Prva žena atentator u Srbiji drznula se da puca na kralja: Obrenović se surovo osvetio, od njenih reči ćete se naježiti

Jelena Ilka Marković, prva je žena u Srbiji koja se "drznula da puca na kralja“. Šira javnost malo zna o ovoj Beograđanki, koja je pokušala da ubije kralja Milana 1882. godine, hicem iz pištolja u Sabornoj crkvi.

Rođena je u Šopronu kao Jelena Bajić krajem 19. sveka u kulturno razvijenom dijelu Austro-Ugarske za razliku od Beograda koji je tada nazadovao pod Turcima. Navodno su Bajići bili dobrostojeća oporodica koja je Ilki i njenoj sestri mogla priuštiti obrazovanje uprkos tadašnjem izrazitom patrijarhalnom kontekstu Srbije.

U četrnaestoj godini sestrama umire majke te ih otac šalje u Novi Sad kod tete radi udaje. Ubrzo, Ilka upoznaje ugledog doktora, Jovana Andrejevića te sa 17 godina ulazi u brak. Uz muža, koji je slovio kao kulturni i politički obrazovan muškarac, počinje i sama učiti i razvijati romantičarske ideje nacionalnog oslobođenja. Ilka je za prvi brak ostvarila jako dobar miraz kojim je kasnije i financirala razne socijalne pokrete.

Nakon dve godine, navodno srećnog i uspešnog braka, Andrejević umire, a Ilka sa samo 19 godina postaje udovica bez potomaka. Društveni pritisak bio je prejak te se ubrzo seli kod sestre koja radi kao učiteljica pevanja u ženskoj školi u Beogradu.

Tadašnja politička situacija u zemlji doživljava transforamaciju. Turci odlaze, a Srbija postiže relativnu samostalnost i potrebu za novim rešenjima i intelektualnom klasom koja bi ih mogla voditi.

Dom njene sestre poslužio je kao mesto okupljanja jednog takvog intelektualnog sloja koji je paralelno s previranjima u Europi i Rusiji, vodio rasprave o anarhizmu, socijalizmu pa i feminizmu.

Ilka tada upoznaje uspešnog oficira, Jevrema Markovića, za kojeg se udaje 1867. godine. Brak je trajao 11 godina i u njemu su aktivno živele ideje supružanstva i ravnopravnosti što je bilo radikalno za patrijarhalnu Srbiju 19. veka. Navodno su se Ilka i Jevrem oslovljavali kao drugovi što je upućivalo na odnos bez podčinjenosti.

Kada je Rusija objavila rat Turskoj, pozvala je Srbiju da joj se priključi. U tom ratu ističe se Jevrem koji dobija i orden kneza Milana Obrenovića. No, uskoro dobar odnos s knezom izaziva zavist kolega koji šire glas o Jevremenoj izdaji kneza u Topolskoj buni.

Ubrzo je Jevrem osuđen na smrt po naredbi kneza Milana.

Ilka na sve načine pokušava da izdejstvuje pomilovanje muža, ali neuspešno. Drugi put, u dobi od 33 godine, postaje udovica i to bez financijskih primanja kao supruga izdajnika. Povlači se u duboku žalost, a za to vrijeme, četiri godine aktivno razrađuje ideju osvete, odnosno atentata na kneza Milana.

Tog sunčanog ponedeljka, 11. oktobra 1882. godine, na dan svog 38. rođendana, Jelena Ilka Marković otišla je u Sabornu crkvu. Naoružana revolverom svog muža, čekala je kralja Milana Obrenovića. A onda je zapucala. Cilja kneza Milana u potiljak s malene razdaljine, ali promašuje. Ironično, metak je ranio drugu ženu.

Zbog atentata je uhapšena i Ilkina rođaka Lena Knićanka, najlepša žena tadašnjeg Beograda, koja je kasnije nađena obešena u zatvoru 28. marta 1883, i to u jezivim ćelijama Rimskog bunara. Ilka je osuđena je 12. aprila 1883. nakon suđenja koje je trajalo svega tri sata u kojem Ilka ne pokazuje niti malo kajanja za pokušaj atentata. Naprotiv, čak je izjavila da je to učinila ‘kako bi Srbiju spasila, a Jevrema osvetila’, što upućuje na njene političke razloge uz emocionalne. Osuđena je na smrt streljanjem, potom pomilovana, ali je uskoro nađena zadavljena u požarevačkom zatvoru.

Oba ubistva dogodila su se pod sumnjivim okolnostima: vojnik na straži kod Lene Knićanke, takođe je ubijen. U oba slučaja po jedan lekar iz komisije za uviđaj izdvojio je svoje mišljenje da se ne radi o samoubistvu.

Kralj Milan i Milutin Garašanin su se 1981. optuživali u štampi kao naredbodavci ubistva. A kralj je atentat pokušao da iskoristi protiv radikala, ali isleđivanje nije dokazalo njihovo učešće.

Stil / voxfeminae.net / zadovoljna.nova.rs

Bonus video: