Život mu je bukvalno noćna mora: Svake noći ima košmare, boji se da zaspi!

Nikolas Bruno zaspi kao i svi mi ostali. Razlike među nama javljaju se onog trenutka kada on otvori oči. Demonska silueta pojavi se iznad njega. Vrišti mu u uho. Hladne ruke ga drže za vrat. Guši ga. Telo mu je čvrsto privezano uz krevet. Oseća sve, ali ne može da pomeri nijedan mišić, piše CNN. Jedino što može da uradi je da pokuša da se probudi. Iako može da zvuči kao odlična premisa nekog vrhunskog horor filma, njemu je to svakodnevica. On boluje od paralize u snu.

Paraliza spavanja je poremećaj koji se dešava kada neki ljudi ulaze u najdublju fazu spavanja tokom koje sanjamo. Tokom REM faze telo se parališe kako ne bismo proživljavali snove, ali u Brunovom slučaju, njegov um je budan i proživljava žive halucinacije.

"Neki ljudi kažu da bi hteli da iskuse kako je to. Stvarno ne žele. Nikada se niste probudili da vas neko guši. Nikad vam jezivi prikaz nije vrištao u uho", rekao je Bruno. Prvi put mu se to dogodilo kada je imao 15 godina. Vizije su mu dolazile gotovo svake noći.

Iz ugla sobe čula sam jecaj starice, a nikog nije bilo: Priča koja ledi krv u žilama!

"Otišao bih u krevet i gotovo istog trenutka se probudio u takvom snu. Jednom prilikom dva dana nisam spavao jer sam se bojao da idem u krevet", ispričao je Bruno. Kaže da je jedno vreme bio uveren da ga je zaposeo demon. Sve to ga je bacilo u začarni krug nesanice i depresije. Bio je previše umoran da bi ostao budan i previše uplašen da bi spavao.

Olakšanje je doživeo tek pred kraj srednje škole. Jedan učitelj mu je predložio da zabeleži sve što mu se događa. Nakon što je pročitao taj dnevnik noćnih mora, učitelj je sugerisao da Bruno iskoristi sve te vizije i proba da ih uklopi u svoju umetnost. Bruno je uspeo da spoji svoj talenat za fotografiju i sve te vizije koje nije razumeo. Kroz svoj rad je 22-godišnji Bruno otkrio da može da razgovara o svojim problemima kao nikad pre.

Univerzum vas upozorava: Ovih 10 snova ne smete da ignorišete!

"Bilo mi je teško da pričam s ljudima o tome šta mi se događa. Mislili su da sam lud", kaže Bruno. Zbog njegovog rada javili su mu se i brojni drugi ljudi oboleli od istih problema. I oni su imali slične snove, ali nisu znali šta znače.

Sam je priznao: "Ovaj projekat mi je dao pravi smisao. Dao mi je snagu da nastavim kroz život, da stvaram umetnost i da razgovaram s ljudima. Ne znam gde bih bio bez umetnosti". Iako za sada ne razmišlja o filmu jer je zadovoljan fotografijom, moderna tehnologija mogla bi po prvi put da omogući ljudima iskustvo paralize spavanja. U galeriju bi postavio krevet za jednu osobu i dao bi im naočare za virtuelnu stvarnost.

"Postavimo ih u krevet, na glavu im stavimo naočare i onda im pružimo iskustvo virtuelne stvarnosti kakvu ne mogu ni da zamisle. To je najbliže što će neki ikad doći iskustvu paralize spavanja", kazao je Bruno.