Ovo je bila prava majka sultanija: Imala je lice Boginje i oštar um, a nakon 50. godine doživela je jezivu sudbinu

Sultanija Ajše Hagse Valide, majka moćnog otomanskog sultana Sulejmana Veličanstvenog, jedna je od ključnih ličnosti popularne turske TV serije "Sulejman veličanstveni". Međutim, kao što je često slučaj sa istorijskim dramama, serija balansira na liniji između istorijskih činjenica i fikcije.

Prava Ajše rođena je oko 1477. godine i postala je supruga budućeg sultana Selima I još pre njegovog stupanja na presto. Ona je pratila svog muža u njegovim vojnim pohodima i političkim misijama, što je bilo neobično za žene tog vremena. To ukazuje na njen snažan karakter i uticaj na njenog muža.

Serija verno prikazuje kako je Ajše pratila svog sina Sulejmana kroz različite sandžake (administrativne podele Osmanskog carstva). To je bila tipična praksa za prestolonaslednike, koji su postavljani za guvernere provincija da bi stekli iskustvo u vladanju. Ajše, kao prinčeva majka, jeste ga pratila na ovim zadacima, što potvrđuju istorijski izvori.

Serija takođe tačno odražava atmosferu straha koja je vladala na dvoru tokom poslednjih godina vladavine sultana Selima I. Poznat po svojoj okrutnosti, Selim je zaista izazivao strah čak i kod svojih najmilijih. Istorijske hronike potvrđuju da je njegov nadimak "Javuz" (Grozni) bio potpuno opravdan.

Međutim, tvorci "Sulejmana Veličanstvenog" napravili su značajno odstupanje od istorijske istine u svom prikazu odnosa između Ajše Hagse i suktanije Hurem. U seriji su ove dve žene predstavljene kao ogorčene rivalke, koje se neprestano bore za uticaj. U stvari, istorijski izvori ukazuju na suprotno.

Ljubav i moć: priča o odnosima sa Selimom

Hagsina sudbina se dramatično promenila kada ju je, sa 15 godina, odabrala Gulbahar Khatun, majka budućeg sultana Selima Javuza, za konkubinu svom sinu. U to vreme Selim je bio guverner Trabzona, važnog lučkog grada na obali Crnog mora. I pored četrnaestogodišnje razlike u godinama, među mladima su se rasplamsala međusobna osećanja. Hagse je brzo postala Selimova miljenica, zauzimajući posebno mesto u njegovom srcu.

Tokom njihove zajednice, par je imao četvoro dece: 1494. godine rođen je njihov jedini sin Sulejman, budući veliki sultan. Zatim su se uzastopno rodile tri ćerke: Hatidže 1496, Bejhan 1497 i Fatma 1500. Vredi napomenuti da je Selim imao još jednu ćerku, Šah Sultan, rođenu od druge konkubine, što je bila uobičajena praksa za osmanski dvor.

Godine iskušenja: između ljubavi i dužnosti

Ispostavilo se da je porodična sreća kratkog veka. Selim, poznat po svom ratobornom karakteru, provodio je sve više vremena u vojnim pohodima, od kojih je svaki postajao duži od prethodnog. Njegove ambicije i žeđ za moći postepeno su ga udaljile od porodice. Hagsin život u Trabzonu pretvorio se u beskrajno čekanje, ispunjeno usamljenošću i melanholijom. Tešila se snovima o životu u palati Topkapi u Istanbulu, ali ovim nadama nije bilo suđeno da se ostvare.

Situacija je dostigla kritičnu tačku 1511. godine, kada je Selim pokrenuo rat protiv sopstvenog oca, sultana Bajazita II. Pošto je pretrpeo poraz, pobegao je u Krimski kanat, gde je našao utočište kod kana Mengli-Gireja. Tamo je stupio u politički brak sa kanovom ćerkom, koja se, ironično, takođe zvala Ajše. Za prvu Ajše, ovaj brak je postao gorka potvrda da je njeno vreme kao Selimove voljene žene nepovratno prošlo. Ovde nastaje zabuna, zbog koje mnogi veruju da je majka Sulejmana i budućeg Valide Sultana bila ćerka krimskog kana. Međutim, brak sa Krimljankom dogodio se 1511. godine, a Sulejman je u to vreme već imao 16-17 godina.

Majka naslednika: zaštita i obrazovanje budućeg sultana

Nakon Selimovog stupanja na presto 1512. godine, u Hagsinom životu je počela nova etapa. Sledeći otomanske tradicije, Sulejman je postavljen za guvernera Manise, a sa njim je otišla Ajše, kao majka naslednika. U potpunosti se posvetila podizanju sina i zaštiti ga, shvatajući da je njen nekadašnji život sa Selimom potpuno završen.

U tom periodu su se manifestovale njene diplomatske sposobnosti. Znajući za Selimov okrutni karakter, marljivo je štitila sina od gneva njegovog oca. Ajše je održavala kontakt sa sultanom putem pisama, vešto kombinujući političku diplomatiju sa ličnim osećanjima. Ona je u svojim porukama isticala privrženost njihovog sina prestolu, dok je istovremeno izražavala svoju neumiruću ljubav prema sultanu. Međutim, Selima su više zanimali vojni izveštaji nego romantične poruke.

Postoji legenda o tome kako je sultan navodno poslao otrovan kaftan Sulejmanu. Ajše je, osetivši opasnost, naredila slugi da isproba odeću. Nakon što je sluga umro od trovanja, naslednik je spašen od smrtne pretnje. Iako autentičnost ove priče nije dokumentovana, ona ilustruje stalnu atmosferu opasnosti i spletki u kojoj je porodica živela.

Trijumf sultanove majke: zaslužena veličina

Sudbina je Ajši dala neočekivani poklon 1520. godine, kada je, nakon Selimove smrti, njen 26-godišnji sin Sulejman stupio na presto. Za razliku od svojih prethodnika, on je bio jedini naslednik i nije bio prinuđen da pribegne tradicionalnoj praksi eliminisanja suparničke braće.

Preseljenje u Istanbul označilo je početak zlatnog perioda u Ajšinom životu. Dobivši titulu Sultanije Valide, predvodila je carski harem - najuticajniju žensku instituciju moći u carstvu. Imala je na raspolaganju stotine slugu i evnuha, spremnih da ispune svaku zapovest. Sada je mogla da sprovodi svoje dobrotvorne inicijative: 1522. godine, po njenom nalogu, u Manisi je podignut kompleks velikih razmera, koji je uključivao džamiju sa tri kupole, verske škole i manastire za derviše. Kasnije, nakon njene smrti, Sulejman je ovom kompleksu dodao bolnicu, ovekovečivši uspomenu na svoju majku.

Iako Hafsa nije uspela da postane srećna supruga sultana Selima, sreću je našla kao majka moćnog vladara i baka mnogih unučadi. Poslednjih trinaest godina svog života provela je u luksuzu i časti, uživajući u društvu svog sina-sultana i svojih unuka, okružena bogatstvom i odanim slugama. Njen zemaljski put završio se u martu 1533. godine u 55. godini, kada je mogla da vidi početak najveće ere u istoriji Osmanskog carstva - vladavine njenog sina Sulejmana Veličanstvenog.

Većina istoričara je sklona verovanju da je smrt Valide Sultana nastala prirodnim uzrocima. U 16. veku prosečan životni vek bio je znatno niži nego sada, a doživeti 55 godina smatralo se veoma uglednim godinama.

Bumbić o razlozima zašto je Srbija proglašena za stranu zemlju u kojoj Tramp ima najveću podršku