Visoke temperature i dugotrajna suša mogu za svega nekoliko dana ozbiljno da iscrpe paradajz. Listovi počinju da venu, uvijaju se, dobijaju braon ili žute ivice, a u težim slučajevima izgledaju kao da su spaljeni. Ipak, to ne mora da znači da je biljka izgubljena.
Paradajz je veoma osetljiv na nedostatak vode, naročito tokom cvetanja i formiranja plodova. Kada zemljište dugo ostane suvo, koren ne može da obezbedi dovoljno vlage nadzemnom delu biljke, pa se pojavljuju prvi znaci stresa.
Prvo proverite da li je paradajz zaista stradao od suše
Pre nego što krenete sa oporavkom, važno je utvrditi uzrok problema. Kod paradajza koji pati zbog žege i suše listovi često vise, uvijaju se prema unutra i postaju suvi na dodir. Stariji listovi mogu prvi da dobiju braon ivice i da se osuše.
Ako je zemljište duboko suvo, a biljka nakon zalivanja počne da se oporavlja, velika je verovatnoća da je glavni problem bio nedostatak vlage.
Međutim, potpuno osušeni i sprženi listovi neće ponovo postati zeleni. Cilj je da se sačuvaju stabljika, koren i zdravi delovi biljke, kako bi paradajz mogao da nastavi da raste.
Najvažnije je pravilno zalivanje
Najveća greška je da se biljka nakon dužeg perioda suše zalije samo malo, tek toliko da se površina zemlje nakvasi.
Takva voda često ne dopre dovoljno duboko do korena. Mnogo je bolje zemljište natopiti polako i temeljno, tako da voda prodre u dublje slojeve.
Ako je zemlja veoma suva i tvrda, zalivanje obavite postepeno. Sipajte vodu oko biljke, sačekajte da je zemlja upije, a zatim ponovite. Na taj način voda neće samo otići niz površinu, već će postepeno dospeti do korena.
Kakvom vodom zalivati paradajz?
U vrelim danima najbolji izbor je mlaka ili voda sobne temperature, a ne ledena voda direktno iz bunara, creva ili slavine.
Voda ne bi trebalo da bude ekstremno hladna u odnosu na temperaturu zemljišta, jer nagla temperaturna promena predstavlja dodatni stres za biljku. Idealno je da voda odstoji i dostigne temperaturu približnu spoljašnjoj temperaturi.
Takođe, paradajz je najbolje zalivati direktno pri dnu biljke, odnosno po zemlji, a ne preko listova. Vlaženje lišća tokom toplog perioda nije dobar način navodnjavanja i može doprineti pojavi određenih gljivičnih problema kada se listovi dugo zadržavaju vlažni.
Zalivajte ujutru ili predveče
Tokom najveće žege voda brzo isparava, pa deo vlage neće ni stići do korena.
Zato je najbolje zalivati rano ujutru, dok još nema jakog sunca, ili u kasnijim popodnevnim i večernjim satima kada temperature počnu da padaju.
Jutarnje zalivanje ima dodatnu prednost jer biljka tokom dana može da koristi dostupnu vlagu.
Ne pokušavajte da spasete biljku samo svakodnevnim površinskim zalivanjem
Kada paradajz izgleda veoma žedno, lako je napraviti grešku i svakog dana dodavati malu količinu vode.
Mnogo je važnije da se formira dublje i ravnomerno navlažena zona oko korena. Učestalost i količina vode zavise od temperature, tipa zemljišta, veličine biljke i toga da li se paradajz nalazi u bašti ili saksiji.
Zemljište treba proveravati prstom nekoliko centimetara ispod površine. Ako je tamo i dalje potpuno suvo, biljci je potrebna dodatna vlaga.
Uklonite samo potpuno oštećene listove
Ako su pojedini listovi potpuno suvi, smeđi i mrtvi, nema potrebe pokušavati da ih sačuvate. Takve listove možete pažljivo ukloniti.
Ipak, nemojte odjednom orezati veliki broj listova samo zato što izgledaju loše. Zdravi zeleni listovi i dalje su važni jer biljka preko njih obavlja fotosintezu.
Posebno izbegavajte agresivno orezivanje tokom najvećih vrućina. Paradajzu je lišće potrebno i kao prirodna zaštita plodova od jakog sunca.
Malč može da napravi veliku razliku
Nakon dobrog zalivanja, zemljište oko paradajza možete prekriti slojem malča. Slama, suva trava ili drugi odgovarajući organski materijal mogu pomoći da se vlaga duže zadrži u zemljištu.
Malč istovremeno štiti površinski sloj zemlje od direktnog sunca i smanjuje njeno isušivanje.
Važno je da materijal ne bude naguran direktno uz stabljiku. Ostavite malo prostora oko nje kako bi vazduh mogao da cirkuliše.
Šta još možete da uradite?
Dok se paradajz oporavlja, nemojte ga dodatno opterećivati. Ako je biljka veoma iscrpljena, sačekajte sa jakim prihranjivanjem dok se ne uspostavi normalno snabdevanje vodom.
Biljci je sada najpotrebnije stabilno snabdevanje vlagom, zaštita od ekstremne žege i očuvanje zdravih listova.
Ako su stabljika i koren još zdravi, paradajz često može da se oporavi i nastavi da formira nove listove i plodove čim prođu najteži uslovi.