Njega progutao plamen, ona pobegla u Indiju, on svima preneo sidu tokom orgija: Evo šta se zaista desilo članovima EKV-a
Klutni bend EKV stvorio je pesme koje tokom vremena ne gube popularnost, naprotiv, kako godine prolaze, njihov značaj sve više raste. Ali, nad članovma čuvenog sastava nadvila se zla sudbina...
Izvor: Ivana Bogićević
Priča o Ekatarini Velikoj, odnosno EKV, završena je 1994. godine, tačno 11 godina nakon objavljivanja debitantskog albuma "Katarina II", kako se ovaj bend zvao prilikom osnivanja. Za samo deceniju postojanja ostavili su neizbrisiv trag na muziku sa naših prostora. Međutim, svakog člana ovog kultnog benda snašla je gorka sudbina.
Milan, Megi, Bojan, Vd i ostali iz ekipe su pesmama obeležili jedno vreme i iza sebe, pored mnogobrojnih hitova, ostavili i niz kontroverzi vezanih kako za svoje privatne živote, tako i stihove koje i danas pevaju nove generacije. Mnogi se nisu ni rodile u doba kada je bend nestao sa scene.
Nakon albuma iz 1992. godine "Neko nas posmatra", koji su muzički kritičari nazvali najgorim u diskografiji ove grupe, frontmen Milan Mladenović je nakratko otišao iz zemlje u Brazil gde je zajedno sa prijateljom i Mitrom Subotićem Subom radio na svom projektu, koji će se kasnije ispostaviti kao njegov poslednji, "Angel's Breath" (dah anđela). Reč je o hermetičnom i vrlo mračnom izdanju koje se totalno razlikuje od onoga što je Mladenović radio sa EKV. Ispostavilo se, savršen projekat za kraj jedne pomalo neshvatljive, mračne i nesvakidašnje karijere.
Smrt Mladenovića kao početak kraja
Po povratku iz Brazila, kako neki svedoče, Milan je bio dobro raspoložen, pa je odmah krenuo na koncertnu turneju sa EKV, čak su počeli i da rade na pesmama za novi album čiji je radni naslov bio "Ponovo zajedno".
Rad je prekinut zbog Milanovih zdravstvenih problema.
U avgustu 1994. godine bend je imao poslednji nastup u Budvi, nakon kojeg je Milan maltene odmah prebačen u bolnicu. Zvanična verzija je bila da ima rak pankreasa. Nezvanično, prema verzijama koje su kružile gradom, Milan je imao nekoliko različitih tumora koji su se razvili kao posledica višegodišnje borbe sa virusom HIV-a.
Nije mu bilo žao što je živeo rokenrol.
„Izvesno je da kroz život idem stihijski, pa gde se zaustavim. Jedno je sigurno – nikad ne znam gde ću krenuti. Ja ne mogu da pevam o vanzemaljskoj ljubavi, ako me guše i razdiru ovozemaljski jadi. Stojimo na rubu iznad neke razjapljene provalije koja s nestrpljenjem čeka da nas proguta, a iznad nas, razbuktala se vulkanska lava koja počinje da curi, rasteže se po nama. Čini mi se da smo stisnuti, ne možemo ni korak nazad, ali ni napred… Borite se za svoju ličnu slobodu, ne dozvolite da vas neki lažni srebrnjaci i krivo opravdane norme uguše, borite se za život. Za kraj bih rekao samo da mi ni u kom slučaju nije žao što sam sve ove godine protraćio na tako neozbiljnu stvar kao što je rokenrol, i mislim da poštenije i iskrenije nisam mogao da potrošim sve te godine“, reči su kojima je završena njegova monografija.
Mladenović je preminuo ubrzo nakon hospitalizacije, 5. novembra 1994. u 37. godini u Beogradu.
Njegova smrt zvanično je označila prestanak rada grupe Ekatarina Velika.
Takođe, njegova smrt je bila je centralna tačka, da kažemo epicentar zle sudbine koja se maltene sve vreme nadvijala nad bendom.
Basista Bojan Pečar
Bojan je rođen 22. marta 1960. godine u Beogradu, gde je završio Petu beogradsku gimnaziju i pohađao Muzičku školu. Prvi bend u kom je svirao bio je „BG 5“, a zatim je prešao u „VIA Talas“, da bi 1982. godine postao deo Ekatarine Velike.
Grupu je napustio nakon objavljivanja albuma "Samo par godina za nas" iz 1989. godine i otišao u London, gde je svirao u bendu „Mišn“, kao i u „Lost Children“, a u slobodno vreme bavio se i slikarstvom. U britanskoj prestonici 13. oktobra 1998. u 39. godini. Prema zvaničnoj verziji, preminuo je od srčanog udara.
Nezvanično su kružile priče da je za njegovu smrt kriv "overdoz", a bilo je još nekih sablasnijih verzija. Neki njegovi prijatelji kažu da mu je Milanova smrt izuzetno teško pala i da je nakon toga postao prilično psihički nestabilan.
Crna rok princeza
Margita Stefanović, poznata kao Magi, bila je jedna od ključnih figura u istoriji jugoslovenske muzike kao pevačica i tekstopisac popularnog alternativnog benda "Ekatarina Velika". Nosila je laskavu titulu rok princeze, a svojim jedinstvenim glasom i posebnom energijom ostavljala je bez daha.
Magi se pridružila bendu EKV 1982. godine, nakon što je frontmen Milan Mladenović tražio ženski vokal za pesmu "Bledo", koja je postala njihov prvi veliki hit. Od tog trenutka, postala je neizistavni član ekipe, a njihove pesme su uticale na generacije.
U saradnji sa Milanom je stvorila neke od najpoznatijih pesama EKV-a, kao što su: "Ti si sav moj bol", "Par godina za nas", "Srce", "Ljudi iz gradova" i mnoge druge. Njihove numere su bile je prepoznatljive po tekstovima koji nose duboke poruke i eksperimentalnim zvucima.
Iako je preminula jako mlada, njen uticaj i nasleđe i dalje žive kroz muziku EKV-a, koja i danas ostaje omiljena među ljubiteljima alternativne muzike širom regiona.
Iako je sve zasenila muzičkim talentom, svi su isticali da je Magi i jedna od najlepših Beograđanki toga vremena, a ukoliko sudimo po onome što se i danas priča po kuloarima, njenom šarmu svojevremno nije moga da odoli ni glumac Žika Todorović.
- U stalnom traganju za "alfa mužjakom" koji bi mogao pokoriti njene razbacane misli, Magi nije imala naročitog uspeha. Ipak, Žika Todorović zauzimao je posebno mesto u njenom životu... Veza sa Žikom je njena najduža ljubavna veza u životu. O njoj nećemo saznati mnogo jer Žika nije rekao ni reč. Njegova majka Snežana otkriće samo toliko da je bio zateleban kao mlad majmun - napisao je u knjizi "Magi - kao da je bilo nekad" poznati rok novinar Dušan Vesić.
Međutim, Magi niko nije uspeo da sačuva od kandži droge koje kada jednom uhvate nekoga, teško ga puštaju da se iščupa iz pakla i nastavi dalje normalno da živi. Posebno je potresla Milanova smrt.
„ Dan pre Milanove smrti, 4. novembra 1994, Magi je bila u svom stanu na Slaviji. Zazvonio je telefon: ‘Možeš li da dođeš do nas? Milan samo hoće tebe da vidi’, vapila je Milanova mama Danica. Magi je odmah uhvatila taksi i otišla do stana Mladenovića na Novom Beogradu. Milan je ležao u krevetu. Bilo je mračno. ‘Nemoj da plačeš, sve smo ovo znali’, rekao je Milan. Zatražio je da stavi glavu u krilo kod Margite i da ga mazi po glavi. To su često radili. Zaspao joj je u krilu. Ostala je nekoliko sati sama s njim. Na rastanku mu je rekla: ‘Vidimo se sutra’. Nije joj ništa odgovorio. Samo ju je nežno pogledao. Sutra je preminuo“, ispričala je Lidija Nikolić, autorka Margitine biografije “Osećanja. O. Sećanja” i njena bliska prijateljica.
Bila je umetnička duša, školovana pijanistkinja i nažalost, žrtva vlastitog unutarašnjeg sveta. Činilo se kako su muzika i svet koji je stvorila s EKV-om bile jedine stvari koje su je držale na životu, a jednako tako su bile onaj deo njenog života koje su je vukle u samu propast. Njen put ka dnu započeo je kada je bend počeo da se raspada. Niko nije mogao da predvidi da bi neko od originalne trojke - Mladenović, Stefanović, Pečar - ikada napustio bend. Ali, upravo to se dogodilo. Basista Bojan Pečar, jedan od članova, preselio se u London 1990. godine. Ovaj događaj bio je šok za grupu.
Još neko vreme su postojali nakon odlaska Pečara i izdali su neka od svojih najmračnijih ostvarenja, kao što je album "Dum dum". Ali konačan udarac bendu dolazi 1994. godine kada Milan Mladenović umire od raka pankreasa i EKV prestaje da postoji. Magi, iako izuzetno popularna muzičarka, od toga trenutka počinje da tone u zaborav iz kog se neće vratiti.
Sve njene godine uspeha, karijere i stvaranja muzičke istorije izgubile su se jer je scenu njenog života u potpunosti preuzela droga, posebno nakon što joj je otac preminuo 1996. godine. Pokušala se na sve moguće načine da oslobodi, pa je prodala porodični stan i kupila dva manja, i s ostatkom novca otišla na putovanje u Indiju. Želja da u dalekoj zemlji u potpunosti promeni način života, bila je još jedan neuspeli pokušaj, pa je po povratku kući povukla nove, teške i po sebe pogubne poteze. Prodala je oba stana i ubrzo potrošila sav novac i postala beskućnica.
Poslednje godine života provela je u napuštenoj garaži u predgrađu Beograda i skloništu za beskućnike na Voždovcu. Umrla je u 2002. godine u Klinici za infektivne bolesti u Beogradu u 43. godini života.
Srđan Žika Todorović
Žika je bio bubnjar benda od 1987. do 1990. godine, a nedavno se osvrnuo na svoj rad sa EKV-om.
- Nisam još znao da će me Milan zvati da pređe u "EKV", ali kad sam napustio "Disciplinu kičme", prešao sam skroz i skoncentrisao se na glumu. Šest meseci kasnije ušao sam u "Ekatarinu"...Oni su mene jako čuvali, bio sam od njih mlađi šest godina. Nisu mi dali ništa da probam, ni mrvicu. Već su imali loša iskustva sa ranijim bubnjarima - rekao je Srđan Žika Todorović, a na pitanje da li im je zahvalan na tome, odgovorio je kao iz topa:
-Kako da ne, inače ne bi bio živ.
I čuveni ne samo muzičar, već i glumac, sučio se sa ličnom tragedijom, kada mu je pre nekoliko godina preminuo sin u snu.
VD
Legenda kaže da je on bio prva zvanično registrovana osoba obolela od AIDS-a u Jugoslaviji.
Svi su ga znali po nadimku koji su činila dva suglasnika. Bio je princ jugoslovenskog andergraunda, momak koji je na Balkanu pokrenuo talas koji niko nije smeo da zaustavi. Nema ga već 32 godina, ali nikada neće biti zaboravljen. Rođen je 1961. godine u Beogradu kao Ivan Vdović, odrastao je kao Ivica, a širom Jugoslavije bio je poznat pod nadimkom - Vd. Mnogi i danas tvrde da je Ica, kako su ga takođe zvali prijatelji, bio jedan od najboljih bubnjara koje je stara Juga rodila.
Sve je počelo još u gimnaziji kada je u trećem razredu počeo da svira u bendu "Limunovo drvo".
Ova grupa često je menjala članove, a u poslednjoj postavi bila su trojica muzičara koja će u istoriji jugoslovenskog bunta ostati upamćeni kao tvorci novog talasa - Milan Mladenović, Dušan Kojić - Koja i Vd. Tada su formirali novu grupu "Šarlo akrobata".
Početak kraja benda "Šarlo Akrobata" bilo je Vdovo insistiranje da se u grupu dovedu Goran Vejvoda i Bebi Dol. Milan Mladenović je imao sluha za Vdov predlog, ali Koja je mislio da postojeća postava još ima mnogo toga da ponudi.
Vdović sa Mladenovićem osniva bend "Katarina II" u koji ulaze i Bojan Pečar, Gagi Mihajlović i Margita Stefanović.
Beograđanin koji je ličio na svetski popularnog Džonija Rotena iz Pistolsa, prisećaju se prijatelji, bio je najšarmantniji momak u društvu.
"Bio je poznat i po nekim navikama koje ni za živu glavu nije menjao. Nigde nije išao bez svojih bubnjarskih palica i nikada se nikome nije javljao telefonom. Čovek jednostavno nije koristio spravu. Kada treba da izađemo, on lepo stane ispod prozora i zviždi. Bože, koliko se taj čovek nazviždao ispod mog prozora", prisetila se svojevremeno Dubravka Marković, autorka popularne muzičke emisije "Hit meseca".
Međutim, problemi sa drogom prouzrokovali su brojne probleme u Vdovom životu, te je ovaj muzičar otišao iz Katarine II 1985. godine, kada je grupa promenila naziv u "Ekaterina Velika".
Iste godine ustanovljeno je da je HIV pozitivan.
"Te 1985. godine taj isti Ivica otišao je da se testira na neku čudnu bolest koja se pojavila u Beogradu. Vratio se i celom gradu je rekao da je zaražen AIDS-om. Ovo je jedan ružan i mali grad - okrenuo mu je leđa. A on je vrlo ponosno, dostojanstveno i skromno u svom balon mantilu još godinu i po dana svirao bubnjeve", pričala je pokojna Sonja Savić, glumica i bliska prijateljica čuvenog bubnjara.
Vd je bio muzika.
"On je bio više od same svirke. On je bio muzika. Njega smo pratili - rekao je za Vda poslednji bubnjar EKV-a", Marko Milivojević. Vd je preminuo 25. septembra 1992. Imao je 31 godinu.
Dušan Dejanović
Prvi bubnjar benda Dušan Dejanović takođe je bolovao od side i preminuo je 16. novembra 2000. godine.
Talentovani slikar, dizajner i muzičar Dušan Gerzić zvani Gera, koji je radio omot prve ploče EKV 1985. godine, preminuo je u januaru 1998. godine u Beogradu u 37. godini pod nerazjašnjenim okolnostima, barem za javnost. Prema jednom delu Gerzićevog života u Parizu, francuski glumac i reditelj Žan Mark Bar je 1999. godine snimio film "Ljubavnici", a Geru je na filmu tumačio Sergej Trifunović.
Mitar Subotić Suba
Milanov drugar Mitar Subotić Suba, inače producent nekih albuma Ekatarine Velike i Haustora, preselio se u Brazil početkom devedesetih i napravio sjajnu karijeru u elektronskoj muzici, posebno kad je u pitanju kombinovanje brazilskih ritmova sa elektronskim ritmovima. Bio je producent albuma "Tanto tempo" pevačice Bebel Žilberto koja je za njega osvojila 3 Gremija. Tragično je skončao 1999. godine kada je požar zahvatio njegov studio, a on je izgoreo u vatri pokušavajući da iz studija spasi neke snimke i opremu.
Detalji o EKV-u koje malo ko zna
Ako bi ovako kompleksnu priču pokušali da svedemo na par pasusa i tako pokušali da objasnimo šta se to dogodilo sa jednim od najvećih i najautentičnijih, istovremeno i najmisterioznijih bendova bivše države, i njenim neobičnim članovima, onda bi mogli da se poslužimo citatom iz odlične knjige Dušana Vesića o Margiti Stefanović, pa i samoj grupi - "Magi - kao da je bila nekad".
Naime, tokom snimanja albuma "Samo par godina za nas" 1988. godine, članovi benda dobili su vest o događaju koji se odigrao tokom prethodne koncetne turneje, a koji je, prema verovanju nekih koji su im bili bliski u to vreme, potpuno odredio njihove sudbine....
"... Tih dana stigle su loše vesti iz Skoplja. Posle jednog koncerta 1987. godine, bend nije imao obaveza pa je ostao u Skoplju na okultnoj žurci napravljenoj u njihovu čast. Žurka je trajala tri dana. Prva dva dana prošla su u alkoholu i drogama, trećeg dana je na red došao grupni seks. Onda je od posledica side umro neko ko je učestvovao sa njima. Shvatili su da su najverovatnije i sami zaraženi. Par godina za nas govori o tome. Ćirić se seća da se Magi tokom snimanja bubnjeva i basa neprekidno konsultovala sa Milanom oko pojedinih reči. Na kraju su zajedno definisali konačne verzije stihova..."
"Par godina za nas"
Za pesmu "Par godina za nas" uvek se mislilo da predstavlja proročki pogled na vreme koje će doći, da nosi "predosećaj nadolazećih političkih i socijalnih tragedija koje će zahvatiti Jugoslaviju početkom devedesetih godina". Kad ono...
"Oči boje meda"
Ali, i za "Oči boje meda" se mislilo da je ljubavna pesma, a kasnije je ispalo da je u pitanju sleng heroinskih zavisnika koji je njima jako dobro poznat. O tome je pisao i Vesić u pomenutoj knjizi:
"M. J, sada pokojni legendarni narkoman s Voždovca, korio me je što sam toliko glup da verujem da je pesma Oči boje meda ljubavna. Nego o čemu je?
„O horsu, budalo. Oko boje meda je kašika u kojoj se kuva hors.“
Nisam to znao. Nisam znao ni da se hors kuva. Nisam ništa znao o tome. Nisam se nikad ubo. Vena je jedan sasvim mazohistički akt. Nema sado-mazo odnosa kao što je odnos igle i vene, i kao što je odnos dilera i narkomana. Heroin u veni, to je mazohizam u obliku koji zastrašuje."
Stil / Wikipedia / Espreso / Dnevno / Biografija.org / Nadlanu