Dok su mnoge majke sklone da veruju da je svako dete „posebno“ i da će se razvoj spontano odvijati svojim tempom, Zorica je verovala svom instinktu. Još pre prvog rođendana svog sina Emanuela primetila je da nešto nije u skladu sa uobičajenim razvojem deteta. Ispostavilo se da je njen unutrašnji glas bio u pravu – Emanuelu je dijagnostikovan autizam. Danas, kada njen sin puni skoro četiri godine, Zorica otvoreno deli svoju priču, ne skrivajući bol, suze i borbu kroz koju prolazi, ali ni snagu i veru koje je vode. Njena misija je da podigne svest o tome šta autizam zapravo jeste i kako izgleda život sa njim, razbijajući predrasude i pogrešna uverenja.
Primetila znake autizma pre prvog rođendana
Zorica je primećivala znake koji nisu u skladu sa norimalnim razvojem deteta do prve godine, sledila je svoj instinkt i ispostavilo se da je nije prevario.
- Listajući uspomene naletela sam na video gde se jasno već vide prvi simptomi autizma kod malenog deteta. Kao što se vidi na videu, toliko igračaka oko njega na podu, ali njega ništa nije privuklo osim jednoga. Moja komšinica se sakrila u kuhinji iza zida i samo mahala nogom. Njega je to toliko fasciniralo, nogu je jedino primetio. Ne podiže glavu kao što se vidi na kraju videa, da gleda osobu u lice, nego je fokus bio samo na nozi koja se pojavljuje tamo-vamo. Nema kontakta očima. Ni na moj glas se ne okreće, niti reaguje, koja stojim pored njega i snimam - napisala je Zorica na svom profilu na Fejsbuku.
- Emanuel je imao 10 meseci i tek tada je počeo puzati, a puzao bih svega nekoliko minuta. I onda ništa. Ništa ga nije zanimalo, ništa ga nije interesiralo. Nikakva igra, nikakve igračke, nikakvog istraživanja kao što bi bebe trebale da rade. Bio je doslovno prazan.
Prazan pogled, prazni pokreti, prazno razumevanje, sve. U svemu je kasnio, ili uopšte ne bi svladavao ono što bi odgovaralo da jedna beba čini. Niti mahnuti, niti izgovoriti ništa pa ni vokale, niti jesti sam rukicama, ništa. Ubrzo nakon toga Božića kad smo se vratili u Nemačku, ništa više nije moglo utišati moj glas u meni, koji je od početka vikao da s mojom bebom nešto nije u redu. I tu počinje naša borba, suze,bol i muka. U kojoj nas mnogi nisu razumeli,pa ni dan-danas. U kojoj smo doslovno bili i ostali sami. Mi i Bog. O tome ću neki drugi put,kako nakon mnoštva "prijatelja" u patnji i muci, ostaneš sam. - otkrila je Zorica.
Kako danas Emanuel funkcioniše kada puni skoro 4 godine?
Zorica otvoreno priča o njenoj borbi, želeći da podigne svest kod ljudi o tome šta je uopšte autizam i kako izgleda život sa njim, u želji da ljudi bolje razumeju ljude sa tim zdravstvenim problemom. Jer, nerertko se to meša nevaspitanjem, bezubrazlukom i besom, što je daleko od istine. Pokazalao je to na praktičnom primeru, kada je zamolila sina da joj donese pelenu.
- Pre nego što sam snimila ovo jutros, trajalo je i do 10 minuta uopše da bi me shvatio o kojoj peleni govorim. Stalno je donosio paket pelena umesto pelene koja je bila na kauču. Onda sam morala ustati i pokazati prstom. Kad pričamo o regresiji, autisticna deca nauče nešto, i onda nakon izvesnog vremena se povuče ili prestane da to radi. Tako i Emanuel. Imali smo stalno rutinu da nakon menjanja pelene sam je baci u smeće i to je tako rado činio, ili da baci svoj prljavi veš u korpu. Unazad nekoliko dana ne želi više to da radi, ili vuče moju ruku, moj prst, da ja to obavim umesto njega. U ovom videu jutros, kad smo zajedno bacili pelenu, vidi se kako odlazi u svoj svet i govori kako je pao. Nešto ga je u ovoj radnji podsetilo na neki pad i gde sam ga ja ljubila da prođe bola, pa moram opet. To se često dešava u zadnje veme, da bilo sta da radimo ili pokušavam izazvati interakciju, tj. da me sluša, da pokušam na pitanje nekad dobiti odgovor, ili na moje reči, komentar, on odlazi u svet i stane lupati neke tako rečenice, kako je pao, kako je vrištao, a mama bila tužna i td.
Jer ne znaju izgovoriti šta osećaju ili opisati ono čega su se upravo setili - napisala je Zorica i dodala kako vole da igraju zajedno dosta igrica:
- Igramo dosta igrica popodne, puzzle su nam sad top, u kojima ja doslovno sama sa sobom pričam, pitam i odgovaram, jer on tako polako počinje sve više i da priča, a nadam se i što pre da uspe spojiti normalno rečenicu i da nauči iskazati emocije. U svemu sami,a toliki borac i mamin heroj,sam gazi i trnje i oluje, ali ne odustaje - zaključila je.
Šta je, zapravo, autizam?
Poremećaj autističnog spektra (ASD) je uzrokovan razlikama u mozgu i može dovesti do problema sa društvenom komunikacijom i interakcijom, kao i ograničenog ili ponavljajućeg ponašanja ili interesovanja. Simptomi ASD-a mogu početi da se pojavljuju kod dece već od 12 do 18 meseci, ponekad i ranije.
Uobičajeni rani znaci uključuju probleme sa kontaktom očima, nedostatak odgovora na svoje ime, poteškoće u praćenju pogleda druge osobe ili uperenog prsta u predmet, loše veštine pretvaranja i imitacije i probleme sa neverbalnom komunikacijom.
Iako se deci sa autizmom obično dijagnostikuje sa tri godine ili kasnije, zdravstveni radnici ponekad mogu ranije identifikovati probleme u razvoju. Rana identifikacija i intervencija mogu poboljšati ishode poremećaja.
Ljudi sa autizmom mogu pokazati ponašanja ili interesovanja koja izgledaju neobično. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti, preko portala "Gloucestershire Live", navode primere ograničenog ili ponavljajućeg ponašanja i interesovanja povezanih sa autizmom kod deteta:
- Poređa igračke ili druge predmete i uznemiri se kada se redosled promeni.
- Ponavlja reči ili fraze iznova i iznova (naziva se eholalija).
- Svaki put se igra sa igračkama na isti način.
- Fokusiran je na delove objekata (na primer, točkove).
- Uznemiren zbog manjih promena.
- Ima opsesivne interese.
- Mora se pridržavati određenih rutina.
- Lupa rukama, ljulja telo ili se vrti u krug.
- Ima neobične reakcije na način na koji stvari zvuče, miriše, ukus, izgled ili osećaj.
Do godinu dana starosti
Prema portalu"HealthyChildren", većina dece može odmah da pogleda u pravcu objekta na koji roditelj pokazuje. Zatim će se osvrnuti na roditelja i oponašati roditeljski izraz, obično osmeh.
Čini se da deca sa spektrom autizma ignorišu roditelja, što može dovesti do zabrinutosti roditelja za sluh svog deteta.
Do devetog meseca starosti možda neće pokazivati izraze lica kao što su sreća, tuga, bes ili iznenađenje, niti će se baviti jednostavnim interaktivnim igrama.
Do 15 meseci starosti
Većina dece može da pokaže na predmete koje žele i koji su van domašaja. Međutim, dete sa spektrom autizma može umesto toga voditi ruku roditelja ka objektu bez značajnog kontakta očima.
Ponekad dete može čak staviti ruku roditelja direktno na predmet.
Do 18 meseci starosti
Većina dece će pokazati na predmete koji ih intrigiraju. Često će gledati napred-nazad između objekta i roditelja kako bi se uverili da je roditelj uključen u ono što posmatra.
Deca iz spektra poremećaja autizma, međutim, često pokazuju na objekat zato što žele da ga roditelj preuzme umesto njih, a ne zato što žele da roditelj podeli iskustvo gledanja u objekat.
Do 2 godine starosti
Većina dece ovog uzrasta uživa posmatrajući jedni druge kako se igraju i mogu čak i oponašati jedno drugo. Deca iz spektra poremećaja autizma često ne reaguju kada su drugi povređeni ili uznemireni do dve godine starosti.
Oni mogu primetiti drugu decu i pridružiti im se u igri do treće godine.
Takođe se ne smeju baviti igrom pretvaranja, kao što je pretvaranje da su učitelji ili superheroji, do 4 godine. Do 5 godina starosti možda neće pevati, plesati ili nastupati za vas.
Ključno je zapamtiti da je autizam spektar, što znači da je svako sa autizmom jedinstven.