- Pucao je na čoveka koji mu je napao suprugu.
- Bio je heroj u očima porodice i prijatelja a onda je jedna žena progovorila.
- Zaboravljene fotografije sa mesta zločina i jedan papirić preokrenuli su istragu i ukazali na niz nedoslednosti.
Na prvi pogled, Mark i Dona Vinger imali su sve što bi jedan bračni par mogao da poželi. Bili su uspešni, zaljubljeni, živeli su u mirnom gradu i upravo su ostvarili najveću životnu želju, postali su roditelji devojčice koju su usvojili.
Međutim, 29. avgusta 1995. godine, njihova porodična idila pretvorila se u krvavu tragediju. Mark je pozvao policiju i prijavio da je zatekao nepoznatog muškarca kako čekićem napada njegovu suprugu. Tvrdio je da je pucao u napadača kako bi spasao Donin život. Policija mu je poverovala. Štaviše, Mark je u očima javnosti postao heroj.
Ali, tri i po godine kasnije, jedna žena odlučila je da progovori. Njeno svedočenje, zajedno sa tri zaboravljene fotografije sa mesta zločina, potpuno će preokrenuti slučaj.
Ljubav, brak i ostvarenje najveće želje
Mark i Dona upoznali su se krajem osamdesetih, a venčali su se 1989. godine. Njihovi prijatelji i porodica opisivali su ih kao skladan par. Mark je radio kao nuklearni inženjer, dok je Dona bila zaposlena kao operacioni tehničar.
Želeli su dete, ali su se suočili sa bolnom činjenicom da Dona ne može da zatrudni. Posle dugog čekanja, u junu 1995. godine usvojili su devojčicu. Za Donu je to bio trenutak o kojem je dugo sanjala. Bila je presrećna što je konačno postala majka.
Porodica je delovala potpuno srećno. Fotografije iz tog perioda prikazivale su nasmejane roditelje i njihovu bebu, a niko nije mogao da nasluti šta će se dogoditi samo nekoliko meseci kasnije.
Čovek iz kombija koji je uplašio Donah
Nekoliko dana pre ubistva, Dona se vraćala sa putovanja iz Floride, gde je posetila majku i očuha. Sa bebom je stigla na aerodrom, odakle je trebalo da se preveze kombijem do kuće.
Vozač je bio Rodžer Harington, zaposlen u kompaniji koja je pružala usluge prevoza putnika. Tokom vožnje, on je počeo da govori o uznemirujućim stvarima. Pominjao je ubistva, bombe, sakaćenje ljudi i neobične religiozne ideje. Dona se osećala neprijatno i uplašeno.
Kada je stigla kući, ispričala je suprugu šta se dogodilo. Mark je navodno bio besan zbog vozačevog ponašanja, a kasnije je tvrdio da je Harington nastavio da uznemirava njihovu porodicu telefonskim pozivima. Upravo će taj susret postati ključni deo priče koju je Mark ispričao policiji nakon tragedije.
29. avgust 1995: Krvavi prizor u porodičnoj kući
Tog dana Mark je pozvao policiju u panici. Tvrdio je da se nalazio u podrumu kada je čuo buku. Kada je izašao i krenuo prema trpezariji, zatekao je nepoznatog muškarca kako čekićem udara njegovu suprugu.
Mark je izjavio da je uzeo pištolj i pucao u napadača kako bi zaustavio nasilje. Policajci su stigli na lice mesta i zatekli stravičan prizor. Dona je bila teško povređena, kao i muškarac koji je ležao pored nje. Oboje su prevezeni u bolnicu, ali su ubrzo preminuli.
Muškarac je identifikovan kao Rodžer Harington, isti vozač koji je nekoliko dana ranije prevozio Donu sa aerodroma.
Mark je policiji ispričao da je samo pokušao da spase suprugu. Njegova priča delovala je uverljivo, a istražitelji su u početku zaključili da je pucanje bilo čin samoodbrane. Ubrzo je postao čovek kojem je zajednica pružala podršku, suprug koji je izgubio ženu i ostao sam sa tromesečnom ćerkom.
Sumnja koja nije davala mira jednom detektivu
Iako je slučaj praktično zatvoren za manje od 48 sati, jedan istražitelj nije bio uveren da je Mark govorio istinu.
Detektiv Dag Vilijamson primećivao je detalje koji mu nisu imali smisla. Zašto bi Dona, koja se navodno toliko plašila Haringtona, pustila čoveka u kuću? Zašto nije bilo tragova nasilnog ulaska? I zašto je Harington u automobilu imao papirić na kojem su se nalazili Markovo ime, adresa i vreme 16.30?
Postojala je i još jedna neobičnost: Harington je imao kafu i cigarete kod sebe. Nije delovao kao čovek koji je došao da počini nasumični napad. Vilijamson je želeo da nastavi istragu, ali njegovi nadređeni nisu bili spremni da ponovo otvaraju slučaj čoveka kojeg je čitava zajednica smatrala žrtvom tragedije.
Ljubavnica koja je znala više nego što je smela
Preokret se dogodio 1999. godine, kada je policiji pristupila DeAn Šulc, Donina najbolja prijateljica. Ono što je imala da ispriča šokiralo je istražitelje.
DeAn je priznala da je imala ljubavnu aferu sa Markom. Njihova veza, prema njenom svedočenju, počela je oko mesec dana pre Doninog ubistva i nastavila se nekoliko meseci nakon tragedije.
Drugim rečima, dok je Mark pred prijateljima i porodicom glumio ožalošćenog supruga, iza zatvorenih vrata održavao je vezu sa ženom koja je bila bliska njegovoj pokojnoj supruzi.
Ali DeAn je tvrdila da je njihova afera bila mnogo mračnija od obične bračne prevare.
Prema njenim rečima, Mark joj je govorio da bi bilo lakše kada bi Dona umrla. Navodno je čak predlagao scenario u kojem bi DeAn došla u kuću i pronašla Donino telo dok bi on bio odsutan.
Tvrdila je i da je Mark razmišljao kako da u celu priču uvuče vozača Rodžera, kako bi odgovornost za ubistvo bila pripisana njemu. Mark je priznao da je imao aferu, ali je odlučno negirao da je planirao ubistvo supruge. DeAnino svedočenje postalo je jedan od ključnih elemenata nove istrage.
Tri fotografije koje su srušile Markovu priču
Kada je slučaj ponovo otvoren, istražitelji su počeli da pregledaju stare dokaze. Tada su pronašli nešto što je godinama bilo zanemareno, tri Polaroid fotografije koje je policajac Dejv Barindžer napravio neposredno nakon dolaska na mesto zločina.
Fotografije su snimljene pre nego što su tela Done i Haringtona izneta iz kuće.
Na njima se jasno videlo kako su tela bila postavljena. I upravo je taj detalj bio presudan.
Mark je policiji opisao da je Harington napadao Donu, a da je nakon pucnja pao sa nje i otkotrljao se unazad. Međutim, položaj tela na fotografijama nije odgovarao njegovom iskazu.
Istražitelji su zaključili da scena nije mogla da izgleda onako kako ju je Mark opisao. Tri male fotografije, koje prvobitna istraga nije ozbiljno razmotrila, postale su jedan od najvažnijih dokaza protiv njega.
Suđenje: čovek koji je pokušao da postane heroj
Mark Vinger uhapšen je 2001. godine, šest godina nakon ubistava. Suđenje je počelo u maju 2002. Tužilaštvo je tvrdilo da je Mark osmislio plan kako da ubije suprugu i potom predstavi Haringtona kao njenog ubicu.
DeAn je svedočila o njihovoj vezi i razgovorima koje je, kako je tvrdila, vodila sa Markom. Odbrana je pokušavala da ospori njenu verodostojnost, ukazujući na njene psihičke probleme i ranije pokušaje samoubistva.
Ipak, porota je poverovala njenom iskazu i dokazima sa mesta zločina. Posebno su bile značajne fotografije, ali i papirić pronađen u Haringtonovom automobilu, koji je ukazivao da je tog dana trebalo da se sastane sa Markom.
Dana 5. juna 2002. godine Mark je proglašen krivim za ubistva svoje supruge i Rodžera Haringtona. U avgustu iste godine osuđen je na doživotni zatvor bez mogućnosti uslovnog puštanja na slobodu.
Ni zatvor ga nije zaustavio: planirao ubistvo svedokinje
Međutim, najjeziviji deo ove priče dogodio se nakon što je Mark već bio iza rešetaka.
Dok je služio doživotnu kaznu, ponovo je počeo da kuje planove za ubistvo. Ovoga puta meta je bila DeAn Šulc, žena čije je svedočenje pomoglo da bude osuđen.
Prema sudskim dokumentima, Mark je pokušao da angažuje druge zatvorenike kako bi organizovao ubistvo DeAn, ali i svog nekadašnjeg prijatelja Džefrija Gelmana, koji je odbio da mu pomogne oko novca za odbranu.
Jedan zatvorenik, Teri Habel, sarađivao je sa istražiteljima, a njihovi razgovori su snimani. Pronađen je i Markov rukom ispisan dokument od 19 stranica u kojem je razrađivao plan.
U junu 2007. godine proglašen je krivim za dva pokušaja podstrekavanja na ubistvo. Osuđen je na dodatnu kaznu od 35 godina zatvora. Čak ni nakon doživotne kazne, Mark nije odustao od ideje da ukloni ljude koje je smatrao odgovornim za svoj pad.
Donini roditelji godinama su verovali da je njihovu ćerku ubio poremećeni vozač. Tek kasnije su saznali da je čovek kojem su pružali podršku i kojeg su smatrali delom porodice zapravo osuđen za njeno ubistvo.
Porodica Rodžera Haringtona takođe je godinama živela sa stigmom da je njihov sin bio nasilni ubica. Njegovo ime je tek nakon Markovog hapšenja i suđenja počelo da se posmatra u drugačijem svetlu.
Mark Vinger je do kraja istrage i suđenja negirao da je ubio suprugu i Haringtona, ali je porota donela drugačiju odluku.