Trošila sam 10.000 nedeljno u prodavnici, a da nisam ni shvatila na šta konkretno trošim. Frižider je bio pun, ali nije bilo sa čim da se kuva. Hrana bi se brzo pokvarila, novac je nestajao, a osećaj da "nema ništa u frižideru" je ostao. U jednom trenutku sam odlučila: dosta je. Evo šta sam uradila - i kako sada štedim 30 - 40% na namirnicama bez ikakvog dodatnog napora.
1. Napravila sam listu namirnica koje se stalno ponavljaju
Prvo što sam uradila jeste da zapisujem sve što kupujem iznova i iznova: jaja, mleko, piletinu, hleb, sir, banane, luk, šargarepu. Ispostavilo se da ove stvari čine 70% mojih troškova.
Sada čuvam ovu listu na telefonu i proveravam je pre nego što odem u prodavnicu. To mi pomaže da izbegnem kupovinu dodatnih stvari "za svaki slučaj". Zbog toga se mleko potroši do kraja, bez da se otvara novo, a staro baca. Ista priča je i sa šargarepom koja svene u frižideru pa mora da se baci na kraju.
2. Planiram svoj meni 3-4 dana unapred
Ne pravim strogi nedeljni plan jer to nikad ne funkcioniše. Ali planiranje 3-4 dana unapred je u redu. Mislim, ok, sutra — supa, zatim pečena piletina i krompir i td. Proverim šta mi treba. I to je to: kupujem samo ono što je potrebno za određena jela. Potrebno je manje vremena i manje novca.
3. U prodavnicu idem samo sa spiskom.
Bez spiska, to je zamka. Uzeću kolačić, zatim tri identična sosa, pa nešto na sniženju. A onda, kada dođem kući, ništa mi od toga ne treba.
Spisak u beleškama ili aplikaciji je moj protivotrov. Pratim ga striktno, stavku po stavku. Izlazim sa kase — bez krivice, sve je racionalno i potrebno za kuću.
4. Prestala sam da kupujem za nedelju dana
Ova strategija je uvek delovala kao ispravna. Ali u praksi, do kraja nedelje, polovina hrane se pokvari, i ja se vraćam u prodavnicu. Sada kupujem manje stvari svaka 2-3 dana, ali samo za određene obroke. Manje otpada, manje stresa.
5. Proverim frižider pre nego što odem u prodavnicu.
Svaki put. Bez izuzetka. Jednom sam kupila treću bocu soja sosa i petu kesicu vanile — za svaki slučaj. Sada, pre nego što odem, odvojim pet minuta da proverim zalihe. Ponekad shvatim da čak ni ne moram da idem u prodavnicu: mogu da živim sa onim što imam još dva dana.
6. Kuvam više, ali ređe.
Nisam ljubitelj stajanja pored šporeta svaki dan. Zato skuvam lonac supe ili skuvam lonac pasulja, ili tepsiju rižota — traje 2-3 dana. Ovo ne samo da štedi vreme, već i smanjuje iskušenje da spontano naručim hranu.
7. Kupujem namirnice ne u supermarketu, već na različitim mestima
Povrće i jaja kupujem na pijaci — jeftinija su i ukusnija. Meso kupujem od proverenog mesara. Sve ostalo kupujem od diskontnih prodavnica ili putem onlajn dostave. Da, logistika je malo komplikovanija, ali generalno, moji troškovi su značajno opali .
Šta se promenilo?
- Potrošnja je smanjena za 30-40%;
- Gotovo da nema pokvarene hrane;
- Jedenje kod kuće je postalo logičnije i jednostavnije;
- I frižider je čistiji.
Ukratko: ne radi se o strogoj štednji, već o oslobađanju od haosa. Trošenje na hranu je takođe navika. A kada uspostavite sistem, novac ostaje u kući.