetih godina Velja je prvi put posetio Hilandar. Od tada je bio njegov čest posetilac, ali promene koje su se desile u svetu, po njegovom viđenju, narušile su vekovni mir Hilandara.
Svojevremeno je u jednom intervjuu za Novosti otkrio koje lekcije je naučili posećujući manastire.
- Slabo ja učim, a lekcija mi je nekako pežorativan pojam. Uglavnom teram po svom, a u manastirima osećam. Postajem srećan što sam živ, i zadovoljan što nisam savršen i bezgrešan, jer ko je takav?
Velja Pavlović iza sebe je imao neuspeli brak iz kojeg ima ćerku koju je sam odgajao. Iako je retkost da otac dobije starateljstvo nad detetom, Velja je bio jedan od tih očeva.
- Moja kćerka je imala nepunih godinu dana kad smo ostali sami, u dogovoru sa bivšem suprugom preuzeo sam starateljstvo nad njom nakon razvoda i ostao sam sa gomilom pelena, problema i pitanja na koje i danas pokušavam da pronađem odgovore – iskreno je pričao Velja Pavlović za Politiku 2016. godine.
Velja je bio uveren da je svaki muškarac sposoban da menja pelene, hrani, presvlači i kupa dete, priča priče za laku noć, uči ga tablicu množenja, preslišava nepravilne francuske glagole i rešava tinejdžerske probleme.
– Najteža stvar u vezi sa samohranim roditenjstvom je to što nema ravnoteže. U uobičajenim okolnostima, jedan roditelj se ljuti i viče, a drugi štiti dete. Kad jedan preteruje sa brigom i strepnjom, tu je drugi da ga smiri, kad je jedan uplašen zbog temperature koja „skače“, drugi je tu da uteši. Ali, kad ste samohrani roditelj, onda ste samo Vi i Vaše dete. Ja nisam hteo da pravim „ostrvo“ od naše porodice – razvijao sam snažne socijalne veze i kroz našu kuću su se stalno muvali drugari, jer mi je bilo važno da devojčica raste u okruženju muškaraca i žena. Svi su „uskakali“ kad su mogli i pomagali da se izađe iz brojnih životnih lavirinata – pričao je tada.
– Nikad nisam uobražavao da sve najbolje znam i nisam se libio da tražim savet od prijatelja. Radeći serijal „Duhovnici“ upitao sam vladiku Atanasija kako da se ponašam u jednoj problematičnoj situaciji. Sećam se da mi je on rekao da postoje trenuci kad baš ništa ne možeš da učiniš, nego se moliš za snagu da sve izdržiš. „Moli se da sve bude u redu“, rekao mi je vladika. I ja sam se molio – govorio je Velja.
Bez trunke kajanja, Velja je govorio da je ceo život podredio devojčici – kad je bio u prilici da bira između karijere i roditeljstva, uvek bi odlučio u njenu korist, kad je razmišljao o inostanstvu, ostao je u Beogradu, jer nije želeo da unese tektonske promene u život svoje kćerke. I svakodnevni život bio je prilagođen školi i raspustima.
– Na prvi koncert sam otišao tek kad je ona napunila deset godina. Darko Rundek je svirao u SKC, u našem prvom komšiluku, a ona je ostala kod kuće sa drugaricom. Zvala me je telefonom na svakih deset minuta i na kraju sam morao da se vratim – prisećao se Velja.
Kristina je je završila Pravni fakultet u roku kao jedan od najboljih studenata, a isti uspeh je ponovila i na postdiplomskim studijama u Njujorku. Zaposlila se i živi u svom stanu.
– Meni je bilo najvažnije da ona zna da ima oslonac u meni i da ja nikad neću otići iz njenog života. Najvažniji savet koji mogu da dam samohranim roditeljima jeste da budu nežni i blagi, jer je odnos sa decom minsko polje i sigurno ćete upasti u neku zamku. Zato treba biti strpljiv i nežan i voleti ih beskonačno – govorio je Velja Pavlović.
*****
Velja Pavlović je rođen 17. juna 1953. godine. Završio je Treću beogradsku gimnaziju, a diplomirao žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Kada je Velja bio student nije važila Bolonjska konvencija, studiranje je bilo besplatno, a za neke studente i višedecenijsko.
Više od 40 godina bavio se novinarstvom. Napisao je i knjigu „Nivo 23“ od kultne emisije „Nivo 23“. Od 1978. godine radio na Studiju B. Od 1983. bio je urednik kulturnog programa Radio Studija B. Takođe je bio prvi urednik TV programa Studija B.
Njegove najpoznatije autorske emisije su: radio-magazin Kultura na raskršću, TV magazin Kulturni kalendar, naučno-popularni TV magazin Kostakako, TV tok-šou "Nivo 23", "Nivo politika", putopisne TV serije "Amerikanski Srbi", "Duhovnici", TV portreti urbanih heroja "Nezaštićeni svedok". Deo njegovog serijala "Duhovnici" 1994. godine objavljen je na DVD-u.
Radio je kao redovni saradnik kulturne rubrike dnevnog lista Politika, urednik kulturnog programa Televizije Politika, objavljivao je u mnogim magazinima i časopisima. Osvojio je brojne nagrade: Narodnog muzeja u Beogradu (1987), Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije (1991).
