O zdravlju obično malo razmišljamo kada smo zdravi i kad nas ništa ne boli, već tek onda kad nas bolest napadne, a tada smo skloni da tražimo brza rešenja, čarobne tablete i neke promene životnih navika da bismo ponovno postigli fizičko i psihičko blagostanje.
Bol u leđima ne dolazi slučajno: Ovo su najčešći uzroci koje ignorišemo
Iako je u dijagnostici i lečenju bolesti napravljen ogroman uspeh i time znatno produžen život pacijenata, šteta koju napravimo tokom života svom telu i mentalnom stanju lošim životnim navikama i stilovima života često je nepopravljiva i teško uočljiva dok ne nastupi bol.
Epidemija odernog društva
Zato treba raditi na tome da se usvoje neke nove, zdrave navike, pa makar i ne uspeli iz prve, ali ponavljanje je majka mudrosti i naše telo će nam tada zahvaliti na najbolji mogući način - zdravljem.
Jedna od najčešćih bolesti zbog kojih se svakodnevno traži pomoć i savet u ordinacijama je bol u leđima, koji se smatra epidemijom modernog društva. Iz tog razloga vam donosimo savete kako da pomognete sebi kod ovog stanja.
Pušenje pojačava bolove
Bol u donjem delu leđa je najčešća muskuloskeletna bolest čoveka, a najčešće zahvata radno aktivno stanovništvo - osam do 10 ljudi ima je bar jednom u životu, a velikoj većini njih se nekad opet ponovi. Ona je jedan od deset najčešćih razloga poseta fizijatru.
Dokazano je da pušenje pojačava bolove u krstima zato što nikotin sužava krvne sudove koje u disk između pršljenova, koji ionako nema krvne sudove i slabo je prokrvljen, dodatno smanjuje dotok hranljivih materija i kiseonika, što uzrokuje bolove.
Gojaznost i opterećenje kičme dodatnim kilogramima takođe izazivaju bolove u leđima, što posebno osete trudnice.
Šta je akutni išijas
Bolest se najčešće javlja u obliku bola u predelu krsta, spontano prolazi za četiri-šest nedelja i ne zahteva nikakve posebne oblike lečenja - to je tzv. akutni išijas, a ako traje duže od 12 nedelja, tada prelazi u hronični.
Kod 80-85% ljudi se povlači u roku od nekoliko dana do nekoliko sedmica.
Bol se oseća u lumbalnom delu kičme i može biti ograničen na leđa, što je onda jednostavna ili nekomplikovana krstobolja, a može da pređe i u nogu do kolena ili stopala, pa je tada reč o lumboišijalgiji.
Ako uz bol nastanu i neki neurološki poremećaji, kao što je padanje stopala, inkontinencija mokraće ili stolice i slično, tada je to već ozbiljno stanje koje zahteva hitnu intervenciju hirurga.
Saveti pacijentima
Kad nekoga uklešti u leđima, preporuka je mirovanje, ali samo kratkotrajno, od tri do pet dana, uz upotrebu lekova koji uz uklanjanje bola imaju i protivupalno dejstvo.
Međutim, s njima treba biti oprezan, jer su prilično agresivni za sluznicu gastrointestinalnog trakta, a mogu uticati i na povišenje krvnog pritiska, pa se ne preporučuje njihova dugotrajna upotreba.
Neki bolesnici od njih imaju kontraindikacije, pa ih ni slučajno ne treba uzimati bez konsultacije s doktorom.
Ne treba ležati, već se lagano kretati
Dugotrajnije mirovanje nije preporučljivo jer dovodi do pogoršanja funkcionalnog i psihičkog stanja pa treba ostati aktivan sve do granica bola kako se akutna krstobolja ne bi pretvorila u hroničnu.
Međutim, to ne podrazumeva da odmah nastavite s vežbanjem ako ste ga ranije praktikovali, već se mora sačekati da bol prestane.
Preporučuju se aerobne vežbe kao što su šetnja i hodanje, u zavisnosti od mogućnosti. U akutnoj se fazi ne preporučuju masaže, a u većini slučajeva ni kiropraktika.
Pomaže i fizikalna terapija
Često je pitanje treba li grejati ili hladiti zahvaćeni deo tela, međutim, tu se ne može dati univerzalan odgovor jer nekome više odgovara hlađenje, a nekom topla obloga.
U lečenju bola u lumbalnom delu leđa koriste se još i fizikalna terapija i hirurgija kao krajnji oblik lečenja.