Božićna pšenica donosi napredak u dom samo ako se posadi na ovaj dan: Evo kako se pravilo odgaja po pravoslavnom običaju

Prema pravoslavim običajima, božićna pšenica se sadi na dan Svetog Nikole, naši stari su smatrali da će im jedino tako doneti berićetnu godinu. Pšenica mora biti što bujnija, kako bi ukućani što više napredovali, tako kaže verovanje.

A kada je pravo vreme?

Upravo na dan Svetog Nikole, jer postoji verovanje da je samo tako doneti mir, blagostanje i napredak u kuću.

Kako se pravilno sadi?

Za sadnju vam je potrebna šaka pšenice i tanjir ili posuda u koju će se posaditi.

U plitku posudu stavite zemlju, pa na nju poređajte pšenicu, koja je stajala u vodi preko noći. Odozgo prekrijte zrna sa još malo zemlje, koju ćete svakodnevno kvasiti, odnosno prskati vodom na sobnoj temperaturi.

Pšenična zrna se mogu staviti i bez zemlje. Samo se rasporede po dnu posude, tako da je u potpunosti prekriju.

Ostavi se do ivice bar 1 cm, jer će se pšenica nicanjem raširiti. Zalivati umereno. Najbolje je samo prskati vodom jednom do dva puta dnevno.

Može se u sredini posude ostaviti prostor u koji će doći sveća. Uzeti plitki tanjir po želji, u sredinu staviti manju čašu (za rakiju). Nasuti zrna pšenice oko čaše do ivice tanjira.

Pšenicu koju ste posadili možete prekriti pamučnom tkaninom natopljenom vodom. Stavlja se preko, da bi zrna ravnomerno bubrila i da bi dobijala dovoljnu količinu vlage za to. Kada se pojave prve klice, tkaninu treba skloniti da bi pšenica nesmetano nicala.

Pre nego što se stavi na sto, žito se ošiša makazama da bude ravno, jer retko kad samo izraste ravnomerno.

Na Badnji dan stavite sveću u sredinu, a žito po sredini vežite crvenom mašnom ili trakom u vidu trobojke (zastave).

Saveti kako da vam bude što lepša božićna pšenica

Dobro je pšenicu natopiti u vodu dva dana ranije da isklija. Zrna se zamotaju u mokru krpu i ostave dan ili dva da nabubre i puste klice. Ako zakasnite, samo stravite na toplije i dobro osvetljeno mesto da brže izraste.

Slobodno možete ošišani deo žita upotrebiti za jelo, na primer, da dekorišete salatu. Isklijano žito je veoma zdravo i koristi se u ishrani.

Pšenica ne treba da stoji na jako toplom mestu, blizu radijatora ili peći. Više joj odgovara da sporije raste na sobnoj ili nižoj temperaturi. Ne treba staviti previše pšenice, da ne bi izraslo previše gusto. Dovoljan je jedan red zrna.

Ne zalivati preterano, bolje je često prskati, odnosno orošavati. U tanjiru se ne sme zadržavati previše vode.