Posle ubistva muža Žaklina nije imala snage da se vrati kući: Pismo predsednika sve promenilo, do groba mu bila zahvalna
- Možete li zamisliti kakav ste mi poklon dali? - napisala je Džeki Kenedi u pismu zahvalnosti gospođi Nikson
Izvor: Milica Krajnović
Donalda Trampa često porede sa Ričardom Niksonom kao primer dvojice najgorih i najkorumpiranijih američkih predsednika, ali to poređenje u nekim segmentima baš i ne pije vodu.
Dok je Tramp pokazivao krajnji prezir i prema svojim prethodnicima i prema svom nasljdniku, Nikson je visoko cenio svoje prethodnike, posebno Džona F. Kenedija. A njegovu udovicu Žaklinu nekoliko je puta molio da ga poseti u Beloj kući, međutim ona je dugo odbijala te ljubazne pozive.
Premda se pet godina nakon ubistva Kenedija preudala za grčkog milijardera Aristotlea Onazisa, novi joj brak nije mogao zalečiti traumu zbog tragičnog gubitka prvog supruga.
Džeki je u Belu kuću ponovo kročila tek 1971. godine, osam godina nakon atentata u Dalasu, kad su je supružnici Ričard i Pat Nikson zamolili da uveliča svečano postavljanje Kenedijevog portreta.
Pristala je, ali nije htela da se od toga pravi predstava za javnost. Teško joj je padala pomisao da se s decom vraća u njihov nekadašnji dom, iz kojeg ih je sudbina iselila pod tako traumatičnim okolnostima.
- Zaista nemam hrabrosti da učestvujem u zvaničnoj ceremoniji - napisala je Džeki Onazis gospođi Nikson. - Možemo li deca i ja neupadljivo da dođemo do Vašingtona, da odamo počast i privatno da pogledamo portret?
Niksonovi su se velikodušno složili s tim predlogom i tek tada je bivša prva dama ponovo ušla u predsedničku rezidenciju, diskretno i bez kamera koje bi narušavale privatnost tog za nju izuzetno emotivnog trenutka.
- Možete li zamisliti kakav ste mi poklon dali? - napisala je dan kasnije u pismu zahvalnosti gospođi Nikson. - Da se privatno vratim u Belu kuću sa svojom dečicom dok su još dovoljno mladi da ponovo otkriju svoje detinjstvo - s vama kao vodičima - i s vašim kćerima, tako izvanrednim mladim ženama.
Dodala je kako su ih Niksonovi tom privatnom turom po Beloj kući razmazili preko svake mere te pohvalila vrhunsku večeru, uz koju su popili flašu skupocenog vina. Spomenula je i kako nikad nije videla da Bela kuća izgleda tako savršeno, ganuta što su domaćini u njenu čast upalili svu rasvetu i fontane oko rezidencije.
- Dan kojeg sam se uvek bojala pokazao se jednim od najdragocenijih koje sam provela sa svojom decom.
Dirljivo Žaklinino pismo sačuvano je u Predsedničkoj biblioteci Ričarda Niksona.
Bonus video: