Roberta s 18 strpali u zatvor, kad je izašao s 56 ni najmili ga nisu poznali: DNK test otkrio najveću nepravdu na svetu

Pre oko 4 decenije, verovali ili ne, nije postojala dostupna tehnologija koja je mogla da obradi DNK na žrtvi, što je bio jedna od glavnih uzroka brojnih unesrećenih života. Inspektore i forenzičare nepotpuni dokazi bi odveli na drugu stranu, te su bili kažnjavani brojni nedužni ljudi, a godine su im bile potrebe da pobede sud i izbore se za svoju nevinost. Takvu sudbinu doživeo je i Robert Dobiu sa Floride.

Teško detinjstvo

Odrasao je u siromašnoj porodici, život mu nije bio nimalo lak, a kad je malo stasao, počeo je da slovi za problematičnog dečka. Od svojih prvih koraka suočavao se za ušasnim situacijama. Otac mu je ostao invalid, kuća im je izgorela do temelja u strašnom požaru. Imao je jednog brata i četiri sestre, od kojih je jedna umrla sa svega 2 godine.

I to nije sve. Druga sestra je sa 15 godina optužila strica za seksualno zlostavljanje, a baku za psihičko maltretiranje i pobegla je od kuće.

Gledajući sve te prizore, krenuo je stranputicom. Kao tinejdžer našao se u lošem drušvu, isticao je svoju buntovnu stranu, ali nikada nije prekršio zakon.

Kako mu se menja život iz korena u 18. godini?

Tek što je postao punoletan, policija ga je optužila za stravičan zločin - ubistvo devojke Barbare Grams. Beživotno telo njegova vršnjakinje bilo je pronađeno 1983. godine iz jedne zubarske ordinacije.

Kroz istragu se saznala da se Barbara vraćala te večeri sa posla i da je brutalno ubijena.

Robet je iza rešetaka zbog njene smrti proveo, čak, 37 godina, pokušavajući da dokaže svoju nevinost. Čini se da kad je već odustao od sebe i života da se pojavilo svetlo na kraju tunela.

Naime, tokom osamdesetih proces istrage izgledao je dosta drugačije zbog nedostatka tehnološke razvijenosti. Sa druge strane, brojni inspektori nisu radili posao kako bi trebalo, već su pikirali uvek iste ljude za potencijalne krivce u problematičnim američkim kvartovima.

Tako je nesrećna sudbina dočekala i Roberta.

Šta je bio glavni dokaz da ga proglase krivim?

Trag ugriza na žrtvi nadležne je naveo na pogrešan zaključak. Od svih osumnjičenih su se uzeli otisci, a nekako se Robrtov najviše podudarao sa povredom na telu. To mu je presudilo. Kada se slučaj konačno razrežio, ovaj vid dokaza je potpuno diskreditovan u sudskim procesima.

Na osnovu ovih podataka, Duboa je optužen za prvostepeno ubistvo! Neverovatnih 37 godina se borio da pokaže sudu, svetu i najmilijima da nije kriv.

Te 2020. godine desio se obrt u celom slučajnu. Konačno je urađeno DNK testiranje koje je utvrdilo da genetski materijal na telu žrtve nije podudaran sa Robertom! Odmah nakon toga je oslobođen.

Iz zatvora je izađao kao čovek od 56 godina, sa srušenim snovima, ali konačno, isteranom pravdom.

To mu je dalo novu snagu da budućnost proživi što lepše i da pokuša da nadoknati sve što je propustio i to zbog nedovoljne stručnostu nadležnih i prebrzih zaključaka.

Od države je dobio 14 miliona dolara na račun odštete i kompenzacije za nedužno služenje kazne, ali tolike godina robije, patnju, neprospavane noći i propuštene decenije života niko ne može da mu vrati.

Međutim, postao je velika inspiracija ljudima širom sveta, pokazujući na svom primeru da je pravda, ipak, dostižna i da se za nju moramo boriti.

Uspeo je da sredi svoj život, sada radi kao direktor održavanja jednog kantri kluba u Tampi, svom rodnom gradu.