Sprečite nemoć u starosti: Jedite ovu vrstu hrane i bićete 56% vitalniji!

Naučni tim je analizirao podatke sa 6000 odraslih osoba koje su bili obuhvaćene s četiri istraživanja – od kojih su tri bila u zemljama mediteranskog pojasa, a jedno u Aziji. Bez obzira na to gde su živeli, ljudi na ishrani koja je najviše ličila na mediteransku, imali su dvostruko manje izglede da će onemoćati u starijoj životnoj dobi od onih čija je ishrana najmanje nalikovala mediteranskoj ishranu.

Sastav mediteranske ishrane

“Svetska populacija stari uz povećanje broja ljudi koji žive do 80-ih godina života i nakon toga i mnogo se pažnje posvećuje tome kako da ljudi u starosti ostanu zdravi i nezavisni”, rekla je voditeljka istraživanja za "Reuters".

Zašto Grci nemaju pritisak, holesterol, ni višak kilograma: Ovo je najzdravija ishrana na svetu!

“Neki ljudi nakupljanjem zdravstvenih problema i godinama postanu nemoćniji i imaju simptome poput pomanjkanja energije, slabosti mišića, slabog apetita igubitka težine kao i osećaja opšte usporenosti pa im je teško da se izvuku iz toga stanja ili da se oporave od bolesti”, kaže Kejt Volters, naučnica sa Univerziteta London u Velikoj Britaniji. To je povezano s rizikom hospitalizacije ili razvojem zavisnosti od tuđe pomoći, kaže Volters. “Tragamo za načinima da se to spreči, uključujući ishranu i vežbanje, među ostalim”.

Već je bilo “mnogo istraživanja o tome koja je vrsta vežbanja dobra, ali mnogo manje o ulozi ishrane – na primer različitim vrstama ishrane poput mediteranske”, dodala je Volters. Mediteranska ishrana bazira se na tradicionalnim sastojcima tipičnim za Grčku i južnu Italiju i sadrži mnogo namirnica poput povrća, mahunarki i orašastih plodova kao i ribe i morskih plodova. Glavni izvor masnoća je maslinovo ulje, a ne životinjske masti, dok su alkohol i obično vino uključeni u malim ili umerenim količinama, napisali su autori istraživanja u časopisu "Journal of the American Geriatrics Society."

56% manji rizik od nemoći

Naučnici su proučili podatke iz ranijih istraživanja sprovedenih u Kini, Francuskoj, Italiji i Španiji. Sva su istraživanja vrednovala ishranu ispitanika prema tome koliko su slična načelimamediteranske ishrane i rezultat od 6 do 9 označavao je najveću sličnost, a 0 do 3 najmanju sličnost. Prosečno su praćeni oko četiri godine. Ljudi čija je ishrana bila ocenjena rasponom od 4 do 5 imali su 38 posto manji rizik od toga da onemoćaju tokom kasnijeg životnog razdoblja, u poređenju s onima koji su imali najnemediteranskiju ishranu, dok su oni čija je ishrana bila vrednovana rasponom od 6 do 9 imali 56 posto niži rizik.

Kako hrana utiče na mentalno zdravlje: Istraživanje pokazalo!

Prosečna starost ispitanika u tim istraživanjima bila je 70 do 80 godina života pa rezultati sugerišu da mediteranska ishrana kod starijih može biti korisna za održavanje zdravlja i nezavisnosti, kaže Volters. Ali istraživanje ipak nije dokazalo da pridržavanje mediteranske ishrane sprečava nemoć u kasnijim godinama života, priznaje autorka istraživanja. “Četiri studije nisu intervencijske – u kojima se ljudima davala određena ishrana uz postojanje kontrolne grupe, nego posmatračke u kojima se upoređivalo ono što su ljudi sami birali da jedu i njihov rizik od nemoći, kaže dr Majkl Bogaiski iz Njujorškog gerijatrijskog zdravstvenog sistema "Montefiore" koji nije bio uključen u istraživanje.

Razlike u riziku od razvoja nemoći mogle su da budu i zbog drugih razloga povezanih na primer sa time da se radi o tipu osobe koja bira mediteransku ishranu, a ne ishrana sama po sebi, dodao je. “Na primer, maslinovo ulje, riba, orašasti plodovi, sveže voće i povrće mogu biti skupi. Ljudi koji mogu da ih priušte možda mogu da priušte i kvalitetniju zdravstvenu zaštitu, što može objasniti veću verovatnost za bolji ishod”, kaže Bogaiski.

Može da se radi i o obrazovanijim ili zdravstveno osvešćenijim osobama koje će zbog toga verovatnije jesti zdravije namirnice i vežbati, što sve može uticati na rizik od pojave nemoći. Uprkos tome, smatra da se radi o zanimljivom otkriću i dodaje da postoje snažni dokazi koji pokazuju da mediteranska ishrana sprečavakardiovaskularne bolesti.

“Sprečavanje nemoći može biti još jedan razlog za takvu ishranu”, kaže on.