Zapanjujuća snaga Džeki Kenedi: Ne bi svaka žena mogla sve ovo da preživi! (FOTO)
Džeki je poput dame podnosila sve životne izazove, među kojima je najgora smrt dece. Stajala je uz svog supruga uzdignute glave čak i kada se pričalo o njegovim vanbračnim aferama
Džeklin Buvije Kenedi Onazis rodila se 28. jula 1929. godine u Njujorku u imućnoj porodici francuskog porekla. Kao miljenica oca Džona Buvijea inače uspešnog berzanskog brokera, rano se zainteresovala za svet moći i politike.
Iako joj to porodične prilike nisu nametale, nakon završetka prestižnog Univerziteta "Džordž Vašington", u Vašingtonu je odlučila da nađe posao. Zaposlila se u "Washington Times Herald"-u kao fotografkinja i novinarka i pratila je rad američkog Kongresa i Senata.
"Kako je tužno što žene moje generacije nije trebalo da rade ako su imale porodicu. Šta bi žena trebalo da radi kada deca odrastu? Da gledaju kako se kišne kapi spuštaju niz prozor?" javno se zapitala Džeklin i tako otkrila svoj želju da žene budu ravnopravne.
S obzirom da je pripadala istom društvenom krugu kao i Džon F. Kenedi, ne čudi što je upoznala zgodnog kongresmena na jednoj večeri u maju 1952. godine. Odmah ju je privukao njegov šarm, inteligencija, duhovitost i dobar izgled.
Delili su i zajedničke vrednosti: bili su katolici, voleli su da pišu i čitaju i oboje su u jednom trenutku živeli van SAD-a. Nakon što je Džon u novembru iste godine postao američki senator, počeli su da se intenzivnije druže i produbili su svoju vezu.
Sudbonosno "da" izrekli su pred oko sedamsto uvaženih gostiju u crkvi Svete Marije u Njuportu 12. jula 1953. godine, a u medijima je njihovo venčanje proglašeno događajem godine. Ali uprkos tome, zlatni par vrlo brzo je počeo da se suočava s velikim izazovima.
Džon je patio od hronične Adisonove bolesti zbog koje je imao velikih problema s nadbubrežnom žlezdom, a krajem 1954. godine bio je podvrgnut i dvema gotovo fatalnim operacijama kičme. Džeki je pobacila 1955., a godinu dana kasnije na svet je donela mrtvorođeno dete – njihovu prvu ćerkicu Arabelu.
Jednostavno neprocenjiva
Tokom izbora za drugi senatorski mandat, Džon je uvideo da su mase na skupovima uvek veće kad je uz njega stajala Džeki. Nakon pobede javno je istakao kako je njegova supruga bila jednostavno neprocenjiva u celoj kampanji, pa joj tako odao i javnu zaslugu.
Istoričar Artur M. Šlezinger je kasnije utvrdio da je Džeki bila izuzetno politički osvešćena i upućena, te je mogla da proceni bilo koju situaciju. Svom suprugu je bila od velike koristi i tokom predsedničke kampanje, a doprinela je njegovom uspehu i dopadljivosti među glasačima i tako što mu je davala stilske savete.
I sama je privlačila veliku pažnju svojim modnim izborima, a na naslovnicama magazina pojavljivala se kao jedna od najbolje odevenih žena sveta koja je gajila posebnu ljubav prema kreacijama francuskih dizajnera.
Zahvaljujući elegantnom i decentnom stilu prva dama Sjedinjenih Američkih Država vrlo brzo je postala modna ikona koju su mnogi želeli da kopiraju. Ali osim njenih odevnih kombinacija, mnogi su želeli da "pozajme" i njenu čeličnu snagu s kojom je susretala brojne životne nedaće.
Džeki je poput dame podnosila sve životne izazove. Stajala je uz svog supruga uzdignute glave čak i kada se pričalo o njegovim vanbračnim aferama, a pogotovo kada su u središtu nagađanja bile slavne dame poput Merilin Monro.
"Mislim da je jedna od najvažnijih uloga prve dame da se brine o predsedniku tako da on može nabolje da služi ljudima", priznala je Džeki Kenedi.
Pokazala je nadljudsku žensku snagu kad je uspela da preživi ono što nijedan roditelj ne želi da doživi – smrt svoje dece.
Kenedijevi su, naime, bili ponosni roditelji ćerkice Karoline, koja je rođena 27. 11. 1957. godine i sina Džona koji je došao na svet tri godine kasnije. Obe trudnoće su bile izuzetno teške, a Džeki je bila podvrgnuta carskom rezu.
Carskim rezom je rodila drugog sina Patrika 1963. godine, kojem je odmah dijagnostikovana teška bolest pluća i zbog koje je beba umrla nakon 39 sati. Pretpostavlja se da je upravo ovaj traumatični događaj zbližio Džeki i Džona, koji su pronašli podršku jedno u drugome nakon ove tragedije.
Na kraju, Džeki je bila uz svog supruga i onog kobnog jutra 22. novembra 1963. u Dalasu kada je izvršen atentat na njega. Džon je preminuo nekoliko sati kasnije od posledica ispaljenih hitaca, a Džeki je uprkos velikom šoku i tuzi bila od neizmerne pomoći Lindonu B. Džonsonu koji je preuzeo ulogu američkog predsednika.
"Prošla sam kroz svašta i mnogo patila. Ali isto tako imala sam dosta srećnih trenutaka. Svaki trenutak u životu je drugačiji. Dobro, loše, izazovi, radost, tragedija, ljubav i sreća – svi su oni ispresecani u jednu neopisivu reč koja se zove život. Ne možeš da odvojiš dobro od lošeg, i možda nema potrebe da se to uopšte i čini", priznala je Džeki Kenedi.