Postoje zagrljaji koje pamtimo celog života, mirisi koji nas vraćaju u detinjstvo i rečenice koje nam ostaju urezane u sećanju. Vrlo često, iza tih uspomena stoje upravo baka i deka. Njihova uloga u odrastanju deteta mnogo je veća od povremenog čuvanja, poklona i zajedničkih vikenda.
Dok roditelji svakodnevno balansiraju između posla, obaveza, vaspitanja i porodične organizacije, baka i deka često imaju priliku da detetu pruže drugačiji ritam, više vremena za razgovor i strpljenje za male stvari koje odraslima ponekad promaknu.
Ljubav koja detetu govori: „Ovde si uvek dobrodošao“
Deci je potrebno da znaju da su voljena, prihvaćena i važna. Kada imaju blizak odnos sa bakom i dekom, dobijaju još jedan značajan izvor emocionalne podrške. To ne znači da baka i deka mogu da zamene roditelje, već da njihova prisutnost može da proširi krug ljudi uz koje se dete oseća sigurno.
Upravo u toj bliskosti krije se velika vrednost njihovog odnosa. Baka koja sasluša detetovu priču do kraja, deka koji ima strpljenja da po deseti put odgovori na isto pitanje ili zajedničko popodne provedeno bez žurbe mogu detetu poslati važnu poruku: tvoje misli su važne, tvoje emocije imaju mesto i zaslužuješ pažnju.
Bake i deke čuvaju porodične priče i korene
Dok odrasta, dete postepeno gradi sliku o sebi i svetu kojem pripada. Bake i deke u tome imaju posebnu ulogu jer nose porodične priče, uspomene, običaje i iskustva koja se ne mogu naučiti samo iz knjiga.
Priče o tome kakvi su bili mama i tata kada su bili mali, kako su izgledali nekadašnji praznici, gde je porodica živela i kroz šta su njeni članovi prolazili pomažu detetu da razume sopstvene korene. Ono tako postaje deo šire priče, priče koja je počela mnogo pre njegovog rođenja.
Zajedničko pravljenje kolača, odlazak na pijacu, rad u bašti, porodični ručkovi ili obeležavanje praznika možda deluju kao obične aktivnosti. Ipak, upravo takvi trenuci često postaju uspomene koje dete nosi u odraslo doba.
Od bake i deke deca uče strpljenje, empatiju i poštovanje
Odnos sa starijim članovima porodice može biti prilika da dete nauči kako da sasluša drugoga, uvaži drugačije iskustvo i pokaže pažnju. Kroz razgovore i zajedničke aktivnosti upoznaje se sa činjenicom da ljudi različitih generacija ne razmišljaju uvek isto, ali da ipak mogu da se razumeju i vole.
Baka i deka takođe mogu da budu dragoceni sagovornici kada dete prolazi kroz neku promenu, razočaranje ili nesigurnost. Ponekad će dete lakše ispričati nešto baki ili deki, upravo zato što njihov odnos ne doživljava na isti način kao odnos sa roditeljima. To, naravno, nije pravilo, ali bliskost sa još jednom osobom od poverenja može da mu pruži dodatni osećaj podrške.
Važno je, međutim, da odrasli detetu ne nameću bliskost. Ljubav se ne podrazumeva samo zato što postoji porodična veza. Ona se gradi vremenom, doslednošću, pažnjom i poštovanjem detetovih osećanja i granica.
Nije najvažnije koliko poklona daju, već koliko su prisutni
U vremenu u kojem se ljubav ponekad izražava kupovinom igračaka, garderobe i skupih poklona, lako je zaboraviti da deca najčešće pamte nešto sasvim drugo.
Pamte ko ih je držao za ruku kada su se plašila, ko im je čitao priču pred spavanje, ko ih je učio da voze bicikl i ko je imao vremena da pogleda njihov crtež kao da je najvažnije umetničko delo na svetu.
Baka i deka ne moraju da budu savršeni, da uvek imaju pravi odgovor ili da organizuju posebne aktivnosti. Mnogo je važnije da budu emocionalno dostupni, zainteresovani za detetov svet i spremni da zajedno sa njim grade odnos. I kratki, redovni trenuci pažnje mogu da imaju veliku vrednost kada su ispunjeni toplinom i iskrenim interesovanjem.
Ljubav ne znači odsustvo granica
Bliskost između baka, deka i unuka može biti posebna i upravo zato što se njihov odnos razlikuje od roditeljskog. Ipak, to ne znači da dete treba da dobije sve što poželi ili da pravila koja važe kod kuće prestanu da postoje čim dođe kod bake i deke.
Kada baka i deka poštuju roditeljske dogovore, a istovremeno detetu pružaju toplinu i razumevanje, ono dobija važnu lekciju: ljubav i granice mogu da postoje zajedno. Nije potrebno ispuniti svaku želju da bi dete znalo da je voljeno.
Za zdrav odnos važno je da roditelji i bake i deke razgovaraju, poštuju jedni druge i izbegavaju da dete stavljaju između različitih pravila ili porodičnih nesuglasica. Cilj nije da svi odrasli budu isti, već da detetu pruže stabilno i podržavajuće okruženje.
Šta ako baka i deka ne žive blizu?
Blizina ne mora uvek da se meri kilometrima. U porodicama koje žive u različitim gradovima ili državama, odnos može da se neguje redovnim telefonskim razgovorima, video-pozivima, slanjem fotografija i crteža, zajedničkim čitanjem priča na daljinu i planiranjem susreta.
Važno je da kontakt bude prilagođen detetovom uzrastu i prirodi odnosa. Malom detetu možda će najviše značiti kratki, česti pozivi i poznata pesmica, dok će starije dete želeti da baki i deki ispriča šta se dogodilo u školi ili da sa njima podeli neko svoje interesovanje.
Ni sve porodice nemaju mogućnost da izgrade blizak odnos sa bakama i dekama. Nekada su razlog udaljenost, zdravstvene okolnosti, porodični odnosi ili gubitak. To ne znači da će detetu nužno nešto nedostajati: emocionalnu sigurnost i pripadnost mogu da mu pruže i drugi bliski, pouzdani odrasli.
Uspomene koje ostaju i kada odrastemo
Kada deca odrastu, verovatno se neće sećati svakog poklona koji su dobila, ali mogu dugo pamtiti male rituale, porodične šale, miris omiljenog jela i osećaj da ih je neko uvek rado čekao.
Zato je uloga bake i deke mnogo više od pomoći roditeljima. Ona može da bude važan deo detetovog emocionalnog sveta, veza sa porodičnom istorijom i prilika da kroz svakodnevne trenutke nauči šta znače bliskost, strpljenje i međusobna briga.
Detetu nije potrebna savršena baka niti savršen deka. Potrebni su mu ljudi koji ga vide, slušaju, poštuju i vole. A kada takva ljubav postoji, ona ne obogaćuje samo detinjstvo – često postaje deo načina na koji će to dete jednog dana voleti druge.