Vladimira Jelića dugo smo gledali kao voditelja "Dnevnika" na RTS, gde je postao ličnost kojoj se veruje zahvaljujući načinu prezentacije - mirnoći, kulturi, spontanosti i vedrini, osobinama uz koje se lakše podnesu i najteže vesti. Za mnoge je bilo iznenađenje kad je prošlog leta prešao u informativnu redakciju na Prva TV. Ovaj poznati spiker i voditelj privatno je veoma duhovit, opušten i izuzetno kolegijalan. Sa suprugom, glumicom Jovanom Jelić, ima dva sina - Konstantina i Arsenija. Neverovatno je kako se javnost uzbudi kad neko drago TV lice pređe iz jedne medijske kuće u drugu. Da li ste bili spremni da odgovarate na pitanja "zašto"?
Hvala vam za ovo "drago" TV lice, ali od svog valjda nisam primetio uzbuđenje javnosti. Naravno da je pitanje "zašto" bilo neminovno i mislim da sam iskreno odgovorio i tada, a i do sada je ostalo isto: dobra ponuda, pravi trenutak, želja za promenom. Na Prvu TV su me privukli mogućnostima, brzinom, modernošću, izazovima da se nadogradi iskustvo...
Čini se da je u našoj podsvesti Javni servis televizija sa koje se - ne odlazi! Sada sve više poznatih likova napušta RTS.
Da, i veoma je teško preskočiti tu podsvesnu prepreku. Međutim, imao sam dovoljno vremena da razmislim.
Naoružani ste prijatnim izgledom, bojom glasa, stavom, dikcijom i osmehom.
Sve je dar prirode, ali ako ne radite na tome, ako to ne održavate, onda lako može da propadne. Učenje, svakako, nikada ne prestaje.
Takođe je neverovatno da vrlo malo znamo o ljudima koje skoro svake večeri gledamo na malim ekranima. Gde ste rođni, u kakvoj porodici, šta ste učili... kako ste uopšte stigli do popularnosti?
Možda je neverovatno, ali tu nema ničeg neobičnog. Beograđanin sam iz četvoročlane porodice, imam stariju sestru, bio sam u vojsci, završio pejzažnu arhitekturu, pevao u horu, radio na radiju i posle na nekoliko televizija. Oženjen, dvoje dece, plus pas. Hm... za novije generacije ovde je najneobičnije to što sam bio u vojsci.
Gde ste služili vojsku?
U Kuršumliji, Prokuplju i Prištini. To je bilo 1994-95, kad su bila ona krizna vremena. Služenje vojnog roka mi je donelo i dobro i loše iskustvo. Od tada nosim jedan medicinski problem i morao sam da ga regulišem odmah posle vojske. Sa druge strane, vojska je doprinela da se kao ličnost malo izgradim i uobličim. Venčali ste se u Sremskim Karlovcima? Zašto baš tamo?
Pa zato što je praktično na pola puta između Beograda i Novog Sada, odakle je rodom moja supruga Jovana. Šalu na stranu, kad smo tamo bili jednom s familijom na ručku, bukvalno smo se pogledali i shvatili da je to - to.
Vaša supruga je glumica, imate dvoje male dece koja traže pažnju, vi mnogo radite... po čitav dan su jurnjava i trka. Pomaže li vam iko?
Nemamo klasičan baba-deda servis, trudimo se da sami napravimo najbolju organizaciju uz mnogo požrtvovanosti. Ali zato kad Kolja nekoliko dana provede s braćom i sestrom u Novom Sadu, onda je to pravo uživanje za sve.
Da li postoji razlika između Konstantina i Arsenija u karakteru? Koliko su laki ili teški "za održavanje"?
Dobra reč - održavanje! Nama su izgleda zapali življi primerci muškog roda pa stoga mogu da kažem da ima razlike. Jedan je nemiran, a drugi, izgleda, još nemirniji.
Ko dominira u kućnim obavezama?
Nema mnogo dileme. Jovaninim poslovnim žargonom rečeno, ja sam joj alternacija.
Dešava li se poneka varnica između vas?
Da se ne dešava, ne bi bilo zanimljivo. Varniči od kada smo se prvi put pogledali.
Imate i psa Bubicu. Ko ga šeta?
Ko ne šeta... Bože zdravlja, uskoro će to braća zajedno da rade. Radimo na obuci.
Uspevate li da ukradete trenutke odmora, opuštanja, da se oboje malo posvetite sebi?
Ne. Pređite na sledeće pitanje, molim vas! Ali brzo će se to promeniti, tako bar kažu, fakultet je tu iza ćoška.
Pošto volite filmove i serije, u kakvoj biste ulozi voleli da vidite svoju suprugu?
U onoj koja bi nju činila ispunjenom i srećnom u profesionalnom smislu. Gledao sam je u različitim ulogama u pozorištu i u serijama, možda je sada vreme za neku komediju.
Da li biste voleli da radite kao novinar, nešto svoje, autorsko?
Već sam ranije tako nešto radio, ali generalno sve što radiš je autorski jer mu daješ svoj pečat. Čak i ako ne radim kao novinar, već kao spiker, dajem svoj doprinos. Ne, ne bih se upuštao u to da radim čisto kao novinar, jer ima mnogo njih koji to rade bolje od mene i koji pišu bolje tekstove. A ja ih bolje čitam.
