- Dr Dino Tarabar kaže da je šećer najgora hrana za creva, jer ne hrani dobre bakterije, dok vlakna iz celog voća, povrća i žitarica održavaju mikrobiom. Ceđeni sokovi nisu isto što i celo voće, jer gube važan deo vlakana.
- Za zdravija creva preporučuje raznovrsnu ishranu, redovne obroke i više vlakana ujutru, a manje hleba, krompira, pice i paste uveče. Brza hrana, slatkiši i gazirana pića mogu da naruše ravnotežu bakterija.
- Probiotici nisu za preventivno uzimanje bez potrebe, a aktivni ugalj pomaže uglavnom kod trovanja u gornjem delu digestivnog trakta. Dugotrajan proliv, bolovi, temperatura ili krv u stolici zahtevaju pregled.
Gastroenterolog i onkolog dr Dino Tarabar ističe da je raznovrsna ishrana jedan od najvažnijih faktora za očuvanje zdravog crevnog mikrobioma. Kako objašnjava, ono što svakodnevno unosimo hranom direktno utiče na bakterije koje žive u našim crevima, a posebno je važno obezbediti im dovoljno vlakana.
Govoreći o tome kako šećer utiče na creva, dr Tarabar objašnjava:
"Ta raznolikost se dobija hranom. Šećer je najgora moguća hrana jer se on već obradi i resorbuje u tankom crevu, u debelo ne dođe ništa, znači ne hranite bakterije. Ako uzmete složene ugljene hidrate, oni ne mogu kompletno da se razmože, kao celuloza kada jedete jabuku sa korom, ona će doći u debelo crevo. Tamo čekaju dobre bakterije koje će da se nahrane celulozom i onda će raditi sve ove dobre stvari za nas".
Prema njegovim rečima, kada u ishrani nema dovoljno različitih hranljivih materija koje crevne bakterije mogu da koriste, ravnoteža mikrobioma može biti narušena.
Doktor ističe da ukoliko se bakterije ne nahrane kompleksnim ugljenim hidratima, mastima i belančevinama, onda dolazi do razmnožavanja klostridije, kandide i drugih loših bakterija, koje prave štetu u organizmu.
Ceđeni sokovi uklanjaju važan deo vlakana
Jedna od navika koja se često predstavlja kao zdrava jeste svakodnevno konzumiranje sveže ceđenih sokova. Međutim, Tarabar ukazuje na to da se ceđenjem voća i povrća gubi deo vlakana, koja imaju važnu ulogu u ishrani crevnih bakterija.
"Tako sva vlakna ostanu u aparatu, a to je upravo hrana za probiotike. Nema potrebe, sve to je najbolje presno jesti i voće i povrće, bakterije bi vam rekle hvala. Celo zrno, luk, beli luk, bobičavo voće, heljda, spelta, to je hrana za naše dobre bakterije, a one će nam vratiti tako što će nas čuvati".
Zbog toga se, prema njegovom objašnjenju, prednost može dati celom voću i povrću, kao i namirnicama koje prirodno sadrže veće količine dijetetskih vlakana.
Ishrana i zapaljenske bolesti creva
Zapaljenske bolesti creva, među kojima su Kronova bolest i ulcerozni kolitis, mogu značajno da utiču na svakodnevni život. Simptomi nisu uvek isti, a zbog toga što se neke tegobe u početku mogu pripisati prolaznim problemima sa varenjem, dijagnoza ponekad kasni.
Promene u načinu ishrane mogu biti deo celokupnog pristupa zdravlju digestivnog sistema, ali je kod osoba koje imaju simptome ili dijagnostikovanu bolest važno da se o ishrani posavetuju sa lekarom.
Tarabar posebno govori o značaju vlakana i rasporeda obroka:
"Najpre, dan počnite s nečim što pokreće creva, to su vlakna. Ujutru uzmite palentu, ovsene pahuljice, mekinje, ječam, zob... To je hrana za dobre bakterije, one se time hrane, ne može naš organizam da svari belančevine i masti, kompleksne ugljene hidrate, to bakterije svare za nas. Da bi taj ekosistem radio dobro za vas, njih ima deset na četrnaesti stepen. Uzimajte voće, povrće, za ručak bareno meso, supu i salatu. Ne jedite ugljene hidrate, uveče se ne jedu hleb, krompir, pica i pasta već meso od ručka i salata. Poslednji obrok neka bude u sedam uveče", rekao je on.
Brza hrana, slatkiši i neredovni obroci
Pored izbora namirnica, važnu ulogu imaju i navike koje prate svakodnevnu ishranu. Velike količine industrijski prerađene hrane, slatkiša i zaslađenih napitaka, kao i veoma obilni obroci nakon dugog perioda gladovanja, mogu predstavljati problem za digestivni sistem.
Tarabar upozorava i na posledice takvih obrazaca ishrane:
"Kada dodate brzu hranu, slatkiše, gazirana pića, da ne govorim o brendovima ali shvatate o čemu pričam. Pa kad ne jedete redovno, već jedete jednom dnevno za tri čoveka, pa legnete. Onda kiselina krene da jede vas. Ljudi su sami krivi za te tegobe", upozorio je on.
Pri tome, neredovni obroci ne treba automatski da se poistovećuju sa kontrolisanim režimima posta ili autofagijom, koji imaju drugačiji kontekst i način primene.
Ima li smisla preventivno uzimati probiotike?
Probiotici se danas često koriste bez prethodnog savetovanja sa lekarom, a u prodaji postoji veliki broj preparata sa različitim bakterijskim sojevima. Međutim, njihov efekat zavisi od konkretnog soja, razloga zbog kog se koriste i zdravstvenog stanja osobe.
Na pitanje da li zdrava osoba treba preventivno da uzima probiotik, Tarabar odgovara:
"Postoji samo praktično jedna situacija kada se to radi, a to je kada putujete u novu sredinu. Ako idete u inostranstvo, gde je drugačija voda i hrana, negde daleko, doći ćete u kontakt sa potencijalnom infekcijom. To je jedini slučaj. A da vi bez ikakvih tegoba uzimate probiotik, to je preveliko očekivanje od tog preparata. Ima koristi, ali treba znati kada se daje. Ne znaju ljudi ni da koriste probiotike, kupuju ih na rasprodajama jeftino, a ima različitih sojeva i funkcija i tačno se zna kada se koji koristi, i za šta. Ne možete da odete u apoteku i da kažete dajte mi probiotik, nije isti za nadimanje, proliv ili gasove. A nažalost, kupujemo najjeftinij", rekao je on.
Može li aktivni ugalj da pomogne?
Aktivni ugalj ima svoju primenu u određenim situacijama, ali se ne može posmatrati kao univerzalno sredstvo za sve probleme sa varenjem.
Tarabar objašnjava:
"On skuplja toksine u želucu kada se otrujete, niže u debelom crevu nema nikakvog efekta. Ako ima toksina u gornjem delu trakta, uhvatiće se za aktivni ugalj i on će ih izbaciti", rekao je on.
Kod sumnje na trovanje ili ozbiljnije simptome ne treba se oslanjati samo na kućne preparate, već proceniti kada je neophodno potražiti stručnu pomoć.
Kada problemi sa varenjem zahtevaju pregled?
Povremene digestivne tegobe mogu se javiti nakon virusne infekcije, trovanja hranom ili promene u ishrani i često prolaze za nekoliko dana. Međutim, simptomi koji traju dugo ili se ponavljaju ne bi trebalo da se ignorišu.
Kako objašnjava gastroenterolog, upravo trajanje tegoba može biti važan signal da je potrebno obaviti pregled:
"Svi možemo da se otrujemo hranom, to će trajati dva-tri dana. Ali ako imate mesec dana proliv, bolove, temperaturu, to je apsolutno vrlo sumnjivo na inflamatorne bolesti. To moraju da znaju pacijenti, ali i mlađi lekari, gde se dolazi za primarnu zaštitu", rekao je on.
Dugotrajan proliv, bolovi u stomaku, temperatura, krv u stolici, neobjašnjiv gubitak telesne težine ili druge uporne promene u pražnjenju creva razlozi su za konsultaciju sa lekarom. Pravovremena procena simptoma važna je kako bi se utvrdio njihov uzrok i, ukoliko je potrebno, započelo odgovarajuće lečenje.