Film „Lepa sela lepo gore” jedan je od najznačajnijih i najkontroverznijih srpskih filmova o ratu devedesetih. Iza njega stoji ekipa koja je ratnu tragediju, apsurd i raspad nekada zajedničkog života pretvorila u priču koja se i danas pamti po snažnim scenama i replikama.
U pomenutom filmu glumac Nikola Pejaković igra Halila, Muslimana iz Bosne i Milanovog prijatelja iz detinjstva.
Halil i Milan, koga igra Dragan Bjelogrlić, odrasli su zajedno, delili iste navike, humor i detinjstvo. Međutim, rat ih je odveo na suprotne strane.
Posebno potresan deo njihove priče jeste susret u kojem se njihovo nekadašnje prijateljstvo sudara sa ratnim zločinima i međusobnim optužbama. Pitanja „Ko mi zakla mater?” i „Ko mi zapali radionicu?” sažimaju tragediju ljudi koji su nekada bili bliski, a sada više ne mogu da razdvoje ličnu bol od nacionalne mržnje.
Kako se on seća snimanja tog filma u ratnim okolnostima pitala ga je novnarka i autorka podkasta "Analogija":
"Velika razlika između tog filma i drugih filmova je jer je on sniman za vreme rata. Rat je još trajao. U ratovima i blizu tih linija, pogotovo građanskih ratova kada su linije blizu i sve je izmešano. Neki statisti su deo dana provodili na frontu, a deo na setu. Dolazili su 15 dana na set da se odmore, pa idu 15 dana na front. To je bilo ratno stanje - rat. Kad sad pogledam na taj film, nemam osećaj da sam učestvovao uopšte. Nekako daleko mi je to," kaže Nikola Pejaković.
Na pitanje, da li smo se mi odmakli od tih ratnih dešavanja, Nikola kaže: "Slabo smo se odmakli. To samo govori koliko je ta trauma duboka, ta laž koja je trajala tako dugo. To neko pretvaranje, bratstvo i jedinstvo, ta ljubav, to neko eksperimentisanje sa narodima, nacijama, pravljenjem nekih veštačkih konstrukcija, toga se treba čuvati u budućnosti, jer sada vidimo koliko to sve košta.
Ali ja razumem te ljude koji imaju tu neku nostalgiju i potrebu za takvim uređenjem. Verovatno su tada živeli bolje, ali moraju da znaju da su neki u tom periodu živeli mnogo gore."
Film je inspirisan stvarnim događajem iz septembra 1992. godine, kada je sedam srpskih vojnika bilo opkoljeno devet dana u tunelu Brodar u Bosni i Hercegovini. Priča prati Milana, Srbina, i Halila, Bošnjaka, koji su odrasli zajedno, ali se tokom rata nalaze na suprotnim stranama.
Tunel u filmu ima i simboličko značenje: kao deca, Milan i Halil plašili su se da uđu u njega jer su verovali da unutra živi drekavac. Kada odrastu, shvataju da je stvarni užas mnogo veći od dečjih strahova.