- Lajka je 3. novembra 1957. lansirana u Sputnjiku 2 i postala prvo živo biće u orbiti oko Zemlje.
- Sovjetske vlasti su godinama tvrdile da je preživela duže, a prava istina otkrivena je tek 2002. godine.
- Uginula je pet do sedam sati posle poletanja, najverovatnije zbog pregrevanja u kabini.
Sovjetski Savez je 3. novembra 1957. godine lansirao drugi veštački satelit, Sputnjik 2. U njemu se nalazio mali pas mešanac, a ceo svet je za njeno ime saznao već u roku od jednog dana. Lajka je postala prvo živo biće koje je kružilo oko Zemlje.
U to vreme novine su izveštavale da je pas dobro. Kasnije su objavljivale da je preživela u orbiti nekoliko dana. Međutim, prava istina zvanično je otkrivena tek 2002. godine, čak 45 godina nakon leta.
Ovo nije jednostavna priča. Ispričaćemo je pažljivo, bez nepotrebnih detalja.
Kako je pronađena i zašto je izabrana?
Lajka je, kao i drugi psi korišćeni u svemirskom programu, pronađena na ulicama Moskve. Imala je oko tri godine i težila približno šest kilograma. Konstrukcija satelita nije dozvoljavala smeštanje teže životinje jer je kabina bila veoma mala.
U početku su je zvali Kudrjavka. Prema pojedinim pričama, novo ime dobila je zbog svog karakterističnog, zvonkog lajanja. Upravo je ime Lajka kasnije dospelo na naslovne strane novina širom sveta. U inostranstvu je dobila i nadimak "Muttnik", nastao spajanjem engleskih reči za mešanca i Sputnjik.
Oko deset pasa pripremano je za let. Prolazili su kroz testiranja u komorama pod pritiskom, centrifugama i uređajima za simulaciju vibracija. Tri psa stigla su do završnog izbora: Lajka, Muha i Albina. Albina je važila za favorita, ali je očekivala štence, dok je Muha zadržana za testiranje opreme na zemlji. Tako je konačan izbor pao na Lajku.
Prema svedočenjima učesnika programa, bila je mirna i poslušna. Strpljivo je podnosila gužvu i buku, zbog čega je smatrana pogodnom za ovu zahtevnu misiju. Jedan od rukovodilaca obuke, doktor Vladimir Jazdovski, kasnije je napisao da ju je neposredno pre početka misije odveo svojoj kući kako bi se igrala sa njegovom decom. Želeo je, kako je objasnio, da joj priušti nešto lepo pre polaska.
Pripreme i početak istorijskog leta
Jedna važna činjenica bila je poznata od samog početka: Sputnjik 2 nije mogao da se vrati na Zemlju. Tehnologija za povratak i bezbedno sletanje još nije postojala 1957. godine. To znači da su svi koji su pripremali Lajku znali da se ona neće vratiti.
Zašto se onda toliko žurilo? Prvi veštački satelit lansiran je 4. oktobra 1957. godine, a drugo lansiranje trebalo je da se poklopi sa obeležavanjem 40. godišnjice Oktobarske revolucije. Pripreme su trajale svega nekoliko nedelja, što je ostavilo gotovo nimalo vremena za usavršavanje sistema.
Lajka je smeštena u specijalnu kabinu pod pritiskom, opremljenu sistemom za dovod vazduha, hranilicom sa želatinastom hranom i senzorima. Oni su na Zemlju slali podatke o njenom pulsu, disanju i krvnom pritisku. Naučnici su na osnovu tih informacija želeli da utvrde kako živi organizam podnosi lansiranje i boravak u bestežinskom stanju.
Podaci su počeli da pristižu već tokom prvih sati leta. Puls joj je naglo ubrzao prilikom lansiranja, a zatim je počeo postepeno da se smiruje. To je bilo značajno otkriće jer je pokazalo da živo biće može da preživi ulazak u orbitu. Teoretski, to je značilo da bi isto mogao da učini i čovek.
Istina koja je otkrivena tek 2002. godine
Zvanična verzija koja se decenijama predstavljala javnosti glasila je da je Lajka preživela u orbiti oko nedelju dana, nakon čega je bezbolno uspavana. Ova priča ponavljala se u knjigama, udžbenicima i medijima.
Reakcije u inostranstvu bile su podeljene. Dok su se jedni divili dostignućima sovjetske tehnologije, drugi su odmah počeli da postavljaju pitanja o sudbini psa. Njujork tajms nazvao je Lajku "najčupavijim, najusamljenijim i najnesrećnijim psom na svetu" (u prevodu). U samom Sovjetskom Savezu, međutim, bilo je malo prostora za raspravu jer je zemlja slavila uspeh misije.
Zašto je prava istina toliko dugo skrivana? Ne postoji potpuno jasan odgovor. Najverovatnije je tome doprinela tajnovitost sovjetskog svemirskog programa, u kojem se o neuspesima i problemima nije otvoreno govorilo.
Ipak, arhive su vremenom počele da se otvaraju. U oktobru 2002. godine, Dmitrij Malašenkov iz Instituta za biomedicinske probleme govorio je na Svetskom svemirskom kongresu u Hjustonu i izneo podatke koji su promenili dotadašnju verziju događaja.
Objasnio je da je Lajka zapravo uginula svega pet do sedam sati nakon lansiranja. Uzrok smrti bilo je pregrevanje.
Šta je pošlo po zlu? Nakon ulaska u orbitu došlo je do oštećenja dela termičke izolacije, zbog čega je sistem za regulaciju temperature prestao pravilno da funkcioniše. Temperatura u kabini porasla je iznad 40 stepeni Celzijusa. Oko četvrte orbite senzori su prestali da registruju znake života.
Sam satelit nastavio je da kruži oko Zemlje još dugo nakon Lajkine smrti. Napravio je više od 2.000 orbita, a u Zemljinu atmosferu ušao je i sagoreo 14. aprila 1958. godine.
Šta je ostalo iza Lajke?
Ljudi koji su trenirali Lajku nikada je nisu zaboravili. Adilja Kotovskaja, jedna od učesnica obuke pasa, ispričala je da su se pre lansiranja oprostili od nje i zamolili je za oproštaj.
Oleg Gazenko, jedan od rukovodilaca programa, 1998. godine izgovorio je rečenicu koja je ostala upamćena kao priznanje greške:
"Nismo trebali ovo da uradimo. Nismo dovoljno naučili iz ove misije da bismo opravdali smrt psa."
Ipak, Lajkin let doneo je naučnicima važne podatke. Pokazao je da živo biće može da preživi lansiranje raketom i boravak u bestežinskom stanju. Tri godine kasnije, psi Belka i Strelka poslati su u orbitu i uspešno vraćeni na Zemlju. Godine 1961. u svemir je poleteo i Jurij Gagarin.
Dana 11. aprila 2008. godine, u Moskvi je otkriven spomenik Lajki, u Petrovskom-Razumovskom prolazu, u blizini zgrade Vojno-naučnog instituta. Na spomeniku je prikazana kako stoji na raketi koja se uzdiže iz ljudskog dlana. Bio je to simboličan način da joj se, pola veka kasnije, oda priznanje.
O Lajki su napisane brojne knjige, snimljeni filmovi i nastali stripovi. Čak i ljudi koji ne poznaju istoriju svemirske medicine znaju njeno ime. Mali pas mešanac, pronađen na ulicama Moskve, postao je jedan od najpoznatijih pasa u istoriji čovečanstva.