3 navike koje sprečavaju demenciju: Zahvaljujući njima mozak je svež i u poznim godinama

Evo tri stvari koje možete da radite svaki dan da biste održali um oštrim i smanjili rizik od demencije:

1. Zdrav doručak

Hleb bogat vlaknima, sa integralnim žitaricama, grčki jogurt, orasi i bobičasto voće čine jutarnji doručak koji pomaže telu da se pripremi za dan. Hleb od celog zrna sadrži puno vlakana, a grčki jogurt sadrži probiotike, koji pomažu u održavanju zdravog mikrobioma creva. Ovo je izuzetno važno za dobru funkciju mozga, jer postoji jaka veza između creva i mozga. U crevima se proizvode značajne količine serotonina i dopamina, koji utiču na raspoloženje i emocije. Zdrav mikrobiom pomaže u smanjenju upale u telu, što može smanjiti rizik od neurodegenerativnih bolesti.

Dodatak bobičastog voća i orašastih plodova obezbeđuje esencijalne vitamine, minerale i antioksidante koji pomažu u održavanju pamćenja i kognitivnih funkcija. Istraživanja pokazuju da je veći unos flavonoida koji se nalazi u ovoj hrani povezan sa sporijim kognitivnim padom kod starijih osoba. Pored toga, orašasti plodovi su odličan izvor vlakana i pomažu vam da se duže osećate sito usporavanjem varenja i regulisanjem nivoa šećera u krvi, što smanjuje rizik od dijabetesa, koji je povezan sa kognitivnim padom. Neke studije takođe naglašavaju da redovna konzumacija jaja može pomoći u smanjenju rizika od demencije.

2. Ples

Ples je odlična aerobna vežba za srce i mozak koja zahteva koordinaciju, ritam, prostornu svest i kreativnost. Učenje koreografije zahteva mentalnu aktivnost i dobro pamćenje, što stimuliše nekoliko delova mozga i jača neuronske veze sa ostatkom tela.

U jednoj studiji koja je razmatrala različite vrste kognitivne i fizičke aktivnosti, uključujući plivanje, vožnju bicikla i penjanje stepenicama, ples je bio jedina fizička aktivnost povezana sa manjim rizikom od demencije. Improvizacija i kreiranje koreografija na nove pesme čini časove zabavnijim.

Mnogi ljudi izbegavaju ples jer veruju da im nedostaje koordinacija ili osećaj za ritam. Međutim, nije neophodno izaći na scenu, mnogo je važnije pronaći svoj ritam sami ili u društvu voljenih osoba sa kojima se osećate prijatno.

Dobra vest je da će početnici otkriti da će ples trenirati njihov mozak i telo efikasnije od onih koji već redovno vežbaju. Što je mozak više obučen, bolje se nosi sa kognitivnim starenjem.

3. Učenje stranog jezika

Rad na veštinama stranog jezika donosi mnoge prednosti, uključujući poboljšanu pažnju i radnu memoriju, i potencijalno značajne promene u strukturi mozga. Učenje stranog jezika povećava količinu sive materije u različitim delovima mozga, stvara nove neuronske puteve i jača postojeće neuronske veze.

Postoje istraživanja koja sugerišu da je tečno poznavanje dva jezika povezano sa većom kognitivnom rezervom. Ova kognitivna rezerva igra važnu ulogu u tome koliko je mozak podložan kognitivnom padu kao rezultat oštećenja ili strukturnih promena sa godinama. Jedan od razloga zašto dvojezični ljudi pokazuju znake demencije četiri do pet godina kasnije od jednojezičnih može biti taj kognitivni rezervat.

Trenutno svakodnevno korišćenje aplikacije za učenje stranih jezika pomaže vam da postignete svoje ciljeve. Pristup ove aplikacije pretvara proces učenja u igru, što ga čini zabavnijim i zanimljivijim. Pronalaženje pravog alata za učenje jezika je od suštinskog značaja jer pruža motivaciju za kontinuirano učenje i održava interesovanje za učenje.

Istraživanja takođe pokazuju vezu između nivoa fizičke aktivnosti i rizika od razvoja demencije. Ispostavilo se da je potrebno mnogo manje vežbanja nego što se očekivalo da bi se ovaj rizik značajno smanjio. Tim istraživača sa Univerziteta Džons Hopkins u SAD utvrdio je da je to samo 35 minuta. umerena ili jaka fizička aktivnost nedeljno može smanjiti.