- SZO navodi da se 30–50% slučajeva raka može sprečiti prestankom pušenja, manjim unosom alkohola, zdravom težinom, fizičkom aktivnošću i UV zaštitom.
- Važne mere su i vakcinacija protiv HPV-a i hepatitisa B, kao i redovni skrining, jer neki tumori mogu da se otkriju pre pojave simptoma.
Iako su neki faktori zaista nekontrolisani, značajan deo rizika povezan je sa svakodnevnim navikama, izloženošću uticajima okoline, vakcinacijom i blagovremenim skriningom. Prema SZO, približno 30–50% slučajeva raka može se sprečiti poznatim preventivnim merama. Stoga, diskusije o prevenciji prvenstveno nisu o strahu, već o konkretnim akcijama koje se mogu uključiti u svakodnevni život.
Šta zaista smanjuje rizik
SZO i specijalizovane organizacije za borbu protiv raka slažu se oko jedne ključne tačke, značajan deo rizika može se smanjiti prestankom pušenja, ograničavanjem konzumiranja alkohola, održavanjem zdrave težine, redovnim vežbanjem, korišćenjem razumne UV zaštite, vakcinacijom i podvrgavanjem se preporučenim pregledima. Iako ovo ne garantuje zaštitu od raka, značajno smanjuje verovatnoću njegovog razvoja i pomaže u ranom otkrivanju nekih tumora.
Pušenje i alkohol
Duvan ostaje vodeći faktor rizika za rak koji se može sprečiti. Pušenje je prvenstveno povezano sa rakom pluća, ali takođe povećava rizik od tumora grkljana, usne duplje, jednjaka, bešike, bubrega, pankreasa i drugih organa. Stoga je prestanak pušenja cigareta koristan u bilo kom dobu. Odnos sa alkoholom takođe zavisi od doze, što je veća konzumacija, veći je rizik od brojnih tumora, uključujući rak dojke, jetre i kolorektalni karcinom. Nije utvrđen bezbedan nivo alkohola za prevenciju raka, što je manja konzumacija, manji je rizik.
Ishrana i težina
Prekomerna težina je povezana sa povećanim rizikom od nekoliko vrsta raka, uključujući rak dojke u postmenopauzi, rak debelog creva i rak endometrijuma. Nije bitna samo određena hrana koja se „bori protiv raka“, već celokupna ishrana, više povrća, voća, mahunarki i integralnih žitarica, adekvatna količina vlakana i manje ultra-prerađene hrane. Crveno meso treba konzumirati umereno, a prerađeno meso treba svesti na minimum, jer je jaka veza sa kolorektalnim karcinomom utvrđena posebno za ovu grupu namirnica.
Fizička aktivnost
Redovno vežbanje je još jedan preventivni faktor koji ide dalje od kontrole telesne težine. Adekvatna fizička aktivnost povezana je sa manjim rizikom od raka debelog creva, dojke i endometrijuma. Stoga, nije korisno samo vežbanje, već i svakodnevne aktivnosti, hodanje, vožnja bicikla, kućni poslovi i drugi načini za smanjenje vremena provedenog u sedećem položaju i povećanje kretanja.
Zaštita od sunca i UV zaštite
Ultraljubičasto zračenje je dokazani kancerogen povezan sa melanomom i drugim vrstama raka kože. Prevencija je prilično praktična, izbegavajte prekomerno izlaganje suncu, koristite kremu za sunčanje sa SPF-om i izbegavajte solarijume. Redovno pregledanje kože je neophodno, posebno ako imate brojne mladeže ili ste ranije razvili sumnjive izrasline. Pametno je da novi, promenljivi ili neobičan mladež pregleda dermatolog, umesto da pokušavate sami da ga procenite.
Skrining i rana dijagnoza
Skrining je neophodan ne zato što lekar unapred „sumnja na rak“, već zato što se neki tumori mogu otkriti čak i pre nego što se pojave simptomi, u fazi kada je lečenje najefikasnije. Specifičan skup testova zavisi od pola, starosti i faktora rizika. Preventivni programi koriste, na primer, mamografiju za rano otkrivanje raka dojke, citologiju i HPV testiranje za prevenciju raka grlića materice i skrining za kolorektalni karcinom. Skrining za kolorektalni karcinom kod ljudi sa prosečnim rizikom počinje sa 45 godina; opcije uključuju testove stolice i kolonoskopiju. Starost i učestalost mamografije, HPV testiranja i drugih testova najbolje se određuju na osnovu trenutnih nacionalnih smernica i individualnog rizika.
Važno je razlikovati skrining od simptomatskog testiranja: pojava krvi u stolici, neobično krvarenje, uporne promene na mladežu, kvržici ili drugi alarmantni znaci su razlozi za konsultaciju sa lekarom, bez obzira na godine ili rezultate prethodnog preventivnog pregleda.
Vakcinacija
Neki karcinomi su povezani sa infekcijama koje se mogu sprečiti vakcinacijom. Vakcinacija protiv humanog papiloma virusa smanjuje rizik od infekcija povezanih sa rakom grlića materice i brojnim drugim tumorima. Vakcina protiv hepatitisa B pomaže u sprečavanju hronične infekcije, koja povećava rizik od raka jetre. SZO smatra vakcinaciju protiv HPV-a i hepatitisa B dokazanim merama prevencije raka.
San, stres i hronična upala
Fraza „stres izaziva rak“ nije dokazana činjenica, ali studije daju pomešane rezultate, a direktna uzročna veza nije utvrđena kod ljudi. Međutim, hronični stres i nedostatak sna utiču na imunološke, hormonske i inflamatorne procese, a loš san je povezan sa brojnim nepovoljnim zdravstvenim posledicama. Stoga su adekvatan san i oporavak razuman deo celokupne zdravstvene zaštite, ali sami po sebi ne garantuju zaštitu od raka.
Naslednost: Kada treba biti oprezan
Većina karcinoma nije direktno uzrokovana nasleđenom mutacijom. Međutim, porodična istorija ponekad ukazuje na povećan genetski rizik. Na primer, nekoliko bliskih rođaka sa istim ili srodnim karcinomima trebalo bi da pokrene zabrinutost, posebno ako se bolest javila u relativno mladom dobu, kao i kombinacija karcinoma dojke i jajnika ili poznata mutacija u porodici. Geni BRCA1 i BRCA2 su samo jedan dobro poznati primer. U takvim situacijama, genetska konsultacija pomaže da se prvo proceni verovatnoća naslednog sindroma, a tek zatim odluči o genetskom testiranju.
Stil/dzen.ru