Ostala sama na pustom ostrvu sa 32 muškarca punih 6 godina: Svašta su joj radili, a šok je kako je preživela na kraju

Bleda od užasa, posmatrala je kako se dvojica muškaraca tuku obarajući se na tlo. Pobednik će dobiti sve – moć i jedinu ženu na zabačenom ostrvu.

Kazuko je imala 16 godina kada je odlučila da napusti rodnu Okinavu u potrazi za boljim životom. Izbor je pao na ostrva Mikronezije, koja su tada bila podeljena između Japana, Australije i SAD-a. Naravno, mladu Kazuko privukao je japanski deo. Tamo je, na jednom od ostrva, njen stariji brat već pronašao posao kao konobar… što je značilo da će i za nju biti mesta.

Zaista, sreća se brzo osmehnula Kazuko: primetio ju je Šoiči Higa. Nekoliko godina stariji od nje, već je uspeo da se snađe u životu. Imao je prestižan posao – bio je upravnik male plantaže kokosa koja je pripadala kompaniji Nanjang Šinfa.

Pred početak Drugog svetskog rata, Nanjang Šinfa se aktivno širila, postepeno prodirući u sve delove japanske Mikronezije. Anatahan, površine svega 33 kvadratna kilometra, bio je zasađen kokosovim palmama. Tu je započela proizvodnja kopre – kokosove pulpe iz koje se kasnije ekstrahovalo kokosovo ulje.

Za upravnika ostrva imenovan je Kikuiciro Higa, koji je svom rođaku Šoičiju, već iskusnom u tom poslu, ponudio da postane njegov zamenik. On je prihvatio i preselio se na Anatahan sa suprugom.

Kada su Japanci ušli u rat, postalo je jasno da čak ni mala ostrva neće biti pošteđena sukoba. Na ostrvu Sajpan, uporištu japanskih teritorija, izgrađena su utvrđenja i piste, postavljene artiljerijske baterije. Oko 30 hiljade vojnika i mornara trebalo je da brani Sajpan, koji je otvarao direktan put ka Japanu.

U strahu da bi Anatahan mogao postati bojno polje, radnici kokosove plantaže su napustili ostrvo. Sa njima je otišao i Šoiči – planirao je da poseti porodicu svoje sestre na Sajpanu i razmisli o sledećem koraku. Gde se sakriti od predstojećih katastrofa? … Na Anatahan se više nije vratio.

Samoća na ostrvu zbližila je Kikuicira i Kazuko. Znali su malo o tome šta se dešava u velikom svetu. Samo je tutnjava aviona i brodovi na horizontu nagoveštavali da je ono čega su se najviše plašili – počelo.

Sredinom juna 1944. godine počela je bitka za Sajpan: američki vojnici iskrcali su se na ostrvo. Žestoke borbe trajale su gotovo mesec dana: uporna odbrana Sajpana koštala je Japan oko 30.000 života. Američki gubici bili su manji – oko 4.000 poginulih i 15.000 ranjenih.

"Naš rat je izgubljen padom Sajpana", govorili su Japanci. Gubitak Sajpana zaista je bio ogroman udarac – čak je i premijer Japana podneo ostavku zajedno sa celom vladom, osetivši blizinu poraza…

Ostrvo od 151 kvadratnog kilometra imalo je strateški značaj koji je odredio tok ratnih dešavanja u Pacifiku. Američka vojska uspostavila je bazu na Sajpanu kako bi pokrenula napade na Japan i Filipine. Teški bombarderi, koji ranije nisu mogli da dosegnu te zemlje, sada su obezbedili vazdušnu nadmoć.

Vest o padu Sajpana nikada nije stigla do Anatahana. Poslednje informacije koje je Higa primio bile su iz sredine juna 1944. godine. Tada su Amerikanci u blizini Anatahana potopili tri japanska broda – samo je nekolicina mornara uspela da preživi i stigne do ostrva.

Na tako maloj teritoriji, zajedno sa Kikuicirom i Kazuko, našao se još 31 muškarac. Nimalo prijatno društvo – posebno za jednu ženu.

Ipak, neko vreme se činilo da su uspeli da održe neutralnost. Sve dok 1946. godine jedan od mornara nije stavio svoje želje iznad tuđeg života. Kikuiciro Higa ubijen je iz vatrenog oružja – pucao je Gensaburo Jošino. Time su srušene sve dotadašnje barijere među muškarcima.

Jošina je zatim nožem ubio Morio Čiba, a potom je i sam Čiba izgubio život… Da bi sprečio dalje sukobe, najstariji po činu, kapetan Išida, odlučio je da uda Kazuko i time okonča rivalstvo. Ali ubrzo nakon venčanja, njen novi muž se udavio pod nerazjašnjenim okolnostima. Borba za jedinu ženu na ostrvu nastavila se nesmanjenom žestinom!

Kako bi izbegla još veći broj smrti, Kazuko se "udala" za četvoricu muškaraca odjednom… Svaki od njih završio je tragično u daljim sukobima. U godinama koje su usledile, još nekoliko muškaraca poginulo je u borbama za dominaciju i Kazuko, koja je pripadala pobedniku. Nije moglo da se nastavi ovako…

I konačno, 1950. godine, preostali mornari došli su do zaključka da bi eliminacijom Kazuko prestali sukobi koji su već odneli polovinu posade. Nije poznato kako bi se ova priča završila, ali tada se neko ipak setio zaboravljenog ostrva.

Amerikanci, kojima je sada pripadao Anatahan, poslali su izaslanike da ubede Japance da je rat odavno završen i da je vreme da se predaju.

Kazuko Higa se vratila u rodni Japan. I odmah postala poznata, ne krijući svoju priču od radoznalih novinara. Godinama su novine brujale o životu jedine žene među 32 muškarca, kojih je bilo sve manje i manje. Neki su je prikazivali kao podmuklu zavodnicu koja je zavadila mornare, drugi kao nevinu žrtvu njihove požude… Istina je, kao i uvek, negde između.

Bilo kako bilo, sudbina je Kazuko pružila drugu šansu. Kada je čuo za svoju suprugu, iznenada se pojavio Šoiči Higa, koji je požurio da obnovi bračne zavete. Nakon toga, Kazuko se sve ređe pojavljivala u javnosti i nije bila voljna da deli detalje svoje priče.

Žena koja je preživela tako čudne i strašne događaje preminula je sedamdesetih godina, prošlog veka, piše portal "Dzen".

A ovde prčitajte kako živi rusko pleme na minus pedeset stepeni.

Legenda ostrva u srcu Beograda