U kandžama zlobne advokatice: Bila je žena kralja, pa poslednje dane provela kao ogoljena zatočenica u svom domu

Žene koja je osvojila srce britanskog kralja Edvarda Osmog, zbog čega je on abdicirao s prestola, skončala je izolovana i kao zatočenica sopstvenog doma.

Ovaj par se nakon kraljeve abikacije preselio na Bahame, gde je vojvoda tokom Drugog svetskog rata preuzeo funkciju guvernera britanske kolonije, dok je njegova supruga bila aktivna u Crvenom krstu.

Zabave sa Liz Tejlor i Marlen Ditrih

Posle rata, Volis i Edvard su se nastanili u Parizu. Nisu planirali povratak u Englesku, jer su tamošnji mediji neprekidno pisali o njihovim ratnim i posleratnim skandalima – poput raskošnog šoping putovanja u Ameriku dok je njihova zemlja bila pogođena ratnim nestašicama i opštim haosom, kao i Volisinom navodnom komentaru o "lenjim crncima" iznetom u pismu rođaki. Tu je i plan iz 1941. godine za krstarenje Karibima na jahti švedskog tajkuna Aksela Vener-Grena, koga su optuživali za simpatije prema Hitleru (plan su otkazali pod pritiskom tadašnjeg britanskog premijera Vinstona Čerčila).

Iako je kraljevska porodica prekinula javne odnose s njima, nastavila je da ih finansijski pomaže, a povremeno i posećuje.

U svojoj pariskoj vili, smeštenoj u srcu Bulonjske šume, priređivali su luksuzne zabave, koje su posećivali slavne ličnosti poput Marije Kalas, Elizabet Tejlor i Ričarda Bartona, Marlene Ditrih, pa čak i japanski car i carica. Volis je uvek nosila kreacije Diora, Živanšija i Koko Šanel, dok su najpoznatiji draguljari dizajnirali nakit specijalno za nju.

Nikada nije bila viđena bez savršene toalete ili njenog prepoznatljivogcrvenog ruža.

Zatvorenica u sopstvenom domu

Međutim, sve se promenilo 1972. godine, kada je Edvardu dijagnostikovan rak grla, od koga je preminuo izuzetno brzo – svega deset dana nakon dijagnoze. Nakon njegove smrti, Volisin dom je postao mesto tišine i bolnih uspomena.

Oslabljena i narušenog zdravlja, Volis se povukla iz društvenog života, dopuštajući samo najbližim prijateljima da je posećuju.

Izolacija je postala potpuna kada je njen život preuzela francuska advokatica Suzan Blum, beskrupulozna žena koja je u nemoćnoj i senilnoj udovici videla priliku za profit. Pretvorila je Volis u zatvorenicu u sopstvenom domu, udaljivši je od prijatelja i otpustivši dugogodišnje osoblje. Blum je ubedila staricu da je svi bližnji iskorišćavaju i da je ona jedina osoba koja može da je zaštiti. Čak je uklonila i Volisina dva voljena psa, pravdajući to brigom za njeno zdravlje.

Prikovana za krevet i omamljena sedativima

Suzan Blum je još više zategla svoj stisak kada je Volis pala i slomila kuk. Starica je trpela neizdržive bolove, a Blum ju je odvela u bolnicu tek nakon sedam dana. Po povratku kući, Volis, izmučena bolom i pod uticajem sedativa koje joj je Blum redovno davala, bila je nagovorena da otpusti svog britanskog advokata Godfrija Morlija, čime je Blum postala njen jedini pravni zastupnik.

Volis je slepo pratila njene naredbe, potpisujući sve što joj je stavljeno pred oči. Blum je počela prodavati njen dragoceni nakit i Edvardova ljubavna pisma za visoke sume novca. Jedan od retkih koji je uspeo da dođe do Volis bio je doktor Robin Ber. On je bio šokiran prizorom koji je zatekao: Volis je bila prikovana za krevet, toliko omamljena lekovima da nije mogla ni da razgovara. "Jedini znak da me je prepoznala bila je suza na njenom obrazu," rekao je doktor.

Venac od žutih ljiljana

Volisina patnja okončana je 24. aprila 1986. godine, kada je preminula od upale pluća. Sahrana, održana u kapeli Svetog Đorđa u dvorcu Vindzor, trajala je manje od pola sata i bila je lišena gotovo svih ceremonija koje obično prate oproštaj od člana kraljevske porodice.

Njeno ime čak nije ni spomenuto tokom službe. Na skromnom pogrebu prisustvovalo je samo nekoliko zvaničnika, među kojima su bili premijerka Margaret Tačer, lider laburista Najel Kinok, kao i kraljica Elizabeta Druga.

Prema rečima princeze Dajane, kraljica je pustila suzu dok su vojvotkinju spuštali u grob. To je, kako je rekla, bio jedini put da je videla kraljicu kako plače. Na kovčeg žene koju je jednom davno zvala Širli, britanska kraljica je drhtavom rukom spustila venac od žutih ljiljana, Volisovog omiljenog cveća. Vojvotkinja i Edvard su na kraju zajedno našli večni mir – sahranjeni jedno pored drugog.

Stil/Povijest

Bonus video: