Uticaj žena na politiku SAD se često potcenjuje. Iako je glavni fokus na predsednicima SAD, njihove supruge daju podjednako značajan doprinos razvoju zemlje kao žene koje poseduje meku moć.
U nastavku vam donosimo listu najistaknutijih prvih dama kroz istoriju Amerike:
Abigejl Filmor
Abigejl je svog budućeg supruga, Milarda Filmora, upoznala 1818. godine: ona je predavala na akademiji, a on je bio njen učenik, iako je razlika u godinama između budućih supružnika bila samo dve godine. Abigejl i Milard su se venčali 1826. a ubrzo nakon toga su dobili sina.
Abigejl je dugo radila na akademiji, a tek od 1850. godine počela je da obavlja dužnosti prve dame. Naravno, prvenstveno su je zanimala pitanja obrazovanja. Tokom njenog mandata, na primer, uspostavljena je prva biblioteka u Beloj kući. Pre toga nije bilo depoa za knjige jer se Kongres plašio da će predsednik zbog toga postati previše uticajan, ali Abigejl je istrajala u svojoj nameri i sama je birala literaturu za biblioteku.
Meri Tod Linkoln
Meri En Tod je rođena 1818. godine u bogatoj i politički uticajnoj porodici u Kentakiju, a bila je izuzetno obrazovana za standarde tog vremena. Posle završetka škole, preselila se u Springfild, Ilinois, gde je upoznala mladog advokata, Abrahama Linkolna, za koga se udala 1842. godine.
Meri je snažno podržavala političku karijeru svog muža, dajući mu savete i organizujući društvene događaje koji su bili važni za njegov uspon. Kada je Abraham Linkoln izabran za predsednika, on je navodno potrčao kući uzvikujući: "Izabrani smo."
Tokom svog mandata prve dame (1861–1865), koji se odvijao za vreme Američkog građanskog rata, Meri Tod Linkoln je preuzela ulogu socijalnog koordinatora Bele kuće, organizujući balove i prijeme. Njena uloga je bila da održava moral nacije, uprkos teškim ratnim vremenima, iako je zbog prevelikog trošenja na raskošno uređenje Bele kuće često bila kritikovana.
Pored društvenih obaveza, aktivno je posećivala i pomagala ranjenim vojnicima u bolnicama Vašingtona, donoseći im cveće, voće i pisma od njihovih porodica, pokazujući im podršku i saosećanje. Takođe, bila je posvećena supruga i majka, ali su joj život obeležile duboke tragedije, uključujući preranu smrt trojice od četvorice sinova. Bila je svedok atentata na svog supruga 1865. godine, što je ostavilo trajne posledice na njeno mentalno zdravlje, a u jednom momentu je bila i hospitalizovana.
Elenor Ruzvelt
Elenor je odrasla u imućnoj porodici i stekla dobro obrazovanje. Godine 1905. postala je Ruzveltova supruga. Počevši od 1933. godine, kada je preuzela novu ulogu prve dame, radikalno je promenila percepciju svog statusa. Amerikanci su tada shvatili da žena može imati neverovatan uticaj na zemlju.
Elenor je govorila na mnogim platformama, promovišući reforme svog muža, ideje rodne ravnopravnosti i pomažući u organizovanju bezbednog preseljenja dece iz nacističke Nemačke.
Hari Truman, koji je postao sledeći predsednik SAD, nazvao je Elenor "Prvom damom sveta": on ju je imenovao za delegata Skupštine UN, a učestvovala je i u izradi Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Elenor Ruzvelt je čak posetila i Sovjetski Savez (i kasnije priznala da nije čula smeh na ulicama, zbog čega tamo ne bi želela da živi).
Žaklin Džeki Kenedi
Žaklin je studirala francusku književnost i stekla briljantno obrazovanje, nakon čega je radila u novinama. Bila je dopisnica na krunisanju kraljice Elizabete Druge. Žaklin je tečno govorila francuski i španski, a obraćala se i na poljskom i italijanskom.
Prva dama se bavila restauracijom Bele kuće. Žaklin je bila prava ikona stila, i mnoge Amerikanke su maštale da budu poput nje. Često je birala odeću francuskih modnih dizajnera, zbog čega je bila kritikovana kao "nepatriotska". Nažalost, uloga prve dame za Žaklin je kratko trajala zbog ubistva njenog supruga Džona 1963. godine.
Beti Ford
Džerald Ford je bio drugi suprug za Beti, što se u to vreme smatralo prilično neobičnim, a i generalno se ovaj par može nazvati nekonvencionalnim: Beti je otvoreno podržavala ideje seksualnog obrazovanja, pravo na abortus i otvoreno govorila o svom životu. Na primer, otvoreno je podelila svoju borbu sa rakom dojke i pozvala sve žene da obrate više pažnje na svoje zdravlje.
Njena otvorenost se nije dopadala kolegama predsednika iz stranke, ali Beti, izgleda, nije bilo stalo. To potvrđuje fotografija bivše prve dame, snimljena poslednjeg dana njenog boravka u Beloj kući: na njoj stoji bez cipela na stolu u kabinetu ministara.
Beti Ford je kasnije otvoreno govorila o svojoj borbi sa raznim zavisnostima i čak je osnovala centar za rehabilitaciju.
Rozalin Karter
Detinjstvo Rozalin ne može se nazvati lakim. Kada je imala trinaest godina, umro joj je otac, zbog čega je morala da odgaja dva brata i sestru. Džimi i Rozalin venčali su se 1945. godine, odgajili četvoro dece i uvek demonstrirali svoju snažnu ljubav koja je jako dugo trajala.
Rozalin nije bila modna ikona i mogla je opušteno da izađe u istoj haljini u kojoj se već jednom pojavila. Zato je prva dama smatrana sabranom i disciplinovanom. Promovisala je reforme svog muža i želela je da pristup psihološkoj pomoći postane jednostavniji.
Barbara Buš
Mnogi potcenjuju doprinos Barbare Buš, i to je velika šteta. Budući da je njen suprug Džordž bio na čelu CIA-e, nije mogao da deli sa njom mnoge detalje svog posla, zbog čega je Barbara razvila depresiju, ali je uspela da pronađe utehu radeći u hospisu.
Tokom svog rada, Barbara je svoje unutrašnje borbe usmerila u pomoć drugima. Bavila se problemom nepismenosti, jer je njen sin patio od disleksije, a takođe je aktivno podržavala istraživanja u borbi protiv raka, budući da je njena ćerka preminula od te bolesti. Prva dama je akcenat stavljala i na lečenje side, a njen suprug je bio jedan od prvih koji se intenzivno počeo baviti problemom beskućnika.
Mišel Obama
Prva tamnoputa prva dama SAD privukla je pažnju ne samo svojim poreklom, već i inicijativama u oblasti državne politike. Mišel je stekla odlično obrazovanje: studirala je na Harvardu i Prinstonu, a zatim je radila u pravnim organizacijama i gradskoj upravi Čikaga.
Mišel se aktivno zalagala za zdrav način života školske dece i skretala pažnju na problem gojaznosti kod dece. Takođe, prva dama je razvila program koji je devojčicama u svim delovima sveta omogućavao pristup obrazovanju. Intervjui Mišel Obame su sakupljali milione pregleda na društvenim mrežama, a njena knjiga "Postajanje" postala je bestseler.
Stil/Dzen