Kardiolog dr Vladan Mudrenović iz KBC „Bežanijska kosa“ učestvovao je na panel diskusiji „Muškarci, vreme je: Otvoreno o zdravlju“ koju je organizovala WMG fondacija. Tokom razgovora istakao je mnoge važne, ali često zanemarene aspekte muškog zdravlja, posebno naglašavajući činjenicu da muškarci uglavnom kasno odlaze na pregled i retko preventivno proveravaju svoje zdravstveno stanje.
Doktor Mudrenović je u svom izlaganju otvoreno ukazao na to koliko su muškarci skloni da ignorišu signale svog tela, dok istovremeno brinu o stvarima od sekundarnog značaja.
Njegova izjava je snažno odjeknula, jer je jednostavna, ali potpuno istinita:
„Mi muškarci se više brinemo o autu nego o sopstvenom zdravlju. Najvažnije je povremeno uraditi laboratorijske analize, nije bolno.Sasvim dovoljno je jednom godišnje uraditi parametre i analize krvi. Na primer, masnoća u krvi može da signalizira lekaru kad treba početi sa primenom i promenom životnih navika. To je prva stvar koja se savetuje i prva stvar koja se napiše pacijentu.
Na terapiji uvek piše – higijensko-dijetetski režim.
To je toliko širok pojam i ljudi pojma nemaju šta to znači. Doktor često napravi režim i da tabelu koje namirnice imaju mnogo holesterola, koje manje i na čemu treba bazirati ishranu. Čovek treba da uradi ono na šta može da utiče. Ono na šta ne može, to je uglavnom stres. Sve ostalo je lakše promenjivo čak i ostavljanje pušenja.
Sama promena ishrane i promena faktora ishrane, prelazak na mediteransku ishranu: voće, povrće, piletinu i ribu koja ne sadrži previše holesterola.Jako važna stvar je i uvođenje fizičke aktivnosti, bez toga ne može.
Na nedeljnom nivou od 90 do 150 minuta prema preporukama kardiologa. Dovoljna je sasvim obična šetnja u privatnom okruženju i društvu.
Potpuno druga populacija su ljudi koji imaju genetsku predispoziciju za kardiovaskularne bolesti. U Rusiji su počeli da rade personalizovano lečenje.“
Većina muškaraca odlazi kod lekara tek kada se pojavi tegoba, iako se veliki broj ozbiljnih kardiovaskularnih stanja može sprečiti upravo jednostavnim i redovnim analizama. Masnoće u krvi, šećer, krvna slika, kao i osnovni parametri funkcije organa često jasno ukazuju da je vreme za promenu, mnogo pre nego što se jave simptomi.
Uloga lekara je da pacijenta vodi kroz proces promene ishrane – od razumevanja koje namirnice treba izbegavati, do onih koje doprinose boljem radu srca i krvnih sudova. Mediteranski način ishrane, bogat povrćem, ribom i nemasnim mesom, pokazao se kao jedan od najdelotvornijih uz minimalna odricanja.
Doktor naglašava da nije nužno provoditi sate u teretani – dovoljno je 90 do 150 minuta lagane šetnje nedeljno, ali redovno. Ta jednostavna rutina može znatno smanjiti rizik od srčanih bolesti, popraviti cirkulaciju i podići nivo energije.