- Simptomi tumora mozga zavise od njegove vrste, veličine i mesta na kojem se nalazi.
- Glavobolja, mučnina, vrtoglavica i problemi sa pamćenjem ne znače nužno da osoba ima tumor mozga.
- Dijagnoza se postavlja uz pomoć neurološkog pregleda i snimanja, poput CT-a i magnetne rezonance.
Rak mozga, odnosno tumor mozga, predstavlja abnormalni rast ćelija u mozgu ili njegovim strukturama. Klinička slika zavisi od vrste tumora, njegove veličine, brzine rasta i mesta na kojem se nalazi.
Simptomi mogu obuhvatati promene u ponašanju i mentalnom funkcionisanju, neurološke ispade, epileptične napade i takozvane opšte moždane simptome. Njihova izraženost i kombinacija razlikuju se od osobe do osobe.
Važno je naglasiti da se na osnovu samih simptoma ne može utvrditi da osoba ima rak mozga. Glavobolja, mučnina, vrtoglavica, umor i problemi sa pamćenjem mnogo češće imaju druge uzroke. Konačna dijagnoza postavlja se nakon pregleda i odgovarajućih snimanja i drugih dijagnostičkih procedura.
Faza 1
U ranoj fazi tumor mozga može biti veoma teško prepoznati, jer su prvi simptomi često blagi i nespecifični. Brzina kojom se simptomi pojavljuju zavisi od vrste tumora. Na primer, glioblastom, meningiom i astrocitom mogu imati različit tok bolesti.
Među prvim simptomima mogu se javiti opšti moždani znaci. Oni nisu karakteristični samo za tumore i mogu se pojaviti i kod brojnih drugih stanja.
Najčešći opšti simptomi
Glavobolja – može se javiti zbog povećanja pritiska unutar lobanje, naročito kada tumor raste i zauzima prostor. Kod nekih pacijenata glavobolje mogu biti izraženije ujutru ili se pogoršavati pri kašljanju, kijanju i naprezanju. Međutim, većina glavobolja nije povezana sa tumorom mozga.
Mučnina i povraćanje – mogu nastati kao posledica povećanog intrakranijalnog pritiska, ali i zbog brojnih drugih uzroka. Povraćanje povezano sa povišenim pritiskom u lobanji može se pojaviti i bez prethodne mučnine.
Vrtoglavica i problemi sa ravnotežom – naročito mogu biti izraženi kada tumor zahvata strukture odgovorne za koordinaciju i ravnotežu, poput malog mozga.
U ranoj fazi mogu se pojaviti i manje specifične tegobe:
- poremećaji sna;
- umor i nedostatak energije;
- promene raspoloženja;
- razdražljivost;
- problemi sa koncentracijom;
- zaboravnost;
- smanjena sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti.
Upravo zbog njihove nespecifičnosti, ovakvi simptomi često ne dovode odmah do sumnje na tumor mozga. Međutim, ako su novi, uporni, sve izraženiji ili se javljaju zajedno sa neurološkim promenama, potrebno je obratiti se lekaru.
Fokalni neurološki simptomi, epileptični napadi i izraženije promene mentalnog funkcionisanja mogu se pojaviti u bilo kojoj fazi, u zavisnosti od mesta na kojem se tumor nalazi.
Rano otkrivanje moguće je zahvaljujući neuroimaging metodama, pre svega kompjuterizovanoj tomografiji (CT) i magnetnoj rezonanci (MR), kada lekar proceni da su takvi pregledi potrebni.
Psihološka reakcija na dijagnozu
Saznanje da osoba ima tumor mozga može predstavljati veliki psihološki udar. Reakcije na dijagnozu razlikuju se od osobe do osobe i ne moraju se odvijati kroz strogo određene faze.
Mogu se javiti:
- šok i neverica;
- strah i anksioznost;
- poricanje;
- ljutnja;
- tuga;
- povlačenje;
- prihvatanje situacije i prilagođavanje novim okolnostima.
Podrška porodice, prijatelja i stručnjaka za mentalno zdravlje može biti veoma značajna tokom lečenja.
Faza 2
Kako tumor raste, mogu postati izraženiji opšti moždani i fokalni neurološki simptomi. Koji će se simptomi pojaviti prvenstveno zavisi od toga koji deo mozga je zahvaćen.
Fokalni neurološki simptomi
Poremećaj osećaja može se javiti kada je zahvaćen deo mozga odgovoran za obradu senzornih informacija. Osoba može imati izmenjen osećaj dodira, bola, temperature ili položaja dela tela.
Problemi sa pamćenjem mogu nastati ukoliko tumor zahvata regije povezane sa pamćenjem, uključujući određene delove slepoočnog režnja i limbičkog sistema.
Slabost mišića može se javiti kada tumor zahvati motorne regije mozga. U zavisnosti od mesta i obima oštećenja, slabost može biti izražena na jednoj strani tela ili zahvatiti određene ekstremitete.
Poremećaji govora mogu se javiti kada su zahvaćene regije mozga odgovorne za produkciju i razumevanje jezika. Osoba može imati poteškoće u pronalaženju reči, govoru, razumevanju ili ponavljanju izgovorenog.
Problemi sa čitanjem, pisanjem i računanjem takođe mogu nastati ukoliko su zahvaćene odgovarajuće moždane regije.
Poremećaji autonomnih funkcija mogu se manifestovati promenama krvnog pritiska, znojenjem, ubrzanim ili nepravilnim radom srca i drugim tegobama, u zavisnosti od lokalizacije tumora.
Faza 3
U uznapredovaloj bolesti simptomi mogu postajati sve izraženiji, a svakodnevno funkcionisanje pacijenta sve otežanije.
Mogu se pogoršati glavobolje, problemi sa ravnotežom, govorom, vidom, pamćenjem ili pokretima. Kod pojedinih pacijenata mogu se prvi put javiti i epileptični napadi.
Epileptični napad ponekad može biti jedan od prvih znakova tumora mozga, naročito kada je tumor smešten u određenim delovima moždane kore. Međutim, epileptični napadi imaju brojne moguće uzroke i sami po sebi ne znače da osoba ima tumor.
Ukoliko lekar posumnja na promene u mozgu, može preporučiti CT ili magnetnu rezonancu, kao i druge preglede u skladu sa kliničkom slikom.
Faza 4
U najuznapredovalijoj fazi simptomi mogu biti veoma izraženi i zavisiti od veličine, vrste i lokalizacije tumora.
Mogu se javiti:
- teške glavobolje;
- mučnina i povraćanje;
- izražena slabost;
- poremećaji vida;
- teškoće sa govorom;
- problemi sa gutanjem;
- poremećaji kretanja i ravnoteže;
- epileptični napadi;
- promene ponašanja i ličnosti;
- poremećaji svesti.
Tumor u pojedinim delovima slepoočnog ili potiljačnog režnja može izazvati poremećaje vida ili različite perceptivne doživljaje. Pacijent može, na primer, imati bljeskove svetlosti ili druge vizuelne fenomene.
Tumori koji zahvataju frontalni režanj mogu dovesti do promena ličnosti, ponašanja, motivacije, pažnje i sposobnosti donošenja odluka. Kod nekih osoba mogu se javiti apatija i gubitak interesovanja, dok druge mogu postati impulsivnije ili emocionalno nestabilnije.
Mentalne i ponašajne promene zavise od toga koje su moždane strukture zahvaćene i ne mogu se pouzdano povezati samo sa jednom hemisferom ili jednom vrstom psihičkog poremećaja.
U terminalnoj fazi mogu se javiti ozbiljni poremećaji svesti, gutanja, kretanja i disanja. Tada je cilj palijativne, a po potrebi i hospicijske nege da se ublaže bol i drugi simptomi i da se pacijentu obezbedi što veći komfor.
Palijativna nega može uključivati kontrolu bola, mučnine, epileptičnih napada, anksioznosti, problema sa disanjem i drugih simptoma, uz psihološku i podršku porodici.
Koliko dugo žive pacijenti sa rakom mozga?
Prognoza se ne može odrediti samo na osnovu "faze" bolesti. Kod tumora mozga veoma su važni tip tumora, njegov gradus, mesto na kojem se nalazi, mogućnost hirurškog uklanjanja, odgovor na terapiju, godine i opšte zdravstveno stanje pacijenta.
Zbog toga nije moguće navesti jedno prosečno vreme preživljavanja koje bi važilo za sve pacijente.
Posebno je važna razlika između različitih vrsta tumora. Glioblastom je jedan od najagresivnijih primarnih malignih tumora mozga i ima znatno drugačiju prognozu od tumora koji rastu sporije.
Lekar koji prati pacijenta može, na osnovu patohistološkog nalaza, snimanja i drugih parametara, dati mnogo precizniju procenu prognoze.
Kako može doći do smrtnog ishoda?
Kod veoma uznapredovalih tumora mozga do smrtnog ishoda može doći zbog više komplikacija.
Kaheksija i opšta iscrpljenost mogu se javiti kod teške i dugotrajne bolesti. Pacijent može izgubiti telesnu masu i mišićnu snagu, imati smanjen apetit i postati izrazito iscrpljen.
Povećan intrakranijalni pritisak i hernijacija mozga predstavljaju ozbiljne komplikacije. Kada pritisak unutar lobanje značajno poraste, može doći do pomeranja moždanih struktura i pritiska na moždano stablo, koje kontroliše važne funkcije poput disanja i rada srca.
U završnoj fazi mogu se pojaviti ozbiljni poremećaji disanja, promena krvnog pritiska, poremećaji srčanog ritma, gubitak svesti i postepeno gašenje vitalnih funkcija.
Važno je naglasiti da tok bolesti nije isti kod svih pacijenata. Pojava jednog od navedenih simptoma ne znači automatski da osoba ima rak mozga, a bilo koji nov, uporan ili progresivan neurološki simptom zahteva procenu lekara.
(dzen.ru/ Stil)