Zašto žene godinama trpe nasilnika: Psiholog otkriva kroz šta prolazi svaka žrtva!

Pitanje koje gotovo svaka žena žrtva zlostavljanja čuje je: "Zašto i dalje ostaješ s njim?" Drugi ljudi to ne razumeju, a ne shvataju to ni same žrtve.

Psiholog Robert Laj Lifton proučavao je ciklus "ispiranja mozga" žrtava porodičnog nasilja. Taktike koje zlostavljač koristi vrlo su slične onima koji se upotrebljavaju kod ratnih zarobljenika ili kod pripadnika kultova.

To se događa u koracima i evo kako izgleda:

1. Napada njen identitet

Kada neko pokušava da kontroliše drugu osobu, tada krene s napadom na njegov osećaj samoga sebe, njegov identitet. Počinje žrtvi da govori stvari tipa:

"Ti si drolja."

"Ti si bezvredna."

"Nisi dobra majka."

"Ružna si, ntko te ne bi želeo."

Takvi napadi ponavljaju se danima, nedeljama, a ponekad i godinama. Kao rezultat toga, žrtva postaje dezorijentisana, zbunjena i počinje da sumnja u sve u šta je verovala da je istina. Na kraju usvaja ta nametnuta uverenja.

Ideja ispiranja mozga je da uništi stari identitet i zameni ga novim, onim koji se podudara s verovanjima, vrednostima i idejama manipulatora. Efekti napada na identitet mogu da traju dugo nakon što žrtva više nije izložena nasilnoj situaciji.

Kad se zlostavljanje maskira u ljubav: 7 znakova da ste u vezi sa pritajenim nasilnikom!

2. Uspostavljanje krivice

Krivica je efikasna taktika u kontroli uma i uspostavlja se na različite načine. Zlostavljač kritikuje žrtvu iz bilo kog razloga, malog, velikog ili bez razloga.

"Ovo je tvoja krivica."

"Naterala si me da to učinim."

Zlostavljač će uzeti malu manu i maksimalno je preuveličati. Prebaciće odgovornost za svoje postupke na žrtvu ili opravdati vlastito ponašanje krivicom žrtve.

"Da mi se nisi obratila, ne bih te morao udariti".

Zlostavljač će u žrtvu usaditi osećaj krivice zbog toga što se ne slaže s njim ili ne ispunjava njegova izuzetno velika očekivanja. Može da je uveri da zaslužuje to što joj se događa.

Nakon napada na identitet, stalne kritike rezultuju time da žrtva veruje da je kažnjavanje i zlostavljanje opravdano. Krivica se lako može pretvoriti u stid kada se internalizuje. Stvaranje osećaja krivice, poniženja i srama uništava samopouzdanje.

Žrtva počinje da se oseća krivom sve vreme i sve što radi ili kaže je - pogrešno. Kada se stidi, žrtva se više ne oseća loše zbog stvari koje je učinila, počinje da se oseća loše jer veruje da je ona loša osoba.

3. Izdaja samoga sebe

Jednom kada žrtva postane preplavljena krivicom i sramom, počinje da napušta vlastite potrebe i da odlučuje štetno za svoju dobrobit. Žrtva zlostavljanja prekida komunikaciju s porodicom i prijateljima, a tada započinje izolacija - zlostavljač smatra da su porodica i prijatelji pretnja za njihov odnos.

Čak će ih kriviti zbog problema u vezi. Žrtva izdaje vlastita uverenja i ljude kod kojih su osetili lojalnost, a to u njima povećava sram i krivicu, pa im na kraju srozava samopouzdanje i remeti svest o samom sebi. Sve to rezultuje time da žrtva postaje sve izolovanija i sve više zavisna od zlostavljača.

Zahtev za prijateljstvo na Fejsbuku je preskupo koštao: Nadala se vezi, dobila okrutnu prevaru! (FOTO)

4. Prelomna tačka

U ovom trenutku žrtva se više ne prepoznaje, ne zna više ko je. Možda je izgubila dodir sa stvarnošću. Tu se radi o tehnici izluđivanja koju zlostavljači koriste kako bi žrtvu gurnuli preko ivice. To je pokušaj jedne osobe da prebriše stvarnost druge. Na primer, ovakvim rečima:

"Luda si... to se nikada nije dogodilo."

"Izmišljaš, to je samo u tvojoj glavi."

"Paranoična si."

Žrtva je zbunjena i dezorijentisana od izluđivanja i punjenja njenog mozga iskrivljenom verzijom stvarnosti. Žrtva se stalno preispituje i oseća se kao da je luda i/ili se oseća depresivno, teskobno, traumatizovano, a pojavljuju se i drugi negativni emocionalni i fizički simptomi poput nesanice i paranoje.

Neki to mogu nazvati "nervnim slomom." Nervni slom je tačka iscrpljenosti proizašla iz dužeg perioda ekstremne teskobe. Ogromna teskoba, depresija i stres dovode do osećaja bespomoćnosti i apsolutne iscrpljenosti.

Sposobnost žrtve da u ovoj fazi razmišlja i rasuđuje ozbiljno je ugrožena. Postaje privremeno nesposobna da normalno funkcioniše u svakodnevnom životu.

5. Olakšanje i prilika

Upravo kada žrtva sve to bukvalno više ne može da podnese, zlostavljač postaje blaži i priušti joj kratke epizode ljubaznosti. Tada, usred psihološkog zlostavljanja, žrtva oseća duboku zahvalnost zbog tih mrvica koje dobija, a razmera te zahvalnosti je preterano nerealana.

Budući da je percepcija žrtve poremećena, mali čin ljubaznosti menja njene emocije na olakšanje i osećaj divljenja. Kako su takvi potezi zlostavljača vrlo retki, reakcija na njih je preuveličana.

Ono što žrtva u tim retkim trenucima dobija od zlostavljača je, na primer, čaša vode, zagrljaj ili kompliment. To može da dovede do osećaja lažne nade i u žrtvi stvara osećaj odgovornosti kako sad mora da bude još bolja, da se trudi više, a sve to zbog nade da će ti trenuci ljubaznosti postati češći.

Ove nepredvidive reakcije štetne su za mentalno blagostanje, samopouzdanje i samopoštovanje. Zlostavljač može jedan dan da bude takav, a drugi potpuno drugačiji. Ta nepredvidljivost izaziva veliku količinu stresa i teskobe.

Žena (90) preživela silovanje, život na ivici gladi i rak: Njene reči izlečile su milione ljudi!

6. Prinudno priznanje

Žrtva je toliko zahvalna zbog malog gesta ljubaznosti između perioda zlostavljanja i manipulacije da počinje da se slaže s kritikama. Po prvi put u procesu ispiranja mozga žrtva je suočena s jakim kontrastom između oštre kritike i zlostavljanja, i osećaja olakšanja.

U ovim trenucima žrtva gleda u sebe i pokušava da pronađe one "zle" delove sebe i pokušava da ih ukloni iz svakog dela svog bića. To direktno vodi do njenog novog identiteta.

Žrtva počinje da stiče uverenja i vrednosti koje joj je zlostavljač usadio. U ovom trenutku žrtva je spremna da ne kaže ništa i da ćuti, a sve zbog nade da će ponovno da proživi one kratke trenutke ljubaznosti.

7. Usmeravanje krivice

Žrtva ne zna šta je uradila pogrešno, samo zna da je kriva. Počinje da oseća krivicu zbog toga ko je i zbog uverenja koje je imala. To stvara prazninu i priliku da zlostavljač još više učvrsti nametnuti osećaj krivice za sve što zamisli.

Žrtva postaje uverena da njen sistem verovanja taj koji uzrokuje probleme - što više prihvata način razmišljanja zlostavljača, to se više stidi toga ko je ona zaista. U osnovi, ovo je period kada žrtva počinje da usvaja novi način razmišljanja i odustaje od starog.

Kako da smirite agresivnu osobu za jedan minut: Lekcija koju treba znati u životu!

8. Potpuno odbacivanje identiteta

U ovoj fazi žrtva je postala svesna da nije toliko loša, ali sistem verovanja koji ima je jako loš, a iz toga može da se izvuče tako da kompletno promeni taj sistem. Počinje da priznaje da je njen bivši sistem verovanja bio loš, kao i ljudi koji su s tim povezani.

Nakon punog priznanja, proces odbacivanja starog identiteta je završen. Sada joj zlostavljač nudi novi identitet - prenosi portal msmagazine.com.

Treba imati na umu da zlostavljanje može da bude uspešno samo ako se događa u tišini. Ukoliko se nalazite u ovakvoj situaciji, što pre potražite pomoć. Nemojte ćutati, razgovarajte s nekime o tome, ne držite sva ta loša osećanja u sebi. Najteže je napraviti prvi korak, ali kasnije ćete biti ponosni na sebe.

Nemate razloga da se stidite - razlog za stid može da ima jedino onaj ko vas zlostavlja. I ne zaboravite, svi ljudi su podjednako vredni i niko, baš niko nema pravo da vas uverava da ste bezvredni, da vas ponižava, da vam nanosi fizički i psihički bol.

Ja sam ta majka koja uči ćerku da uzvrati nasilje: Ispovest Srpkinje podigla prašinu!