- Sardinija je poznata kao jedna od svetskih 'Plavih zona', a u njenoj unutrašnjosti živi neuobičajeno mnogo stogodišnjaka. Posebno se izdvajaju planinska sela Ogliastra i Barbagia.
- Dugovečnost se povezuje sa jednostavnom ishranom, svakodnevnim kretanjem i snažnim porodičnim i društvenim vezama. Stručnjaci ističu da nema jedne tajne, već više faktora.
Na Sardiniji se nalazi jedno od najpoznatijih svetskih područja dugovečnosti, poznato kao „Plava zona“. Posebno se izdvaja unutrašnjost ostrva, gde je neuobičajeno veliki broj ljudi doživeo duboku starost, često uz očuvanu pokretljivost i relativno aktivan život.
Ono što privlači pažnju nije samo broj godina koje stanovnici dožive, već i način na koji žive. Mnogo vremena provode u pokretu, hrane se jednostavno, oslanjaju se na lokalne namirnice i ostaju povezani sa porodicom i zajednicom.
Svakodnevni život često podrazumeva hodanje po brdovitom terenu, rad u bašti i druge aktivnosti koje prirodno održavaju telo aktivnim.
Sela zaštićena od modernog ubrzanog života
Sardinija je kao jedna od prvobitnih „Plavih zona“ identifikovana 1999. godine, nakon što su istraživanja pokazala neobično veliki broj stogodišnjaka u pojedinim delovima ostrva. Ali šta je razlog njihove dugovečnosti?
Prema rečima Đuzepea Fornila, menadžera jednog lokalnog hotela, ne postoji samo jedna tajna. „Postoji više faktora“, objašnjava on, među kojima su opušteniji način života i manje stresa.
Sardinska Plava zona nije cela Sardinija, već uglavnom planinski i ruralni deo centralno-istočnog ostrva, posebno oblasti Ogliastra i Barbagia. Istraživanja su prvobitno izdvojila 14 sela, dok je šest danas najdetaljnije potvrđenih: Arzana, Baunei, Seulo, Talana, Urzulei i Villagrande Strisaili.
Način života koji dobrinosi održavanju mladosti
Za razliku od obalnih delova ostrva, koji su danas poznati po turizmu, planinska područja u unutrašnjosti dugo nisu bila lako dostupna putnicima. Strmi predeli, udaljena sela i ograničene saobraćajne veze otežavali su putovanje, a stanovništvo je bilo snažno oslonjeno na lokalnu poljoprivredu i stočarstvo.
Ta geografska izolacija značila je i manje kontakta sa velikim gradovima i promenama koje su zahvatale ostatak Evrope. Ljudi su generacijama živeli u istim zajednicama, negovali porodične veze i zadržavali tradicionalne navike u ishrani i svakodnevnom životu.
Upravo se ta kombinacija izolovanosti, fizičke aktivnosti i društvene povezanosti često navodi kao jedan od razloga zbog kojih je ovaj deo Sardinije postao poznat po izuzetnoj dugovečnosti.
Ishrana je uglavnom zasnovana na povrću, mahunarkama, integralnim žitaricama i drugim tradicionalnim namirnicama, dok se meso i prerađena hrana jedu u manjim količinama. Međutim, stručnjaci upozoravaju da dugovečnost ne može da se pripiše jednoj namirnici ili „tajni“ — verovatno je rezultat kombinacije genetike, načina života, okruženja i društvenih navika.