Nedelju dana sam bila na dijeti 16:8: Ovo su moja iskustva!

Što uopšte znači 16:8? Režim ishrane u kome se uvek držimo istog pravila - 16 sati u danu se posti, a u ostalih 8 sati se raspoređuju obroci. Na prvu zvuči kao puno gladovanja, ali zapravo uopšte nije.

Anamaria Butković sa sajta Miss7 isprobala je ovu dijetu koja je sve popularnija u svetu, a mi vam prenosimo njena iskustva.

"Prva stvar koja mi prolazi kroz glavu kada čujem za režim ishrane koji uključuje 16 sati posta svakog dana je - gladovanje. Zvuči neprimamljivo i užasno teško, barem jednom samoprozvanom gurmanu poput mene. Nakon duge i iscrpne istrage nad 16:8 režimom ishrane, zaključila sam da postoji jako puno prednosti koje dolaze sa svakodnevnim postom poput ovog - gubitak kilograma (pogotovo onih tvrdokornih naslaga na stomaku!), snižavanje nivoa šećera u krvi, bolja probava, napredak kognitivnog zdravlja i poboljšanje memorije, povećanje energije u telu, smanjenje želje za slatkišima i verovali ili ne - bolji san! Sada mi već zvuči zanimljivo...

Izbacila meso iz ishrane na mesec dana: Potpuno iskreno iskustvo - šta mi se sve dogodilo s telom!

Otkrila sam i da postoji nekoliko različitih režima koji uključuju post; na primer 5:2 plan (pet dana u nedelji jedete normalno, a ostala dva unosite samo 500 kalorija dnevno), naizmeničan post (gde menjate periode konzumiranja jako nisko kaloričnih namirnica i celovitih obroka) i onaj najpopularniji 16:8 plan, koji mi se uostalom i najviše svideo. U prošlosti sam znala da eksperimentišem i s onim 24-satnim postom, ali baš svaki put je neslavno završilo pa sam bila jako znatiželjna hoće li ovoga puta priča biti išta drugačija.

Koje je objašnjenje ovog režima? Stručnjaci tvrde kako je umeren post zapravo dobar za naš organizam i telo. Ako stalno jedemo, onda je i naše telo stalno u onom stanju "hranjenja", što našem mozgu govori da se ne treba da se prebaci na trošenje energije koju čuva, odnosno drugim rečima - da sagoreva masnoće. Takođe, dobro je da se telo kratko odmori od čestog jedenja, jer se tako organizam može da se fokusira na neke druge procese u telu (izbacivanje toksina, smanjivanje upalnih procesa, regulaciju nivoa hormona, borbu protiv stresa...). Osobama koje imaju naviku da jedu iz sata u sat, ovaj režim ni došao kao pravi izazov, međutim u mom slučaju situacija je nešto lakša zbog činjenice da nemam naviku da doručkujem (zbog čega mi je mnogo lakše da pomerim svoj prvi obrok u kasnije sate). S pozitivne strane, ovaj režim ne donosi sa sobom nikakve dijete niti ograničenja, prema tome sledećih sedam dana hranila sam se apsolutno isto kao i inače, ali obroke sam smestila u periodu od 10 sati ujutro do 18 sati uveče. 1. dan: Ovo uopšte nije teško! Nikad nisam imala naviku ranog doručka, štaviše, bez problema mogu bez hrane do ručka (da znam, nije za pohvalu, slušam već dosta pridika od mame, bez brige!), zbog čega mi nije problem da prvi obrok pomerim do oko 10 sati. Tako sam nekako otprilike i zamislila svoju nedelju. Doručak oko 10, međuobrok 12, ručak oko 14, ponovno međuobrok oko 16 i večera pre 18. Prvi dan je prošao glatko, ni u jednom trenutku nisam bila gladna, čak ni uveče - iako sam u raspored ugurala i kasniji trening nakon kog nisam večerala. Nisam se preterano fokusirala na konzumaciju hrane niti na činjenicu da sam ičime ograničena, ovaj mi je dan prošao glatko i jednostavno. Preživela 1/7!

Nedelju dana sam se umivala mineralnom vodom: Ovo je moje iznenađujuće iskustvo!

2. dan: Krče mi creva... Danas sam zbog jako zaposlenog jutra preskočila onaj planirani obrok u 10. Nakon toga sam se redovno držala svog plana obroka i poslednji sam pojela u 18 sati. Već oko 20 sati osetila sam glad koju sam hrabro ignorisala jer "nema šanse da već drugi dan posrnem". Mislim da nema goreg osećaja nego leći u krevet "praznog želuca", gladan... Nisam mogla da zaspim od osećaja gladi, celo vreme mi je krčao želudac i osetila sam blagu glavobolju. Pitam se kako sam ikada ikome mogla da poverujem da ću zbog 16:8 ishrane bolje spavati...? 3. dan: Osećam se dobro. Iako sam sinoć zaspala gladna, probudila sam se skroz dobre volje i s dobrim osećajem generalno. Nisam bila gladna, ali sam u 10 sati pojela lagani voćni obrok. Nastavila sam sa laganijim ručkom i nešto konkretnijom večerom - jer sam zaključila da ipak moram malo bolje da se najedem u 18 sati, kako ne bih bila gladna uveče. Čak sam se osećala dovoljno energično da odem na trčanje i nisam osetila veću glad do kraja dana.

Recept jedne Beograđanke: Pravila sam i pila kefir punih 30 dana, a rezultati su neverovatni! (FOTO)

4. dan: Osećam se super! Danas sam se probudila s toliko puno energije da sam bila iznenađena samom sobom. Do sada sam shvatila kako mi obrok u 10 ujutro zaista treba, jer kada ga preskočim ipak osećam veću glad pa sam i danas s veseljem pojela prvi obrok. Jesam li spomenula činjenicu da sam se svaki dan počastila i desertom? Najozbiljnije sam shvatila onu "sve sme da se jede"! 5. - 7. dan: I ovako treba zauvek? Moj problem su naravno - vikendi. Već prve subote, odnosno šestog dana, prekinula sam post jer nisam mogla da ne odem na proslavu rođendana i kako (kako?!) ne otići na večeru s prijateljicama? U svakom slučaju, 16:8 mi se sviđa kao koncept načina ishrane, ali izazovno je ako imaš ikakve planove u večernjim satima. Ok, čini mi se da je jednom kad uđeš u krug 16:8 ishrane dalje zaista lako nastaviti ovaj obrazac. Imam puno energije, osećam se dobro, sve jedem kao i ranije, spavam odlično, čini mi se da malo više pazim što unosim u telo jer kao želim da jedem dovoljno hranjivo unutar 8 sati, ali sve u svemu sve ide jednostavno i lako. Mislim da i nekako više uživam u hrani. Nisam uopšte izgubila kilograme, ali osećam se nekako lakše i poletnije. Ovo bi trebalo nastaviti... recimo, zauvek? Post kao takav na kraju svega uopšte nije problem, telo se navikne, a ako se od njega dobro osećaš, zašto ne? A u ostalom, pa valjda smemo da "prekršimo" jedan dan u nedelji i uživamo u druženju s prijateljicama. Ja znam da ja hoću..."

2 dana sam se hranila kao veganka: Ljudi moji, šta me snađe!