Prava Dara iz Jasenovca otkrila kakva je zaista Diana Budisavljević bila: "Ošišali me do gole kože, brata (4) zaklali"
Jelena Buhač Radojičić, po čijem je detinjstvu snimljen film "Dara iz Jasenovca" u logoru je preživela mnogo jezivije stvari od onih koje su prikazane na filmskom platnu.
Izvor: Ivana Bogićević
Jelena Buhač Radojičić, zapravo je prava Dara iz Jasenovca, po čijem sećanju je napravljen scenario za film. Iako je film objavljen pre tri godine, pre par meseci nastao je skandal kada je Dara na "Amazonu" predstavljena kao Hrvatica. Njena ispovest o svim strahotama u logoru u ljudima budi nevericu, a onda veliku tugu. Mnogi ne mogu da veruju kako je uspela sve da preživi i sačuva zdrav razum.
Logor Stara Gradiška je logor koji su ustanovile Ustaše 1941. godine. Bio je 5. podlogor Jasenovca, posebno izgrađen za žene i decu. Upravo u njemu našla se Jelena sa braćom Živkom i Ilijom i majkom Anom.
- Ja sam bila prvo ošišana u Zagrebu, do gole kože. Kad sam došla u Slokovec, onda su mi skinuli moju garderobu koju sam imala i sašili su mi haljinu koju sam stalno nosila, bez veša - počela je Jelena priču za "Informer TV" o mučnim danima detinjstva i opisala kako je izgledao njihov odlazak u logor.
- Moj otac se sklonio u odžak, ja sam u toj sobi gde je bila voda na patosu, znala sam da ustaše i Nemci ubijaju, gledala da ako me ubiju, ako padnem, da padnem na suvo. Pošto nisu našli mog oca, sišli su niz stepenice i stavili su nas pred mitraljez da nas streljaju. Moj otac je izašao iz odžaka, njega su vezali žicom. Ne sećam se oca kako je izgledao više, samo znam da je imao pantalone crne prugaste i da je imao šešir ili kapu. -
Jelena sa svojom braćom i majkom odvedena je sutradan u logor Stara Gradiška.
- Sutradana smo odvedeni peške 24 km do Stare Gradiške, čekali smo jedan dan ispred Gradiške, da bi nam napravili mesto da mi uđemo, pošto su morali da pobiju verovatno te ljude koji su bili unutra. Prilikom ulaska u taj logor sa strane, leve, stajao je sto zeleni, odlagalo se zlato, pare, sve što je bilo vredno - rekla je.
Kao jedno od prvih sećanja navodi i da je, na njihove oči, Ustaša ubio Jevrejku.
- Moja majka je držala Iliju, ja i Živko smo se pored nje šćućurili. U jednom trenutku Ustaša je vikao na jednu ženu, a sada znam da je to bila Jevrejka. raspleo joj kosu i našao minđuše, ali je nju odala jedna druga Jevrejka koja je bila sa njom. Uzeo joj je te miđuše, prislonio je uz zid i ubio je iz pištolja.
- Ušli smo u logor, sa desne strane smo mi imali smeštaj, na goloj zemlji. Nismo imali ni na šta da legnemo, ni sa čim da se pokrijemo. Bio je na sredini tog dvorišta kazan iz kojeg su nam delili hranu u podne. Kad bi padala kiša, ulazili bi u podrum, do kolena je bila voda, da ne bi navodno pokisli.
Kroz suze je opisala i kako je izgledao rastanak majki sa decom.
- Rekla sam majci "Ja sam gladna", odgovorila mi je: " Dete, ovde nema šta da se jede, ovo je logor". Pili smo vodu iz bunara u koje su se slivale fekalije. Odvojili smo se od majke, sva deca, plačući. Nama deci je bilo lakše, nego majkama. Majka koja se odvaja od dece, da li će ih ikad videti ili nikad.
I sad se seća momenta kada su odvodili njenog brata Iliju, kojeg i danas traži, ali i opisala svoj prvi susret sa bratom Živkom godinama kasnije.
- Nas dvoje smo se zagrlili, plakali i nismo smeli da se odvojimo. Čak su i ti Hrvati plakali - ispričala je Jelena.
O bratu Iliji nije uspela ništa da sazna tokom svih ovih decenija, a kucala je na mnoga vrata.
- Slike iz logora ni s godinama ne blede.Iz Stare Gradiške smo ja i braća Živko i Ilija prebačeni u Zagreb, u različite hrvatske porodice, a najmlađi Ika imao je nepunu godinu. Majka Ana je iz Jasenovca transportovana u logor u Nemačkoj. Ona se se posle rata vratila u Zagreb i pronašla dvoje od troje dece - istakla je Jelena pre tri godine.
Otkrila mural Diane Budisavljević u Vranju
Projekat izrade murala pokrenula je tada neformalna grupa Ženski solidarni front, a zahtev je podneo Centar za medijsku transparentnost i društvenu odgovornost iz Vranja. U avgustu 2021. godine mural je za samo tri dana uradio vranjski umetnik Stefan Stojanović Sleš.
Jelena Buhač Radojčić je tom prilikom otkrila da se zahvaljujući Dijani po treći put rodila.
- Dijana mi je poklonila treći život. Prvi mi je dala majka, drugi otac koji je izašao iz skloništa i tako sprečio naše streljanje od strane Nemaca, dok je Dijana moju dvojicu braće i mene odvela iz logora i spasila od ustaškog noža. Moj brat Dušan, zaklan je, a imao je samo četiri godine, kao i moja baka i deka. Otac je morao da sam iskopa svoju raku u koju je pao kada su ga ubili maljem. Ukupno 87 članova moje porodice je pobijeno. Tražim svoga brata Iliju, koji je imao godinu ipo i kog je iz logora spasila Dijana Budisavljević, ali mu se od tada izgubio svaki trag - ispričala je tada i dodala:
- Pamtim ga po belegu na slepoočnici. Ja sam Dara iz Jasenovca, po mojoj priči je snimljen film. Mnogi ljudi nisu mogli da ga odgledaju, a ono što smo mi tamo preživeli, pedeset puta je strašnije u odnosu na film.