Glumica Dragana Mićalović (30), koju gledamo u ulozi Une u hit seriji “Igra sudbine”, uzor je mnogim devojkama koje maštaju da postanu glumice.
U jednom intervjuu, pre nekoliko godina, Dragana je otkrila ko je njen uzor, i od koga je dobila najvredniji savet.
Na pitanje o nadimku Kasija, koji je dobila po liku iz serije “Sinđelići”, glumica je za emisiju “Guglali smo” portala Mondo rekla:
– Kasija je zapravo mene, kao Draganu Mićalović, najviše podigla i ubacila javni svet, i po tome su ljudi najviše počeli da me prepoznaju. Skoro su me zvali sa jedne televizije da mi kažu koliko dece je u poslednje četiri godine, koliko zapravo i snimam tu seriju, dobilo ime Kasija zbog tog lika. Što kaže moja mama: “Bila je Kasandra, i sad je Kasija“.
Glumica je odgovorila i na pitanje o odnosu sa sestrama – Slobodom i Mirjanom.
– Definitivno su nešto najvažnije u mom životu. Naravno, i moja majka, ali njihova podrška, i to da one nisu takve kakve jesu, da nisu to što jesu, i da nisu moje, smatram da moj život baš i ne bi imao nekog preterano velikog smisla – rekla je glumica i dodala da joj je Sloboda uzor.
– Boba meni jeste uzor, od malih nogu, što se tiče svega – načina života i razmišljanja, i njenih životnih postupaka, situacija, odnosa prema ljudima, a onda i u radu sa njom, posmatrajući je sa strane, dok radi na nekim projektima.
O “lomu” koji se desio na proslavi njenog 28. rođendana, Dragana je rekla:
– Kad krene južnjačka krv, kuku lele! Begajte svi! To je Leskovac, kad proradi iz mene. Uglavnom radi često, uglavnom kad kratim akcente – majka, sveća – šalim se.
Odgovorila je i na pitanje o tome koji je najvredniji savet koji je dobila od oca.
– Mnogo ih je, ali meni, kad god dođem u neku situaciju, za koju smatram da sam sama ili kako ću bez nekog ozbiljnijeg saveta, stalno mi odzvanja njegova rečenica: “Mače, mi sve možemo, je l’ da?”, tako da je to moj životni pokretač, za sve životne i poslovne situacije – rekla je glumica.
O prvoj ulozi je rekla:
– Prve uloge se lepo sećam, ali retko gledam – jedan ozbiljan blam životni. Bila sam treća godina srednje škole, i raspisali su konkurs za kasting za seriju “Priđi bliže”– tinejdžerska serija koja se snimala na RTS-u. Otišla sam na kasting, nisam rekla nikome, jer se nikad pre toga nisam bavila glumom, i onda me je bilo sramota – ako ne prođem – šta će reći moja porodica. Međutim, desilo se, prošla sam – kaže Dragana, i dodaje kako je otac reagovao na tu vest.
– Kad sam zvala tatu – on je bio na pecanju – i rekla sam mu: “Tata, dobila sam ulogu!” Čovek je prekinuo vezu, a kad sam došla kući rekao mi je: “Neću preživeti još jednu glumicu.”
Glumica je odgovorila i na pitanje o svom tadašnjem emotivnom statusu.
– A što guglate “dečko”? Dobro je da ste guglali “dečko”, a ne “devojka”, pošto su ljudi i to pisali. Ja ne pričam o privatnom životu, to se zna, tako da će na tome i da ostane. Volite se ljudi, i volimo se, i biće ljubav, i jeste ljubav – završila je tada s osmehom glumica.
